Da ostavi mužu decu i ode pet dana kod rodbine. Dočekao bi je ko ozebao sunce.

... prvo treba razmisliti ... sve i da se smiri ... da li mozes celog zivota da zivis pored coveka koji te je prevario, izdao, povredio ... danas-sutra ces morati da se oslonis na njega ... da li ces moci to??? ... mozda ces i ti upoznati nekog ... i sta onda ces moci mirne savesti da stupis u prevaru ??? po meni buducnost sa takvim covekom je ocaj, osim naravno ako se radikalno na promeni i ako pokusa da ti nadoknadi sve trenutke koje si propatila ... mada mislim da je to redak slucaj .... ali ipak ...
... znaci kada dobro razmislis ... organizuj se ... zbog sebe i zivota svoje dece ...

-----------------

.... mrzelo me da pisem ... sve to sto je ispod munkaze napisala ... ali lepo ti je napisala

Dakle to je u pitanju. Sa njim si i dalje u zajednici jer materijalno ne mozes da se izdrzavas sama ili sa decom.

Ti verovatno shvatas da je taj brak propao odavno, ali ostajes jer sama sa decom ne bi mogla da "izvuces mesec dana". E to je prelomni momenat. Ili ces ostati u losem braku i trpeti sranja od muza ( i povremenu njegovu promenu raspolozenja - kao sada trenutno, koja nece trajati duze od pakle cigara - ne zaboravi- ti si mu to tolerisala do sada) zato sto te on izdrzava ( mozda gruba rec, ali to je realnost, bez obzira sto je on "kompleksas" i lazov i niko mu ne valja, taj covek je dakle dobar kad treba da se daju pare on i ucestvuje ma kakav on bio), ili ces da skupis muda i da kzes "cao" i da se krpis kod rodbine, roditelja, brata, da pokusas da sastavis kraj sa krajem ispocetka. Makar radila tri posla ... to ces biti ti i niko nece imati prava da ti sere po onome za sta si se zalagala.

Dakle, skroz je jednostavno...imas dve mogucnosti. A ovde si postavila pitanje ne bi li cula neku trecu mogucnost, da ne bi morala da se odlucujes izmedju te dve - koje su obe pogubne po tebe ( i po tvoju decu - ne zaboravi) ... e te trece mogucnosti nema, ali ti to vec znas, samo nikako da uzmes stvari u svoje ruke.

Ti si znala da je on takav jer je takav bio i pre braka ... a zasto si se udala za takvog idiota - to ti samo znas, ali sada ti predstoje konsekvence zbog takve odluke. Zene utrcavaju kao muve bez glave u jednu tako krupnu odluku, a posle decenijama nece da priznaju sebi da su pogresile, a i kad priznaju ne mogu da se odvoje jer su zavisne od muza... ako tako gledas tvoj muz je super, jel tako ... ti ga nazivas raznoraznim imenima, a potreban ti je kada treba da se plate racuni ili da se kupe krpice za decu ... to je po meni licemerno do daske ... ako ti ne odgovara ( a ocigledno je idiot) a ti lepo pakuj kofercice i paljba.

sada cu da budem monstrum verovatno, ali moram da ti postavim ovo pitanje: Pa zasto si bre radjala 2. dete ? Zasto??
Kad brak ne funkiconise, ne prave se dece da bi brak ustabilila, to samo moze da bude gore!A to te pitam jer sam videla da je bebici tek 4 meseca...
Ja sam udata, nemamo dece... nisam srecna u svom braku ali eto...jos uvek sam tu..2 trudnoce sam prekinula bez ikakvog razmisljanja samo zato sto kapiram da taj brak nije to, i da mi dete nikako ne bi pomoglo situaciji...smatram da se radja u stabilnosti, sreci, ljubavi. Kad ne stima, kao sto je slucaj kod tebe... boze, pa ne bi mi palo na pamet bre !
I sad... ako ostanes sa njim, da li mislis da tvoja deca nece primecivati i imati posledice zbog takvog vaseg odnosa?
Moji roditelji su se odlucili na razvod posle 30 god braka, moj jedini komentar je bio da je to trebalo da mi saopste pre 25 god. a ne da slusam i gledam njihova sranja i prezivljavam nesto sto, zapravo, nije moj problem!
Ti ces da patis ako odes od njega i to stoji, ali najvise patnje imace tvoja deca, bezobzira na tvoju odluku, jer ona nikako nisu birala niti da se rode, niti da budu u toj situaciji..sve je ali sve tvoj izbor!Budi fer prema sebi ali i prema njima!

... kazem ja zivot je nus-proizvod ljubavi ...

I ti si nasla pravo njoj nesto da pricas?Pogledaj sebe......ona bar ima decu.......pa je nesto i vezuje......sta tebe vezuje?Hvalis se sa 2 abortusa.....budibog snama .....uzas !!!

vezuje me prijateljstvo, podrska, neka toplina koju imam... mogu da odem ako zelim.. niko me ne tuce, ne zlostavlja, ponizava, ne hvalim se sa 2 abortusa, kazem da sam imala dovoljno mozga da procenim da li treba da imam dece sa muzem u situaciji u kojoj smo!

Neposteno je i odvratno biti sa nekim u braku ,a ne zeleti njegovu decu......prosto se grozim toga.

ne kazem da ce tako da bude vecno! Jednostavno sam procenila situaciju i smatram da je za sada tako najbolje

zna li muz za abortuse ?    pretpostavljam da ne ...