U vezi sam vec 8 godina,  s time da smo godinu i po dana bili razdvojeni. Uvijek je postojala velika ljubav izmedju nas, i kada smo prvi put raskinuli pala je teska krv...ali opet smo spontano godinu dana i vise nakon toga sreli jedno drugo i opet se spojili. To se sve desava u Sloveniji gdje smo se i upoznali u srednjoj skoli. Ja sam inace iz Sarajeva i tamo sam zivjeo nekih 15 ak godina. U posljednje tri godine otkako smo opet zajedno, nikako ni smo mogli doci do "zelene grane". Ona je zaposlena ( sa klimavim poslom) a ja sam magistrirao prije 2 godine i od tada trazim posao. Recesija je sve poremetila, pogotovo u Slo koja je mala zemlja i nema puno radnih mjesta. Ipak neke stvari sam raduckao i nekako prezivljavao. Zivjeli smo zajedno u stanu nekih 6 mjeseci dok vise nismo mogli to finansijski izdrzati, ona se je vratila kod majke, a ja kuci u Sarajevo gdje sam odlucio da potrazim posao jer ga u Slo jednostavno nema. U mojoj porodici inace niko ne radi, otac i majka su nezaposleni, brat isto koji zivi u slo i ima porodicu. Rat i jos neke stvari nakon njega (lose poslovne odluke oca) su nas dotukle a inace smo bili vise nego stabilna porodica. Sada je to breme nekako palo na mene, da povucem sve za sobom, i imam dobre predispozicije za to. Otkako sam se vratio, vise sam tu uradio u posljednja 4 mjeseca nego u slo u 3 godine. Siguran sam da cu uspjeti...ali tu nastaje problem...prije nego sam se vratio pricali smo tome i zakljucili da ako se ja stabilizujem u BiH da ona dodje isto, svakako nam nije plan biti tu u Sa zauvijek, jer ja gledam to kao par koraka nazad da bi napravio skok od 15 napred...to se sve promjenilo prije nekih 15ak dana kada sam bio u Slo...promjenila je misljenje ( ja mislim da su kolegice imale velik uticaj)...rekla mi je da vise nema snage, da je zadnjih 8 godina uvijek neka drama i borba (aludirajuci na moju porodicu)..i da sada zivimo odvojenim zivotima, da ne vidi neku zajednicku perspektivu. Ja ne vidim neku veliku prednost nje od mene jer nas samo razdvaja to da je ona u Slo kod kuce i da uvijek ima gdje ce biti, ja ako nisam imao novaca u slo, to je automatski znacilo da sam na cesti. tamo vam trebam minimum 1000 eur na mesec da prezivite. Ona je zadnje vrijeme toplo-hladno...nekako stecem utisak da bi najradije raskinula ali da nema hrabrosti jer me voli ili nesto drugo...tesko mi je da je gledam takvu, jer se bojim da ce to s vremenom postati frustracija i da ce joj u srcu ostati gorcina. ja se trudim na sve moguce nacine i dalje trazim posao u Slo, iako ovdje u Sa sam vec nasao posao za kojeg sam siguran da cu ga dobiti. takav posao nema sanse da bi dobio u Slo...sve mi se cini da bi sa tim poslom i jos nekim paralelnim stvarima imali kvalitetniji zivot ovdje nego u Slo...barem dok ne budemo cvrsto na nogama i sa dobrim rijesenjima da se vratimo gore. Ja razumijem sve sto se nje tice, da bi joj tesko bilo napustiti kolegice itd...ali ja kad gledam kroz svoju perspektivu, isao bi bilo gdje samo da budemo skupa i da nam bude dobro....zadnje vrijeme razmisljam o tome da ja napravim iskorak i da raskinem jer ne zelim da me zamrzi ili da je ja kocim ako ona to vidi tako....sta vi mislite?

p.s.: ja imam 27 a ona 26 god.


Edit by Goa: Izmenjen naslov teme.

Ako mene pitaš stavi (privremen) katanac na stvar i provedi sam. Iz zaključka bi rekao da se ti previše cimaš oko veze, dok ona uvek igra igru "dođi kod mene u Slo ili od veze ništa". Dobra stvar je da sedneš i razmisliš šta je dobro za tebe, ne za vezu. Ako joj je stalo do tebe doćiće, ma ko joj solio mozak raznim glupostima, ako ne, videćeš da ona nije bila vredna nekog cima. Za sada se orijentiši na porodicu pusti nju neka sama sa sobom odluči, svaki pokušaj "kuco, cico, maco... vrati mi se" može samo da je odbije od tebe. Siguran sam da će se stvar rešiti ako se ne opterećuješ njom. Pozdrav, puno sreće, držim ti palčeve.

  Hej čoveče, nakon 8 godina bi trebalo da možete otvoreno da pričate!

