Добар је овај што својим "поштапалицама" хоће да упропасти тему

О рватима:


Хрватски историчари при изучавању Другог светског рата, признали су: "Нису сви Хрвати од 1941. до 1945. клали Србе, али су сви били за њихово потпуно уништење".

U procesu „pročišćenja Hrvatske nacije“, srpska deca bila su prva koja su ubijana, zajedno sa odraslima, čak i ako su ih majke još uvek dojile. Tokom četiri godine, između aprila 1941. i maja 1945., više od 73,316 dece ubijeno je u ustaškoj NDH. Najmlađa su bila još u kolevkama, dok su najstarija bila oko 14 godina starosti. Tokom Drugog svetskog rata, jedino mesto gde su postojali specijalni logori za decu bila je Hrvatska.

Е сад нешто што говори о нама, више него о њима:

Почетком последњег рата, Мате Мештровић је изјавио: "Није ми јасно - двјеста година ми кољемо Србе и што их више кољемо они хоће да живе са нама. Тај феномен ја не могу да схватим"

И за овешто се буне да залазимо у "далеку" историју, ево нешто новијег датума:

Група француских и белгијских новинара, 2002. године, обишла је простор од Славоније до Далмације и затим написала: "Ништа се на овом свету не може мерити са интензитетом хрватске мржње према Србима".

Hrvati su narod u grupi južnih Slavena, koji uglavnom nastanjuje područje Hrvatske, a žive i u Bosni i Hercegovini kao jedan od tri ustavna naroda. Znatne hrvatske manjine žive u Vojvodini i austrijskoj pokrajini Gradišće, Italiji u području Molise, u Moravskoj, Slovačkoj i Češkoj te u pograničnim područjima zapadne Mađarske, Slovenije, Rusije, Rumunije. Hrvati se često određuju kroz vezanost uz katoličanstvo i hrvatski jezik i vojničko zanimanje. Kroz čitav Srednji vijek predstavljali su pojam straha za cijelu Evropu. Hrvatski najamnici u svim carskim vojskama od Karla V do Napoleona i Habzburga slovili su kao odani i hrabri vojnici. Najčuvenije konjičke jedinice su svakako La Cavalerie Cravate (La Kavaleri Kravat), mornarica i laka husarska konjica, te Trenkovi panduri. Po crvenom rubcu, koji su supruge, vjerenice, sestre ili majke svojim najmilijima vezivale oko vrata dobila je ime kravata, dok nekoliko termina u konjaništvu podsjeća na hrvatske konjanike, kao Korbač (od Korbat) ili Kravaš od (le Cravate) ili poseban hrvački zahvat - kravata.

Hrvata ima oko 4,5 miliona u Hrvatskoj i oko 500.000 u Bosni i Hercegovini.[citat potreban] Njihov broj u inostranstvu se može samo procijeniti, ali pretpostavlja se[citat potreban] da u dijaspori živi barem jednako mnogo Hrvata kao i u Hrvatskoj. Najveće emigrantske grupe žive u zapadnoj Evropi, prvenstveno u Njemačkoj, a zatim u Švicarskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Od drugih kontinenata, Amerika ima najbrojniju hrvatsku imigraciju, i to u Sjedinjenim Državama (Ohio, California) i Kanadi (Mississauga), kao i u Argentini, Čileu, Peruu, Brazilu i Boliviji. U obje Amerike brojnost se procjenjuje na oko tri miliona Hrvata[citat potreban], koji se ondje pojavljuju već na Kolumbovim lađama. Postoje i važne hrvatske manjine u Australiji (Perth, Sydney) i Novom Zelandu, kao i u Južnoj Africi. Samo u razmaku od 14 godina od 1900 do 1914 iselilo se u SAD evidentiranih 600.000 Hrvata, koji su otišli u ekonomsku emigraciju.

Porijeklo Hrvata prije velike seobe naroda nije sigurno. Jedna teorija kaže da Hrvati potiču iz stare Perzije, današnjeg Irana, te da se radi o sarmatskom plemenu, koje se izmiješalo sa Slavenima. Poznato je da riječ Hrvat nije slavenskog porijekla.[citat potreban] Prvi navod njihova imena, Horovathos, nalazi se na dva kamena ispisana grčkim pismom iz 200 godine, nađenima u luci Tanais na poluotoku Krim. Oba kamena se čuvaju u arheološkom muzeju ruskog grada Sankt Petersburga, a otkrio ih je Hido Bišćević, hrvatski ambasador u Rusiji.

