Kada diplomiraju, mladi nemaju motiva da traže posao, a kada ga nađu nisu spremni na inicijativu i rad pod pritiskom. – Studentska praksa retkost u kompanijama.





Većina poslodavaca u Srbiji ne razlikuje nove od ranijih diploma i smatra da diplomiranim studentima nedostaje sposobnost preuzimanja inicijative i da ne mogu da rade pod pritiskom. Mladi su demotivisani da traže posao, jer smatraju da su svi konkursi „namešteni”, a sa druge strane, malo je preduzeća u Srbiji koja organizuju praksu za studente, jer su uplašeni pravnim zavrzlamama i nedostatkom vremena.

Ovo su neki od nalaza velikog istraživanja „Šta i koliko poslodavci znaju o reformi visokog obrazovanja u Srbiji”, koje je sprovedeno u okviru nacionalnog Tempus projekta „Careers” – Razvoj karijernog vođenja u cilju unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji, a koje je realizovano uz pomoć nekoliko srpskih i stranih univerziteta, ministarstava, Saveta stranih investitora i 249 kompanija.

Tomislav Ćetković, šef obrazovnih sajtova „Infostuda”, kaže da je utvrđeno da svega 30 odsto preduzeća organizuje praksu za studente, kao i da će najmanje perspektive za zapošljavanje u narednom periodu imati stručnjaci u oblasti obrazovanja, zdravstva i kulture. S druge strane, kao najperspektivnije oblasti, po mišljenju poslodavaca su poslovne usluge i administracija, kao i informaciono-komunikacione tehnologije.

– Ponudili smo da poslodavci od 30 veština izaberu one koje bi diplomirani studenti trebali da poseduju kada završe fakultet. Na prvom mestu su izabrali sposobnost pisane i usmene komunikacije na stranom jeziku. Poslodavci visoko vrednuju i motivisanost, neformalno obrazovanje, volontiranje, iako su svesni da mladi danas ne žele da rade džabe i prilikom razgovora za posao osećaju kako su mladi došli sa predubeđenjem da je mesto već popunjeno, a intervju samo formalnost – kaže Ćetković.

Petar Ristić iz Studentske konferencije univerziteta Srbije se nadovezuje na ovu priču i kaže da je samo 30 odsto poslodavaca upoznato sa reformom visokog obrazovanja i da 67 odsto smatra da obrazovni sistem nije usklađen sa potrebama tržišta rada.

– Jedno slično istraživanje koje je urađeno u Evropskoj uniji među 500 kompanija pokazalo je da skoro 40 odsto poslodavaca može da razlikuje bečlore od mastera, a u Srbiji tek 11 odsto. U Srbiji takođe 40 odsto poslodavaca nije čulo za „dodatak diplomi” – navodi Ristić.

Marija Jovanović iz Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu objašnjava da Univerzitet u Padovi, primera radi, ovakva istraživanja sprovodi svake godine, tako da je iskustvo ovog univerziteta korišćeno i prilikom formulisanja nekih pitanja.

– Pitali smo i šta je potrebno da fakulteti urade kako bi unapredili saradnju sa privredom. Oni su rekli da bi bilo dobro da imaju sva obaveštenja o svim studijskim programima, diplomama i zvanjima na jednom mestu, a traže i bazu talentovanih studenata, rang-liste kandidata, bazu akademskog osoblja, elektronski pristup bazama naučnih radova – navodi Jovanović.

Poslodavci su takođe rekli da bi im od koristi bilo i da postoji jedno mesto na kojem bi sve zainteresovane kompanije mogle da predstave svoje projekte, ideje i zahteve...

Kada je reč o onima koje zapošljavaju, više od polovine poslodavaca je bilo zadovoljno u kojoj meri diplomirani studenti pišu i komuniciraju na stranom jeziku, poznaju kompjuterske programe i to što su spremni za dalje usavršavanje, ali su zamerili mladima što im nedostaje sposobnost preuzimanja inicijative, sposobnost kritičkog mišljenja i sposobnost donošenja odluka.

Da je ipak ovo „dvosmerna ulica”, smatra profesor dr Ivanka Popović, prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu, koja ističe da iako je tačno da univerzitet uvek malo „kaska” za potrebama privrede, da je potreban i aktivniji odnos privrede prema univerzitetima.

* 87odsto poslodavaca ne može da razlikuje „bečlor” i „master” diplome

* 20odsto može da razlikuje reformisane od ranijih diploma

* skoro 40 odsto nikada nije čulo za „dodatak diplomi”

* 30 odsto kompanija je organizovalo studentsku praksu u poslednju godinu dana

* 73 odsto poslodavaca očekuje od mladih sposobnost timskog rada

Izvor: Politika

Sto deholte nije malo dublji 

neće da rade džabe dok ih vređaš majku im neradničku.

Božeee ... kako im je samo to palo na pamet.

Nista na vezu, preko reda i sa malo deviza

Zasto bi privatni poslodavac ulagao u kadar koji je navodno visokoobrazovan?