Zapalo mi je za oko da su joj koleginice pričaju protiv tebe- e ovo je za mene vrhunska budalaština. Prvo, tvoja devojka sa 26 godina ne bi trebalo da bude derište na koje će uticati tuđe priče. Mislim, vi ste 8 godina zajedno, pa valjda ona zna ko si i kakva je vaša veza, a ne da joj koleginice pričaju. Može biti da je ovako, ili da si ti pogrešno protumačio i našao krivca u koleginicama, a ne u njoj/vama.

Da ti znaš koliko sam ja devojka starijih i od navedene našao sa tim problemom, da ih neko podgovara...
Anyway otvoren razgovor, po meni može da ti se odbije o glavu, jer činjenica da ona nije osoba na koju možeš da se osloniš, čim je napravila dva mišljenja u jako kratkom roku. Lepo se posveti tvojoj porodici, sada si im potrebniji nego ikad. A ona ako želi da nastavi vezu, mora malo da se žrtvuje, a ne da ti trčiš u Sloveniju, ti ovo, ti ono. Kako nameravaš da budeš u braku sa tom osobom ako ona sada nije skladna sa tobom i radi ti šta ti radi. Lepo, budi sam koliko ti vremena treba i ne razmišljaj, radi, pomozi svojima, izlazi sa ruštvom. Ako se vrati super, ako ne nađi neku drugu.

Moja pretpostavka je da su joj kolegice govorile rijeci tipa: "zasto ne raznosi pice", "zasto ne konobari"...meni nikad nije nista bilo tesko raditi. kad bi vam rekao, da sam jedan dan izneo sa bratom 250 m cevi za protivpozarnu zastitu na 4 sprat jedne zgrade, a iduci dan razgovarao sa ljudima koji hoce da isprate jedan projekat koji sam napravio za svoj grad koji ce biti vredan barem 80 mil eur. pored toga ganjam na sve strane da zaradim i zaradjujem ovdje i pratim i roditelje i brata...a njene kolegice otkako ih znam a znam ih 8 godina, nisu makle milimetar u zivotu, sve zive kod roditelja i krajnji intelektualni domet im je "hajmo otvoriti kafic, butik" :S...i ona je bila upisala mag i nadao sam da ce si prosiriti vidike ako se bude druzila sa ljudima koji misle....mislim za mene obrazovanje nije mjerilo pameti ali ipak, mislim da me kontate sta zelim da kazem.

Čovek, takve se obično i nađu da drže nekom slovo, jer su dokone i neostvarene osobe. Gledaj sebe, ne vašu vezu, sebe. Ja mogu da ti otvorim vrata, a tebi ako se prolazi kroz njih, ti prođi. Pusti nju, pomozi porodicu, nađi nešto da radiš, i kreni da izlaziš. Veruj mi, ako joj je stalo pozvaće ona tebe. Pusti njene drugarice, ja imam sličan problem kao ti, često me iznervira, ali na kraju shvatim da ta osoba nije za mene, ako neko stalno treba da joj bude savetnik. Mislim, jesi u vezi sa njom, ili sa njenim drugaricama? Ako jesi, jer makar daju, znaš već? (šalim se naravno)
Savet je - pusti je, valjda zna šta želi u životu, a ti ako kreneš da joj povlađuješ, ispadaš jadnik u njenim očima, a ako kreneš da besniš i svađaš sa njom, daješ joj dodatni razlog da te ostavi. Mrzi me da ti pišem ponovo i obrazlažem. Uradio sam šta sam mogao, ti si na potezu. Pozdrav, i želim ti sve najbolje.

Sta znaci povladjivati? :S...do sada se nisam svadjao jer ne vidim point u tome...kazem joj da mi moze reci sve sto zeli, da nemam nikakve zamjerke ili slicno...da razumijem sve to....sto vise, znam da je jos nezrela jako, pogotovo kad su ove stvari u pitanju. ali ako joj pocnem ukazivati na to, ona ce sigurno htjeti da se svadja jer ne razumije...skontat ce sama jednom ili nikad.

Odlično, onda ne vidim problem u tvom izboru.

Koliko vidim imate on/off vezu tj cas ste tu, cas niste. Zavisi od oboje, dugo ste zajedno ali promena mesta zivljenja i posla nije mala stvar. Ako uspete da se lepo dogovorite da mozete da zivite zajedno u jednom gradu i da imate neku perspektivu onda OK. Ovako, koliko vidim, nije to nesto postojano. Ljubav zahteva poneki put i zrtve. Ako strane na te zrtve nisu spremne onda se, nazalost, desava da i ta ljubav ne opstane

Ja sam se stvarno maksimalno potrudio da budem gore...imao preko 10 razgovora za posao i preko 100 molbi poslanih...nazalost nisam prosao...sigurno i zbog toga jer bez obzira na njihove papire, meni u licnoj karti pise: mjesto rodjenja: Sarajevo, BiH...i to me je yebalo na par mjesta...ona je jednom prilikom otisla da radi na brod 6 mjeseci da zaradi sebi za auto i da pomogne mami, i ja sam to razumjeo..ona meni sada tvrdi da ovo nije ista situacija, da sam ja znao sta je bilo tu.