Početkom 7. vijeka, Hrvati su napustili područje sjeverno od Karpata i istočno od rijeke Visle gdje su osnovali jedno od dva svoja kraljevstva Bijelu Hrvatsku) i na Istok do Dnjepra gdje su imali svoje drugo kraljevstvo pod imenom Crvena Hrvatska i naselili se uzduž Dinarida. Davnašnja povezanost s tim pradomovinama naročito se ogleda u ikavici kojom govore samo Ukrajinci, Hrvati i Bošnjaci. Nove države zapremale su prostor uz jadransku obalu između današnje Albanije na jugoistoku i današnje Venecije na sjeverozapadu, te do Mačve i Podravine na sjeveru. Kasnije su ta dva imena nestala, a pojavile su se dvije nove kneževine : Panonska i Dalmatinska, čiji su kneževi Ljudevit i Tomislav otjerali Franke i Bugare s područja svojih država. (Pogledati Historiju Hrvata Ferde Šišića. Bijela Hrvatska je okupirana od Poljske, a skupina od stotinjak hiljada Bijelih Hrvata u Poljskoj postojala je do staljinskog režima. Majka nedavno preminulog Pape Ivana Pavla Drugog bila je Bijela Hrvatica. Najveći dio Bijelih Hrvata iselio se u USA.

Genetika, kaže da je većina Hrvata miješani genotip, ali glavna skupina gena specifična je za jednu "dinarsku" podskupinu, koja je vjerovatno naslijeđena od predslavenskih stanovnika dinarske Hrvatske i to u gotovo 50% populacije.

  Iako malobrojna nacionalna skupina, Hrvati kroz svoju dvadeset vijekova dugu historiju sudjeluju u gotovo svim područjima ljudske civilizacije s priličnim doprinosom. Iako je prvi pisani dokument iz početka 12. vijeka, jedno hrvatsko ime (knez Trpimir) zapisano je već 850. godine, što znači da njihova pismenost datira mnogo prije nego prvi sačuvani pisani dokument. Prvi univerzitet u Hrvata postojao je već u trinaestom vijeku, a razorili su ga Križari u svom pljačkaškom pohodu na Palestinu. Pet znanstvenika i umjetnika hrvatskog podrijetla su dobitnici Nobelove nagrade, a hrvatski jezik je u Srednjem vijeku bio jedan od pet jezika na kojima se po evropskim univerzitetima odvijala nastava: italijanski, latinski, njemački, hrvatski i poljski. Car Karlo Veliki, prvi ujedinitekj Evrope govorio je hrvatski. Od južnoslavenskih naroda stanovnici današnje Dalmacije medju prvima dolaze u dodir s Arapima i prvi prihvaćaju Islam. Utemeljitelj Kaira i džamije "Najblistavija" al-Azhar u Kairu je Džauhar ben Abdallah al-Saqlabi rodom iz Cavtata. Još dvije afričke metropole duguju svoju historiju Hrvatima, braća Seljan su izradili plan za urbanizaciju Adis Abebe, a Dragutin Lerman je utemeljio Leopoldville. U sportovima su brojne hrvatske ekipe i pojedinci dosegli najvišu svjetsku razinu od [[rukometa, vaterpola, nogometa, odbojke, do boksa, hrvanja, borilačkih azijskih sportova, tenisa i skijanja  . Brojne naučne discipline su obogaćene doprinosom naučnika hrvatskog porijekla: Julije Klović, Faust Vrančić, Marin Getaldić, Ruđer Bošković, Lavoslav Ružička, Vladimir Prelog, Miroslav Radman, i drugi, koje se može u svjetskim enciklopedijama naći pod nadimkom Dalmata, dok je u muzičkoj umjetnosti značajano mjesto zauzelo nekoliko operskih pjevačica Maja Strozzi, Milka Trnina, Zinka Kunc, Ruža Pospiš i brojne druge. Popularnost Mike Trnine u ono doba nadilazi slavu najvećih operskih diva, a Zinka Kunc dugo godina bila je neprikosnovena primadona njujorškog Metropolitena. Jednu od najvrijednijih svjetskih kolekcija umjetnina, procijenjenu na više od 10 milijardi eura, svojem narodu poklonio je Ante Topić Mimara.

