Sta vas nervira? :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Kondukter. Uvek mi traži kartu koju ja nikad nemam. Uđem lepo u voz, uđem lepo u kupe, sednem lepo na sedište, (obavezno do prozora jer volim da gledam kako mi svet protiče u mimohodu, i obavezno na suprotnu stranu od one kojom se voz kreće, tako je mnogo zanimljivije; ja to nazivam vozoleđno putovanje unatraške), zapalim pljugu, prekrstim noge i krenem da uživkam. Taman što voz krene, eto ti konduktera. Ulazi u kupe i traži karte na pregled. Ja se, naravno, pravim lud, kao po svom starom dobrom običaju. Gledam kroz prozor, divanim i bole me brige. Al oćeš! Haračlija neće da ode, zapeo za tu kartu ko neki krpelj što ti se prilepi za kožu pa sisa li sisa, mislim krv. Daj kartu pa daj kartu, i uopšte se ne obazire na to što mu ja uporno govorim da ne posedujem kartu u svom posedu. Kad napokon janičar skonta da ja nemam tu prokletu kartu, on mi traži pare. Ja mu odgovorim da to nije nikakav problem jer ja para nemam, i da slobodno može da odabi iz mog kupea i da nastavi dalje da maltretira sirotinju raju. Nomad tad krene da se dernja i da mi preti kako će da zaustavi voz, da pozove pandure, da mi nepiše kaznu, da ću završiti u zatvoru... I tad počne da mi ide na... živac. Ja gledam čobanina i ne verujem svojim ušima! Zar je moguće da je toliko glup? Pa ja da imam novaca ne bih se švercao vozom, već bih lepo kupio auto, natankiro ga gasom i fino se vozao ko čovek. Al ajd, ubedi ti stočara u tu teoriju. Ne možeš, neće da sluša. Zapeo ko napast, ko gladna godina: "Daj, daj, daj, daj..." Na kraju, sav iznerviran ja, dajem, svom uvarničenom njemu, prokletih 150 kinti da oljupi neko pivo kako me ni bi masakrirao s onim pandurima. I stignem ja tamo gde sam i pošao, al

mu mater baš ja kad se sav iznerviran iskrcam iz raspalog i smrdljivog voza bez 150 kinti koje mi je haračlija oteo.

li mu da mu

baš-baš sve po spisku u

ono njegovo konduktersko. I eto... tako ti je to... težak je ovaj život... baš težak.