Oboje su u mene ulozili svoj zivot, tako da ih postujem jednako.
Imaju razlicite vrline i mane, slabosti koje sam ja vremenom zavolela
i naucila da negujem. I nista im ne zameram. Doslo je vreme kad njima treba moja podrska i snaga
kad ih moj osmeh oraspolozi. I ja se trudim da negujemo drugarski odnos,
da pricamo otvoreno. Dajem sve od sebe da im velikodusno pokazem svoju ljubav.  

Niti kapital...niti rodjaci...zalosno je kada budes tudjin bez igdje ikoga,nema tu mame niti tate...sam sebi krojis sudbinu da postanes covjek,a kada to postanes tada svako se sjeti nekog rodjaka,sina ili brata...Otac i majka mogu svakog od nas gurati neko vrijeme,finansijski,moralno i svakako drugacije ali sta kada to nestane...dali i ljubav prema njima tada prestaje?
Svako od nas je okusio zivot bio gorak ili sladak...neko zeli vise pa krene "grlom u jagode",neko se zadovolji biti uz suknju majke i hlace oca (mezimci)...tako zivot bolje prolazi.Ali svemu dodje kraj.
Roditelji...svaka cast zbog njih smo zivi...
Roditelji...svaka cast sve ste mi dali ili ne...onoliko koliko ste imali,ali ja moram krenuti dalje...dali znam kako dalje?
Ako odlazimo od roditelja...koliko nas je potrazilo svoj stan i bilo nezavisno od njih?
Vjerujem da je divno zivjeti sa roditeljima,zar tako citav zivot i cekati da se udamo za nekoga ili ozenimo neku bogatunku koja vec ima svoj stan?

Neka oprosti Light...kasnije dodam komentar na ovo sto je predivno receno

aha... dodji da radis mesec dana za 150 evra u Srbiji.

pa onda pricaj kako se ne treba zeniti dok sebi ne kupis stan i kako si ""odjebao" roditelje.. jer treba biti samostalan..


smara me ova prica... vecito nam sole pamet kako treba da zivimo likovi koji zive izvan Srbije...

Brate, ti ko da si malo dete...

Zasto se ne ode iz Srbije i krene "grlom u jagode"? Vec sam zivio taj zivot i krenuo sa nule i ispod toga,ako sam mogao ja sto ne moze bilo ko drugi?

Sada da se vratim na Light komentar

Zar djeca uvijek moraju biti ono sto nismo bili mi? Ako ne idu tim puetm kazemo da grijese,dali smo upravu kada oduzimamo slobodu toj djeci da puste se u zivot onako kako ona zele?

E, sad stvarno razmišljaš ko dete.

Pogresno koriscena rec, uvek. Nije kod svih tako.

Zasto je onaj komentar ?

Cesto i previse cesto, deca su pod uticajem roditelja i roditeljskom zeljom da ispune ono sta roditelji nisu uspeli. Stvar je da to koliko god bilo iz ljubavi, ta roditeljska ljubav moze unistiti decu. I ni u kom slucaju ne treba deci oduzimati slobodu. Vec im predociti raznorazne puteve, a svojstven njima sami ce izabrati. Koliko god to roditeljima pokatkad izgledalo pogresno, moze tako izgledati ako sam roditelj ne razume zasto taj put. Ako nema sliku u glavi.

Zato neka deca kradu iskustva od roditelja a ne isto prolaziti. Jer prolazeci isto, samo ce gubiti vreme ucenjem i sticanjem iskustva na sebi umesto sa vec stecenim nastaviti dalje i to steceno koristiti .

Citajuci prvi post, sticem utisak zudnje za roditeljskom ljubavlju. Da se nedostatak iste, nadomesti prozivljavanjem njihovog puta. Ici ne samo njihovim stopama, vec biti oni. Zeljom da se svoj put zameni njihovim.

Zato i komentar, da se ne bude kao roditelj. Jer i roditelji grese. Vec ici sopstvenim putem. A to roditeljsko sta nedostaje, ne prejudicirati kasnije kod svoje dece.

Na kraju samo bih rekao, Lapsuse, ne zudi da zivis zivot svog oca ili majke. Zivi zivot u kome ces ti biti otac. I ne dozvoli deci da lice na tebe. Neka budu svoji.

Ziv bio.  

Moram se ukljuciti u ovu temu, mada nerado, jer se pocela siriti na mestima koja nisu za nju predvidjena.
Ako se prica iz perspektive deteta, ako je ova tema otvorena sa tom namerom, onda biti jos u perspektivi deteta u poznim godinama je , u najmanju ruku zalosno. Kao sto neko rece, oseca se zestok nedostatak roditeljske ljubavi i velika crna rupa u detinjstvu.
Ako se prica iz perspektive roditelja, moras biti roditelj da bi sirio temu o tome. Neko rece da decu treba mlatiti. Ne slazem se sa time. I dete sam i roditelj sam tako da mogu da posmatram temu iz oba ugla.
Da li je vase dete vas odraz u ogledalu? Naravno da nije. Dali ste bazu, nadogradnju dobrim delom, a ono sto ce na kraju postati, zavisi od miloin faktora. Da li treba uticati na sudbunu dece? Ucestvovati da ali biti uporan u tome da dete postane ono sto nismo mi uspeli, fatalna greska. Retko ko moze da se pohvali da je uspeo u roditeljstvu. To kapiraju samo oni koji u tome imaju iskustva. Drugi mogu samo da unapred zamisljaju kako je to biti roditelj.

I na kraju, zao mi je sto sam zaboravila ko je to rekao, rado bih ga sada citirala, ako otvoris jos jednu ovakvu temu gde trazis odgovore za sebe koristeci iskreno misljenje ucesnika diskusija, izboscu se u ledja i baciti s mosta
Ne lajskaj sebi, to je bilo figurativno

Ako je nerado, sto se ukljucujes ? Ah da, moras. I reci koja su to mesta. Chat, reci kada si vec resila ... nerado ali s moranjem da se ukljucis. Reci kako je tvoje javljanje, gle cuda, bas na ovoj temi, potaknuto pricom na chatu.
Nije neko, nego ja. I ne predstavljaj se ovde ljudima visokonazocnom sveticom koja ima sirok pogled sagledavajuci iz vise uglova, jer nisi samo ti dete i roditelj. Dosta tih stvari ti je vec receno, naravno na chatu. Jest', naravno, ti govoris figurativno, drugi ne.

I ako mislis da prenosis ovde nesto sto je po tebi na chatu nezavrseno, nemoj to ciniti.

E zalosti kada se sujeta i ego slizu a arogancija skriva iza osmeha i navodno dobronamernih reci.

Zar ne smem da se ukljucim u temu? I to nerado? To je moj izbor.
Da sam svetica-Boze sacuvaj da sam i pokusala da se nivelisem sa sveticama. Nigde se to ne vidi.
Da sam i dete i roditelj-jesam. I da imam stav po pitanju toga-imam. U cemu je problem?
Da mislim da deca ne treba da se mlate vec da im se bude prijatelj i da se tako postizu mnogo bolji rezultati-mislim.
Da je tema pocela u dvosmernoj komunikaciji dvoje ljudi na chatu-jeste ali nije vredno pomena.

Ego i ostalo napisano niti razumem niti upada u kontekst teme.... What's up Lajti?