 

Dosta o tome ko je ciji decko ili devojka jer to nije tema,jedino ako tij decko ili devojka imaju nesto da kazu na konto teme 

Evo sta gospoda Istorija kaze za Hrvate;

Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату

1941.

    * Април 6.

Њемачка, Италија, Мађарска и Бугарска без објаве рата нападају Краљевину Југославију. У Београду је убијено 12000 до 17000 људи од ваздушних напада. Загреб није нападнут. Анте Павелић се јавља преко радија из Италије: „хрватски војници, употријебите своје оружје против српских војника и официра. Ми се већ боримо раме уз раме са нашим њемачким и италијанским савезницима.“

    * Април 10.

Нијемци окупирају Загреб. Славко Кватерник проглашава „Независну Државу Хрватску“ у име „поглавника“ Анте Павелића.

    * Април 11.

Владко Мачек, вођа ХСС (Хрватска сељачка странка) у Краљевини Југославији изјављује преко радија: "Позивам све чланове ХСС да признају промјену, да помогну новој Хрватској, а изнад свега да поштују њене законе."

    * Април 16.

Анте Павелић долази у Загреб и постаје вођа (поглавник) „НДХ“. Њега поздрављају високи службеници, бирократи и црквена лица, заједно са надбискупом Степинцем, вођом католичке цркве у Хрватској.
    * Април 27.

Почињу масовни покољи. Новоформиране усташе нападају село Гудовац код Бјеловара и убијају 196 Срба и Јевреја. По другим подацима, убијено је 250 људи, 28. Априла, из села Гудовац, Брезовац, Клокочевац и Болац. Они су морали да ископају своје властите гробове а затим су живи закопани у њима. Ово је шокирало чак и Нијемце да су и сами направили истрагу. Извјештај ја познат под именом „Ustachenwerk bet Bjelovar“.

    * Април 28.

Надбискуп Степинац издаје писмо свећеницима (свештеницима) католичке цркве, наређујућ им да подрже нову усташку државу.

    * Април 30.

Анте Павелић издаје расне законе за НДХ. Он позива на „чишћење“ Хрватске од „страних елемената“. Јевреје и Роме треба побити без одуговлачења. Срби ће носити траке на руци са ознаком П (православац), а Јевреји траке са ознаком Ж (Жидов).

    * Крај Априла.

Анте Павелић одлази у приватну посјету код папе Пија 12 (Pius XII).

    * Почетак Маја.

У близини Глине, Банија, око 600 Срба старости преко 15 година из Карловца, Сиска и Петриње је убијено са ножевима и маљевима. Идући дан убијено је још других Срба. Центар масакра је село Грабовац.

    * Мај 8.

Вођа „Усташке Одбране“ и Павелићев сарадник Вјекослав Лубурић води усташки напад на село Благај, поред Вељуна, Кордун. На превару је похватано и заклано око 500 Срба из Благаја, Вељуна, Полоја и околине.

    * Мај 12.

Вјекослав Лубурић предводи хапшење и убијање 260 Срба и Јевреја из села Прекопа.

    * Мај 27.

Усташки заповједник Западне Босне, Виктор Гутић хапси православног епископа бањалучког. Његова брада је одсјечена ножем, његово тијело искасапљено, а затим запаљено. Укупно у рату је убијен 131 високи свештеник Српске православне цркве (СПЦ) од стране усташа, а још 60 у борбама.

    * Рани Јун.

Њемачки предстаник за регион, генерал Едмунд Глајз фон Хорстенау , јавља у репорту Берлину: "По поузданим изворима од безбројних њемачких војних и цивилних посматрача, током задњих седмица, по градовима и селима, усташе су потпуно полудјели. Доктор Херман Нојбахер, њемачки представник за југоисточну Европу, пише о ужасавајућим злочинима према цивилној популацији у НДХ као о "хрватском крсташком рату уништења".

