Postujem ja svacije, a narocito tvoje misljenje...
Duboko verujem da to pravo nije tu slucajno i da treba da bude tu gde je, ali se trudim da posmatram stvari realno...

Znam nekoliko momaka koji su u mom poslu uspeli, a i za sebe ne mogu da kazem da nisam uspesan, naprotiv, tu smo negde... ali ja ne zaboravljam kako sam do toga dosao i kroz sta sam sve prosao i sta sam sve morao da istrpim... i jasno mi je da moze ponovo doci tezak period i vreme koje ce ponovo zahtevati ogromne zrtve... a mnogo njih zaboravi, preskoci tu cinjenicu...

To, da se razumemo, pricu cini mnogo "romanticnijom", ali je ne cini realnom... i ljude a narocito klince navodi na pogresnu pomisao da je to sve lako i brzo dostizno...

Takodje, nisam neko ko insistira na tome da covek mora da zavrsi fakultet... za neka zanimanja svakako, ali za mnoga ne mislim da je to preterano bitno... Tu opet dolazimo do srpskog sindroma da je dete retardirano ako nije upisalo faks, ali to je opet lokalni problem, a ne realnost... Bolje je da ga ne upise da ne gubi ni vreme ni novac (koji nije uopste mali), ako ne moze ili ne zeli da ga zavrsi...

Ja to posmatram iz banalne perspektive.
Kad dobar kuvar sprema neko jelo, ono bude dobro.
Kada ga sprema sa ljubavlju, ono bude izvrsno i verujem da se uvek nađe neko ko uvidi razliku i nađe način da je ceni.
Da nisi voleo to što si radio, da nisi dao celoga sebe, odrekao se Bog sami zna čega sve ne, verujem da bi bio uspešan, ali ne verujem da bi bio i srećan i ispunjen.A sreća i ispunjenost te motivišu da budeš još uspešniji.
Ljudi su polagali ispite za licencirane računovođe, imaju znanje, ali nikad nisu bili uspešni kao oni koji su to zaista voleli.
Mislim da je poenta dati sebe, utkati se u taj posao i samo tada možeš biti zaista uspešan.

Možda sam konfuzna, ali se nadam da ćete me dobro razumeti.


Za ovo se slažem u potpunosti.
I da, fakultet nije jedini put do uspeha i novca.

Da se nisam na sopstvenoj koži uverila, ne bih ni ja verovala: to ''ubosti'' super posao najćešće znači ili imati ludačku sreću ili debelu vezu, nažalost. Toliko talentovanih i vrednih ljudi ne radi posao u struci, jer te iste poslove obavljaju čudaci sa vezama, ludaci, neznalice ili prosto nezainteresovani ljudi. I pričam o svojoj struci, jer taj posao ne bi mogao niti smeo da obavlja bilo ko, već strogo profilisani ljudi.

Ali avaj, upravo sam najporemećenije ljude viđala na tim pozicijama, što je vrlo ironično.

Da se razumemo: ako će kvalitetan čovek da kvalitetno obavlja posao, nije me briga da li je tu dospeo preko veze, kreveta, lepih nogu ili 7 diploma. Ali, ako na to mesto dođe budala i lenjivac, onda je to neoprostivo, kako god on tu dospeo.

E u tome je naš problem. Što su nam na odgovornim pozicijama bukvalno ludaci.

I to sam sve svojim očima gledala i da mi je neko ranije pričao ne bih bila u stanju da poverujem.

Zar nije to svugde a ne samo kod nas? U drugim evropskim zemljama i u Americi ima mnogo vise ljudi sa visokom skolom nego kod nas. U Srbiji samo 3% ljudi ima zavrsen fakultet ili visu skolu. Zar nije obrazovanje nacin da napreduje drustvo,ljudima koji su manje obrazovani lakse je i manipulisati. Prvi put cujem da se samo u Srbiji potencira da mladi zavrsavaju fakultete,zar nije doslo doba informacije gde je bitnije znanje a ne fizicki rad?
Da li bese Svedska ima procentualno najvise obrazovanih ljudi u Evropi oko 50% tako nesto,znaci da je i norveski sindrom da im dete ne bude retardirano?

Veza(sto obicno ako trazis posao u drzavnoj(ili opstinskoj) sluzbi podrazumeva i pripadnost odredjenoj politickoj opciji) i sreca da ti se "otvori" radno mesto gde ces moci da radis. Vecina tako nadje posao. Ni ja nisam verovao ali tako na kraju ispada

Pazi, ako je zavrsio faks zanvaljujuci svom znanju nije bas budala i lenjivac (koliko je dobar za taj posao je vec drugo pitanje) ali postoji i ona druga stvar a to je da se neki fakulteti zavrsavaju na vezu i pare pa ce se dogoditi ovo o cemu ti pricas a to je da neko "nekvalitetan" dodje da obavlja posao koji ne bi smeo da obavlja, posao od koga ljudi zavise i to u nekim slucajevima kao sto je zdravstvo bukvalno

