Koliko ja iz ovoga vidim, ti od nas tražiš savet kako da budete zajedno, a da pritom ne prihvatiš da mogućnost raskida. I šta sada, ako ti mi kažemo da tvoja veza ne funkcioniše, ti ćeš reći "Neeeeeee, ima nade, imaaaaaa...". Ako ne možeš da prihvatiš raskid i da sačuvaš makar malo dostojanstva (jer činjenica da ideš do nje, i da svaki dan razgovarate na skypeu) je dokaz da ti je stalo do veze. I tako u nedogled...
Nemam konkretan savet za čoveka koji želi jednu stvar, a da pritom ne prihvati da ona sutradan možda neće postojati.

Razumijem ja to sve. Ali pitam, da vidim da li negdje lupam loncice, da mozda nije do mene :S...jer ja ako sam spreman na sta, spreman sad da raskinemo, zato sam i pitao da li je ispravno da ja napravim taj korak koji ga najmanje želi. Ali mi nije tesko to uraditi. Prihvatio sam tu realnost kad sam isao gore pre 9 dana.

Tužna i teška situacija..žao mi je.
Elem, ne lomi se, ne muči i sebe i nju...kad odeš sledeći put..porazgovarajte, ne napadaj je, ne pritiskaj, ali inistiraj da ti kaže šta ona želi, od tebe, od veze.
Sve je lako i lepo kad je lako i lepo...kad je muka....e, onda počinju nesuvisla objašnjenja.
Ne krivi je, nije svako sposoban ili spreman da se žrtvuje ili prilagodi...nije da neće, nije da te ne voli...prosto je nekada lakše ići linijom manjeg otpora.
Prava ljubav je tako nežna, dragocena i retka da mi baš bude žao kad vidim da negde, nekome izmiče iz ruku.
Na žalost, sav tvoj trud je uzaludan, ako njena osećanja nisu ista kao tvoja.

Pa u tome jeste sav point, plasim se da ce mozda za par godina ili cak prije da se kaje sto je tako postupila. A ja u ovom trenutku stvarno ne zelim da se zaljubim ili da volim nekog drugog, to mi je nezamislivo, iako je to kako da kazem neminovnost, jer ako nista, znam kakav je osjecaj u meni kad nekog volim. Ja je nisam krivio niti sekunde, i ne mogu traziti da posmatra stvari iz moje perspektive. Kao ni ja iz njene. E sada ako budemo raskinuli, stvarno ne znam kako ona ocekuje da to izgleda..jer lakse je raskinuti ako si ljut na nekoga i ako imas cvrste razloge. ovako je to drugacije.

Mi se tu nista ne pitamo sta zelimo.

Problem je što se ti brineš za to kako će biti njoj. Druže, sa jedne strane te potpuno razumem, i shvatam tvoje razmišljanje, ali sa druge to je totalna glupost. Raskid je mogućnost u tvom slučaju, ali nekako ti od miša napravi slona. Mnogo dobra solucija jeste da pustiš stvar, pusti nju. To šta će biti sa njom posle tebe ne treba da te opterećuje. Bavi se sobom, svojima, nađi posao, izlazi, nađi neki drugi vid zabave... Vidiš da je ta veza kao sidro. Nemoj tražiti razlog da toneš, traži razlog da isplivaš na površinu.

Ne opterećuj se time šta će i kako biti.
Porazgovaraj sa njom ii prihvati realnost.
Možda će se kajati, a možda i neće. Možda nećeš ni ti. Pusti vreme da pokaže.

Znam, mene jedina stvar koja me brine je ta, da izadjem iz ovoga cist, da ne krivim nju (a i ne krivim je, krivo mi je jedino to sto zbog yebenog posla mi dolazimo u situaciju da pricamo o ovome) a da ni ona ne krivi mene, jer ona smatra da sam se mogao vise potruditi oko posla. Drugo da sam ja jedini koji ne radim, imam dosta prijatelja gore koji su u istoj poziciji ali imaju gdje spavati i ima ko da ih "pogura" finansijski. Ja imam osjecaj da ce ako ja njoj kazem da raskinemo jednog dana reci da sam ja nju ostavio.

Problem kod raskida (ako dodje do njega) je sto ne mozes ostati "cist" zato sto se uvek nesto desi da dodje do njega. Sta god da se desi obicno partneri krive jedno drugo

Ako će tebi biti lakše da je šutneš odradi to brutalno, ako misliš da će ti biti teže zbog toga stavi je pod najveći mogući pritisak pa nek slomi da li je sa tobom ili će ona tebe da šutne. Samo nemoj više da budeš plačipička.