    * Јун 4.

Њемачки посланик у Загребу и вође НДХ разматрају Павелићев план да замијене дио српске популације у НДХ са Словенцима из Словеније, окупиране од Нијемаца.

    * Јун 6.

Павелић се састаје са Хитлером, који потврђује план пресељења Срба и Словенаца. Хитлер савјетује Павелића да спроводи „50-годишњи план нетолеранције, зато јер превише попуштања у тим стварима само доноси штету.“

    * Јун 23.

Усташе убијају 164 Србина у мјесту Попово Поље. Убијени су тако што су бачени у дубоке јаме код Котежа.

    * Јун 25.

Усташе убијају 260 људи у општини Столац (Босна).

    * Јун 26.

Говор Павелићевог замјеника доглавника Миле Будака је штампан у „Хрватском Листу“, и по први пут јасно изражава усташки циљ: "треба убити трећину Срба, протјерати другу трећину, а остатак превратити у католичку вјеру."

    * Јун 28.

Вјекослав Макс Лубурић предводи убијање 260 Срба из села Прекопа. Скоро 4000 Срба је протјерано из општине Вировитица. [1] Степинац посјећује Павелића са другим бискупима. Обећава му потпуну сарадњу и моли се за Павелића. „Ми молимо бога на небесима да вас посвети, као вођу нашег народа.“

    * Јун 29.

Усташе заробљавају 94 Србина из села Присоје и бацају их у провалију на врху Грабовица.

    * Јун 30.

Усташе помогнуте са фратрима (монасима) Францисканског реда убијају око 90 Срба из Чапљине близу самостана (манастира) Хумац.

    * У току Јуна.

У околици Бихаћа убијено 2000 Срба.

    * Јул 1.

Село Суваја је спаљено од усташа. Око 300 људи је убијено.

    * Јул 13.

Почиње српски народни устанак у Црној Гори. Заједно наступају групе које ће се касније подијелити на четнике и партизане. То је први већи устанак у окупираној Европи.

    * Јул 24.

Под изговором освете за „побуњенички“ напад, у 2 дана усташе убијају 1200 Срба из села Грабовац (Банија) и околине.

    * Јул 28.

У истовременим покољима на разним мјестима, усташе убијају 248 Срба близу Дувна (Босна), 80 људи у Примишљу и Слуњу (Кордун), и 180 људи у Ивановић Јарку (Кордун). [

    * Јул 29.

Масакри на више мјеста. У Ливну 160 Срба убијено, у Грачацу (Лика) 500 убијених, и масакр у цркви у мјесту Глина (Банија), гдје је убијено више од 700 људи. У Глини су људи нагурани у цркву, избодени ножевима, а преживјели су потом спаљени заједно са црквом. На Кордун је стигао усташки заповједник Божидар Церовски из Загреба. Скупљено је 3000 Срба из мјеста Крњак, Крстиња, Широка Ријека, Слуњ и Раковица. Одведени су до сеоског млина у селу Павковићи и сви су масакрирани.

    * Јул 31 до Аугуст 4.

Масакри у близини Босанске Крупе. Око 1000 људи је убијено у 5 дана.  Јул 31, масакр Срба у Кључу. Усташе у масакрима на дане Јул 31, Аугуст 31, Септембар 1 и Септембар 2 укупно убијају 2000 Срба. Убијени су мушкарци, жене и дјеца.  У граду Приједор, Јул 31-Аугуст 1, убијено је 1400 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

    * Јули и Аугуст.

Око Бихаћа на разним локацијама убијено 12000 Срба.

    * Љето 1941.

У селима Башка, Перна, Подгомоље у округу Босанска Крупа, 540 жена и дјеце је живо запаљено у својим кућама. У читавом округу Крупа, 15000 је убијено у току љета. Село Цреваревац, 600 људи живо спаљено у својим кућама. У Бугојну масакрирано 500 људи. Славонска Пожега, 500 људи доведених из Босне је убијено.

    * Аугуст 2.

Загребачка јединица усташа убија 800 српских цивила (талаца) у Санском Мосту.