@Don Shone

Nije svuda tako i upravo je stvar u tome da tamo gde se kvalitetne studije placaju (bilo novcem, bilo talentom) ljudi ne upisuju fakultet tek onako i reda radi.
I apsolutno nije tako da te posmatraju kao dvoglavog Arapina ako nisi upisao faks (insistiram na upisao).
Znam posto sam ja to prosao, samo je srecna okolnost da moji roditelji nisu obracali paznju na to sta drugi pricaju i verovali su u mene, a da je meni licno bilo potpuno nebitno sta komsije, rodbina, poznanici, prijatelji pricaju jer sam imao jasan cilj i imao sam ozbiljan problem sa tracenjem vremena i resursa.
Ja sam rekao sta zelim da upisem, poslao mail i probao da na drugi nacin stupim u kontakt i pokusam da dobijem garancije da cu ako budem prvi na prijemnom dobiti stipendiju, rekli su mi da ne mogu tako nesto da garantuju, ja sam rekao da mene ne zanima fakultet u tom slucaju.
Mogao sam da zavrsim bilo koji, i to mi ama bas nista ne bi znacilo.
Imam 25. godina i sada mogu da upisem sta god hocu i da ako to zaista zacrtam sebi, to i zavrsim.
Svi upisuju prava, ekonomiju i menadzment... kao da ovoj zemlji fali tih profila...
Pritom ako ih pitas.. cak i kad zavrse, 99% njih nema ni najblazu predstavu sta ce raditi i maksimalni domet u zivotu im je da budu bankarski sluzbenici sa 500e platom. A to je dosta iznad proseka sa jedne, a dosta ispod neke granice dobrog zivota sa druge strane.

@Brana

Saglasan, ali opet drugacije gledam na to...
Ja svoj posao radim zato sto sam u njemu dobar...
Dobar sam jer sam na tome mnogo radio i za to se mnogo borio...
Da li volim da ga radim...
Istini za volju, sigurno 50% vremena ne volim to sto radim, 40% sam neodlucan, a 10% volim.
To je negde i poenta...
Naci male stvari koje ti cine zivot lepim...
Kuvar pravi divna jela... i ima divne goste koji ga vole i postuju...
Ja najvise volim u kafani da odem i zahvalim se kuvaru...
Ne znam koliko to njemu znaci, a verujem da znaci, ali meni je srce puno...
A sta taj isti kuvar oseti kad mu dodje neki kreten i napljuje ga, a to mu se desava redovno?
Nema uzivanja koje je stalno... nema pozitive koja je uvek pozitiva...
Ja stvarno ne mislim da ljudi moraju da uzivaju u onome sto rade...
Neki ljudi da, ali ne svi...
Kao sto ne mislim da svi moraju i trebaju da imaju dobre poslove, dobro placene i sl... da lepo zive...
Za vecinu verujem da to i ne zasluzuju...
Prosto, to je nesto za sta covek treba da se izbori...
Druga je stvar sto ovde kao prosek ne mozes da zivis normalno...
U US, ili EU uglavnom mozes...
Ne zivis kao lord, ali imas za normalan zivot...
Ides u Grcku i Tursku ne na Sejsele ili Maldive, ali imas zivot u skladu sa mogucnostima...

Naravno, prirodna dijalektika.

Ne mislim ni ja da moraju, već da je mnogo lakše i probitačnije za čoveka smaog ako radi to što voli.
Ni ja trenutno ne radim posao koji baš naročito volim, ali težim onom u kom ću uživati.
Sreća i jeste u dijalektici, promeni..u stremljenju.

Sad izvini, izgleda kao da se prepucavam s tobom, nije mi to namera.
Meni se čini da si pomalo razočaran, da neka tvoja očekivanja nisu ispunjena, kao ni tvoje srce.
Ne znam zašto, ali ne verujem da si ceo ovaj projekat započeo samo zbog novca.

Ne mislim pritom samo na one koji su sveže zaposleni...
Jednostavno, mislim da postoje neka zanimanja (mada to može za sva) na kojima bi se na svake 2 godine išlo na sistematski pregled, pored stručnog ispita, a njihova zajednička ocena bi davala rešenje o tome da li ili ne mogu da nastave da se bave tim poslom (obnavljanje licence, postoji u civilizaciji, ne znam tačno proceduru).

Ali da to zaista funkcioniše. Dakle, sistematski pregled i kod psihijatra (ozbiljnog i nepristrasnog, ne onog koji će svojim kolegama i drugarima alkoholičarima da lupaju pečat da su zdravi i sposobni), zaključno sa lekarom opšte prakse (koji bi se rigorozno kontrolisalo, jer je na njemu ogromna odgovornost). A zatim i neka vrsta stručnog ispita - revidiranje onoga što se obavlja u svakodnevnoj praksi, šta se radilo u međuvremenu: seminari, edukacije, itd.

Pa onda rešenje - možeš da obavljaš posao ili ne možeš da obavljaš posao. Pa ako ne možeš - nađemo novog, starom damo zdravstvenu negu kakva mu treba (ako mu treba) ili ga usmerimo na posao shodno njegovoj motivaciji.

Tako ne samo da bi protok ljudi na tržištu rada bio mnogo dinamičniji, nego bismo izbegli situacije da, recimo, psiholozi zaposleni u ozbiljnim državnim institucijama nisu čuli za psihologe-naučnike iz '90-ih jer, eto, oni su krajem '80-ih završili fakultet! 

Ali, to u nekoj Utopiji, ne u ovoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.

Sta? Neki od tehnicko tehnoloskih fakulteta. Kuda? Sto dalje odavde

Slazem se sa tvojim misljenjem....

Radis ono sto moras da bi dosao do para i onda te pare trosis na nesto sto volis.