Čovek treba da studira i kasnije se bavi onim što voli jer kada čovek radi ono što voli, uvek je u plusu.

Inače medicina podrazumeva smrdljive posivele leševe, gnoj, karcinome i razne druge stvari koje neki ljudi ne mogu da podnesu. Nisam pristalica upisivanja medicine iz čisto ekonomskih pobuda, naročito što se posle svega diploma ne uvažava u zemljama EU i SAD.

Postoji jedan objektivan problem sa ovom teorijom...
Vrlo je slican problemu sa teorijama kojima su ljudi obasuti od strane raznih strucnjaka koji iza sebe imaju uspesne zivotne price...

Stav "Radite ono sto volite, a novac ce doci..." ili jos gore, stav "Vi sebi ne smete dozvoliti da i dalje gubite vreme na poslu koji ne volite, a radite ga zbog para... dajte otkaz i budite ono sto zelite." je veoma poguban...

Navodim to kao nesto sto se neminovno razvije kada se prica rasiri, ne zato sto mislim da si to to tako mislila...

Stvar je u tome da pored 7 milijardi ljudi i ko zna koliko njih kojih vise nema, svaka pa i najcudnija prica je imala jedan scenario koji je bio uspesan... Mnoge su imale pored toga i hiljade koje to nisu bile...
Eno, skoro smo citali o momku koji je voleo da polira automobile, prijavio se Bentley-u da to radi besplatno, danas jedno poliranje kod njega kosta 10 000$ ... Imamo pricu o Gariju Vajnercuku koji je odustao od poslova i posvetio se vinu koje toliko voli... i uspeo...

Ljudi ne uspevaju... to nije default... to je izuzetak...

Bavi se onime sto ti je ok a sto ce ti doneti krov nad glavom i hranu na sto... a svoje slobodno vreme posveti onome sto volis... pa ako u nekom trenutku uspes da od toga napravis nesto uspesno i unosno, mozes da se prebacis...

Ja se slazem da je novac posledica dobrog rada i da ne treba da se gleda kao cisti cilj, jer u tom slucaju nece se potrefiti ni vreme, ni mesto, bice mnogo razocaranja, i morace se cekati vise nego sto se zeli... ali... svet je surov i od necega mora da se zivi, a to je ipak prioritet..

ovaj i moj su prakticni saveti

a ono sto ti drugi savetuju da se necim bavis samo iz ljubavi, jer si tome sklon ... su zapravo ljudi koji su citav zivot tezili ne znam sve cemu, bar jedna od njih, a to nemaju....
kad imas novca, sto rece SF krov nad glavom i hranu i posao ti je mio
recimo moja je ljubav arheologija, sigurno bih njome prehranila porodicu

Upisi fakultet koji te bar malo zanima, jer na koji god da odes vrlo brzo ces shvatiti da kada imas visoko obrazovanje i kada se ozbiljno bavis zanimanjem za koje je visoko obrazovanje neophodno da ces morati ceo zivot da se usavrsavas i ucis. Nemoj da dozvolis da ceo zivot ucis i radis nesto sto te uopste ne zanima.
A ako te ni jedan fakultet ne zanima onda upisi nesto od cega mislis da ces moci dobro da zaradis.

Naravno da je najbolja moguća opcija ako čovek voli, studira i bavi se nečim što voli.
Međutim, često nije tako.
Ipak, kakav je lekar ili nastavnik koji taj posao radi  samo da bi obezbedio egzistenciju pri čemu bi se radije bavio nečim drugim?Nikakav.Zapravo, loš.
Elem, upoznala sam par ljudi koji su završili teške fakultete, poput mašinstva ili elektrotehnike, a na kraju su shvatili da zapravo žele da se bave poljoprivredom...i bave se.Uspešno.
Moja poenta je bila da kada čovek nešto zaista voli u većini slučajeva nađe način da od toga i živi jer će taj posao raditi mnogo bolje i uspešnije od onoga koji samo otaljava posao.

Гледај да нађеш идеалан однос између онога што те привлачи (или што ћеш лакше да завршиш) и онога што се на тржишту тражи. Рецимо далеко је боље студирати економију него српски и књижевност. Али ако мрзиш економију а волиш српски боље нађи нешто између са чиме би могао да се запослиш.

To nikada nece znato. Trziste moze biti deficitarno kadrovima kada se on upise a suficitarno kada zavrsi

Treba da upise nesto sto mu ide i sa cime ce moci da nadje pristojan posao posle (mada se to kod nas nikad ne zna). Dzaba da mu da upise Arhitekturu kada nije za to isto koliko mu je dzaba da upise Uciteljski posto ih ima kao pleve na birou a posla nema. Doduse, nikad se ne zna sta ce doneti sutra ali mora se biti malo taktican i sa time

Ima i arhitekata na birou pun k ili pak rade po 8h dnevno za 11.000 dinara. 

Tržište rada diktira uslove.Ja sam tri puta menjala posao, doškolovavala se, učila jezike za koje sam mislila da mi nikad neće trebati, pa i sad radim nešto za šta se inicijalno uopšte nisam školovala.