    * Аугуст 3.

3000 Срба је скупљено у Вргинмосту (Кордун), под изговором прекрштавања у католичку вјеру. Сви су убијени од усташа. [4] 700 Срба, мушкарци, жене и дјеца, су убијени у Приједору (Српска).

    * Аугуст 4.

Усташе хапсе 102 Србина и бацају их у провалију на локацији Бивоље Брдо.

    * Аугуст 6.

347 Срба је одведено из села Косињ близу мјеста Перишић да се прекрсте у католичку вјеру. Умјесто тога су одведени до мјеста Коса и убијени.

    * Аугуст 10.

Убијено је 5600 Срба у округу Ливно.

    * Аугуст 17.

Почиње „чишћење“ Мостара. Јевреји у граду су ухапшени, а Срби су протјерани у оближња села.

    * Рани Септембар.

Министар унутрашњих послова „НДХ“ Андрија Артуковић одобрава изградњу концентрационог логора Јасеновац по плановима Макса Лубурића. Међу чуварима и убицама ће бити 6 фратара (монаха) Францисканског реда, укључујући злочинце по имену Мирослав Филиповић-Мајсторовић (познат као Фра Сотона због окрутности) и Звонко Брекало.

    * Септембар 3.

Усташка Црна Легија је формирана у Сарајеву. Ово је јединица за убијање и масакре цивила, и постаће позната по насињу и злочинима.

    * Септембар 5.

Италијанска војска почиње поновну окупацију Херцеговине и јадранског приморја, дјеломично и да заустави покоље Срба и Јевреја. На острву Пагу откривају тијела 4500 убијених Срба и 2500 убијених Јевреја.

    * Септембар 7.

Италијански генерал Виторио Амбросио (Vittorio Ambrosio) даје своју часну ријеч да ће заштитити Јевреје у областима под његовом командом.

    * Септембар 15.

Логор Јасеновац. Убијено 600-700 људи који су неспособни за рад.

    * Октобар.

Логор Јасеновац, подлогор Крапје. Убијено 4000 људи.

    * Новембар.

Логор Јасеновац, подлогор Брочице. Убијено 8000 људи. [2] Вођа ХСС Владко Мачек је пуштен из Јасеновца у кућни притвор до краја рата. Његови мемоари укључују и опис логора Јасеновац.

    * Децембар 12.

„НДХ“ објављује рат САД и Великој Британији. [1]

    * Децембар 1941-Фебруар 1942.

Логор Јасеновац, Велика Кошутарица. У 3 мјесеца убијено је 40000 Срба.


1942.

    * Јануар 15.

Усташке јединице учествују у другој офензиви против партизана у источној Босни.

    * Април 16. Анте Павелић издаје проглас наређујући политику „спаљене земље“ у дијеловима „НДХ“ са портизанском и четничком активношћу. Између осталог пише да било ко у тим зонама може бити легално убијен.

[1]

    * Април 20.

Свештеник католичке цркве Фрањо Рихар је ухапшен и послат у Јасеновац зато што је одбио да предводи велику мису на годишњицу формирања „НДХ“. Исто је одбио да предводи своје вјернике у пјевању Te Deum на Павелићев рођендан.

    * Мај 9.

Надбискуп Алојзије Степинац се враћа из 12-дневне посјете Ватикану. Амбасадор „НДХ“ у Ватикану пише у свом извјештају да је Степинац „У доброј форми и има борбено расположење према свим непријатељима државе! Поднио је светом оцу штампани репорт на 9 страница. Показао га је и мени и потврђујем да прати наше гледиште. У нападима на Србе, четнике и комунисте, пронашао је ствари да каже на које ја чак нисам ни помислио.“

    * Љето 1942.

Укупно 66000 Срба, жена, дјеце, и мушкараца, је дотјерано у логор Јасеновац, углавном из сјеверне Босне. Сви су убијени. Др. Катичић, из Црвеног Крижа (Крста), протествује због масовних убистава дјеце. За казну је послат у логор Стара Градишка по Павелићевој наредби. [2] У Срему убијено 6000 Срба у току љета.

    * Јул.

Италијанске јединице се повлаче из Херцеговине. Усташе су ипак спријечене у великим покољима Срба због чињенице да су четничке и партизанске јединице ојачале.

    * Аугуст 10.

Усташе и Гестапо почињу са великим хапшењима преосталих Јевреја и других противника режима у Загребу, ОСијеку и другдје. Око 1000 људи је убијено у идућа 3 дана.

    * Аугуст 14.

90 људи је стријељано у Руми од усташа.

    * Аугуст 18.

Њемачки амбасадор у Италији Ото фон Бизмарк шаље захтјев Италијанима да подузму мјере које су испланирали Нијемци и Хрвати за трансфер Јевреја из Хрватске на исток. Мусолини нема примједби, али већина италијанских команданата игнорише ову наредбу.
    * Аугуст 19.

90 људи је стријељано у Сремској Митровици од усташа.
    * Аугуст 24.

140 људи је стријељано у Вуковару од усташа.

    * Аугуст 25.

Усташе у Вуковару убијају 140 људи под сумњом да су против-усташки расположени.

    * Аугуст 29-30.

Јасеновац. Усташки кољачи се такмиче ко ће убити више логораша у једном дану. Усташа Петар Брзица убија 1360 људи за један дан са посебним ножем. Изабран је за краља сјекача вратова и на поклон добија златни сат, сребрни прибор за јело, вино и печено прасе. Др. Никола Килолић, Хрват, је један од свједока овог невиђеног злочина.

    * Аугуст 30.

Око 200 људи је похапшено у Шиду и пребачено у Сремску Митровицу, гдје су погубљени.

    * Рани Септембар.

Црна Легија усташке армије је распуштена под њемачким и италијанским притиском.

    * Септембар 27.

Генерал Марио Роата (Mario Roatta) посјећује главни логор за јеврејске избјеглице у мјесту Краљевица и потрђује свој став да ће заштитити Јевреје од усташа.

    * Октобар 13.

Усташе из Јасеновца нападају оближња села, убијајући око 600 људи.

    * Новембар 1.

Група лојалних усташких муслиманских вођа из Босне пише Хитлеру, одобравајући његову политику на Блиском Истоку, али осуђују масакр Срба.

    * Средина Новембра.

Анте Павелић се среће са Хитлером на Источном фронту у Украјини. Добија обећање од Хитлера да ће му помоћи да уништи отпор устаника у Босни.

    * Децембар 17.

Два логораша Јевреја у Јасеновцу успјевају да убију чувара и побјегну у партизане. Први пут је штампано свједочење о ужасима Јасеновца у партизанским новинама.


1943.

    * Јануар 20.

Њемачка операција Вајс. Нијемци, Италијани, усташе и домобрани почињу велику офензиву да униште отпор у Босни.

    * Фебруар 2.

Вермахт је поражен код Стаљинграда. Хиљаде усташких војника је убијено или заробљено од Совјета.

    * Март.

Током посјете Загребу, Хајнрих Химлер тврди да су неки Јевреји заштићени у Хрватској као почасни аријевци, и захтијева њихову испоруку Њемачкој. „НДХ“ плаћа Њемачкој 30 Рајхсмарака за сваког Јевреја депортираног у Аушвиц.  У логору Ђаково, логораши су намјерно заражени са тифусом, да се убрза њихово умирање. Умире 567 људи.

    * Рани Мај.

Надбискуп Степинац посјећује Ватикан. Нови усташки амбасадор у Ватикану тврди да „Степинац дјеломично одобрава мјере подузете против Јевреја, који су у нашој земљи највећи заштитници злочина (абортус) и најчешћи извршиоци истих.“

    * Мај 15.

Усташе, Нијемци и Италијани учествују у операцији Шварц. Врхунац је Битка на Сутјесци. Партизанске јединице трпе тешке губитке.

    * Мај 21.

Усташе муче и убијају 300 Срба из села Манђелос. 300 других је послато у Јасеновац.

    * Јун 10.

Врховни Штаб партизанске војске излази из окружења код Балиновца.

    * Септембар 8.

Капитулација Италије. Партизани привремено окупирају Сплит и заробљавају огромну количину оружја прије повлачења. Усташе и Нијемци тад окупирају далматинску обалу.

    * Касни Септембар.

Партизани евакуирају неколико стотина Јевреја и Срба са острва Раб, гдје су били под италијанском заштитом. Неки се придружују партизанима.


1944.

    * Прољеће.

Хиљаде припадника „Хрватског Домобранства“ („домобрана“), напуштају јединице или прелазе у партизане. „НДХ“ има контролу једино над већим градовима.

    * Април 22.

„Балканско Ратно Ваздухопловство“ (Balkan Air Force) састављено од РАФ-а и УСАФ-а у Италији напада Загреб. Степинац осуђује бомбардовање као „ударац у живо тијело хрватског народа.“

    * Аугуст 26.

Њемачка армијска група Е почиње повлачење са Балкана.

    * Октобар 20.

Совјетска војска, партизани и грађани Београда ослобађају град. Усташе и Нијемци потом образују Сремски фронт.



1945.

    * Рани Март.

Усташе масакрирају 100 рањених Срба у Книну.

    * Март 10.

Неколико вођа четника из Црне Горе и Србије, повлачећи се испред партизана, је на превару похватано од усташа уз помоћ црногорског сепаратисте Секуле Дрљевића. Усташе масакрирају заробљене четнике до посљедњег. Убијени су тако Павле Ђуришић, Петар Баћовић и Драгиша Васић.

    * Март 15.

Павелић тражи од Степинца да преузме вођство „НДХ“. Степинац разматра понуду али не доноси одлуку.

    * Март 24.

У писму вјерницима, Степинац категорично негира да је католичка црква учествовала у ратним злочинима у „НДХ“. "То су лажи срачунате да униште људе за које комунисти сматрају да су препрека њиховом програму." [1]

    * Април 6.

Партизани заузимају Сарајево.

    * Април 10.

Степинац држи велику мису у почаст четврте годишњице „НДХ“.

    * Април 12.

Сремски фронт је пробијен, партизани заузимају Вуковар.

    * Април 15.

Анте Павелић, Андрија Артуковић, Миле Будак, надбискуп Иван Сарић и други усташе бјеже из Загреба. По наређењу Павелића, Вјекослав Лубурић добија заповједништво над војском „НДХ“ и води двогодишњи герилски рат против нове комунистичке власти.

    * Април 22.

Два покушаја бјекства из логора Јасеновац. У првом од 600 логораша преживјело је 107. У другом покушају од 176 спасило се само 11.

    * Мај 3.

У разорени логор Јасеновац прве су ушле стрељачке чете 1. батаљона 4. српске бригаде 21. народно-ослободилачке ударне дивизије Југословенске армије (НОВЈ). Логор је порушен од усташа неколико дана раније. Државна комисија Југославије утврђује да је број жртава у логору 500 000 - 600 000. По израелском центру Јад Вашем, број жртава је 500 000.

    * Мај 8.

Њемачка капитулира. Партизани улазе у Загреб.

    * Мај 13.

Прва југословенска армија добија наређење да спријечи бијег усташких вођа и главнине усташке војске. То се завршава неуспјехом, већина усташа бјежи у Аустрију.

    * Мај 15.

Завршетак рата у Југославији.

@nebitno i raven svaka cast na trudu  
nego sta kaze na ovo sa djecom poslednji izdanak hitlerjungena cmelka,nikola34 i co, pardoncek oni su ipak antejungen  

Trebam se upoznavati sa svakom novom nezaposlenom budalom koja svrati na forum i tako nekulturno postavlja seljačko pitanje kao ti - pa mljeti sto mislim o ustašama? 

zanimljivo

Дадо царе, јеси ли ти прочитао прије него што си постовао ово




Аааааа 

па онда
Ако се овако хвалите не требамо вам ми уопште

А о научницима рватског поријекла из Далмације типа Руђер Бошковић могу само да одговорим смајлијем


@никола

ово незапослена, будала се односи на мене или....
А ти треба да схватиш да су те усташе били твоји рвати, а не неки убачени елемент који нема никакве  везе са обичним рватским "пуком"

Jel se na ovoj temi netko nečim hvali ili se postavljaju "činjenice" i "istine" o Hrvatima napisane na netu