Mladi misle da se do posla dolazi preko veze, ne bi da rade za manje od 20.000 dinara!
U javnom sektoru bi volelo da radi 24,71 odsto mladih, a u privatnom sektoru 10,25 odsto, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije

 Mladi u Srbiji veruju da će do posla doći tako što će ih neko progurati “preko veze”  i očekuju da mesečno zarađuju bar 20.000 dinara, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije (UPS).


Istraživanje je obuhvatilo 1.141 mladu osobu. Najveći broj njih je rođeno između 1985. i 1990. godine (66,70%). Prosečna starost mladih koji su učestvovali u ovom istraživanju je 25,09 godina.

Čak 82 odsto mladih smatra da je “veza” ključni faktor da bi došli do posla. Više od polovine anketiranih izdvaja prethodno radno iskustvo, pa onda preporuke (od prethodnog poslodavca, profesora, saradnika) i tek onda znanje i veštine iz područja struke.


Foto: Unija poslodavaca SrbijeFoto: Unija poslodavaca Srbije
U periodu do godinu dana posao traži 44,50% mladih koji su odgovorili na pitanje koliko dugo aktivno tražite posao, to čine duže od jedne godine.

Između jedne i dve godine posao traži 25,9 odsto mladih. Da li zato što se više i ne sećaju koliko dugo traže posao ili iz nekog drugog razloga, tek, 34,62 odsto mladih na ovo pitanje nije odgovorilo.

Najnižu zaradu, u iznosu garantovane minimalne zarade ili nešto malo veću (u iznosu od 20.000 do 30.000 dinara), prihvatilo bi 39,44% anketiranih mladih. Da finansijski motiv nije prevashodni cilj zapošljavanja potvrđuje i podatak da bi još 37,51% anketiranih mladih prihvatilo da radi za otprilike neki iznos prosečne zarade u Srbiji (od 30.000 do 50.000 dinara).

Očekivanje da zarada bude u iznosu od 50.000 do 70.000 dinara ima 8,94% mladih, a da bude veća od 70.000 dinara njih 2,20%.


Foto: Unija poslodavaca SrbijeFoto: Unija poslodavaca Srbije

Ipak, značajan je podatak da je 37,95% mladih obuhvaćenih zainteresovano da u određenom vremenskom periodu dobrovoljno radi kod poslodavca bez naknade, a da delimičnu zainteresovanost ispoljava njih 35,14%.

Nije spremno na takvu angažovanost 19,19% mladih.

Najveći broj mladih izražava stav da im nije bitno u kom sektoru rade. Isključivo u javnom sektoru bi volelo da radi ili preferira javni sektor 24,71% mladih, a isključivo u privatnom sektoru bi volelo da radi 10,25%. Ako bi radili u privatnom sektoru, najveći broj mladih nema posebne preferencije prema domaćim ili stranim kompanijama.

Na skali od 1 do 5 najveći broj mladih obrazovni sistem u Srbiji je ocenio ocenom 3. Primetno je da mnogo više mladih koji iskazuju negativne ocene (1 ili 2) u odnosu na one koji imaju pozitivno mišljenje o ovom pitanju – čak 37,95% ispitanika je obrazovni sistem ocenilo sa ocenom 1 ili2, a 11,83% ocenom 4 ili 5.


Foto: Unija poslodavaca SrbijeFoto: Unija poslodavaca Srbije

- Ono što mi učimo veoma često nema nikakve dodirne tačke sa praksom, već su to teorijske teze kojim nas naši profesori “bombarduju” da ih naučimo. Uglavnom, školstvo je svedeno na bubanje teorije, koja se nakon položenog ispita zaboravi za manje od mesec dana i koju ne možemo da primenimo u proizvodnim sistemima – najčešće su dogovarali mladi u istraživanju Unije poslodavaca.

Interesantno da je u ovoj anketi, iako je napomenuto da ime i prezime nije obavezan podatak, samo njih 21,91% navelo svoje ime i prezime. Ime je navelo 5,26%, a 0,61% samo inicijale, odnosno njih 72,22% nije odgovorilo na ovo pitanje.

- To može da ukaže na nespremnost ili odsustvo želje mladih da svoje stavove javno iznose ili čak i njihov strah da će imati negativne posledice od takvog iznošenja svojih stavova - zaključuje se u istraživanju UPS-a.

(N. Sekulić)


Izvor: Telegraf

jbt pa šta bi hteli poslodavci ? da im radnici plate zato što imaju luksuz i privilegiju da rade ?
kad se setim najgluplje reklame "volontiraj !"

Људи су се родили да раде и што је најважније, да воле рад. 

nego kako - i da govore najmanje dva stana jezika, 10 dana godisnjeg i ostalo

Ahahaha dobro !

raimaženi neradnik. opšte je poznato da omladina ne voli da radi.

а шта је то "рад под притиском"?

без зајебанције

Recimo kad se bavis centralnim grejanjem i vodoinstalaterskim poslovima. Imas cevi pod pritiskom i uvek tako radis.



Kod nas je to termin koji su neki privatnici razumeli kao tlacenje, pa imas rokove koje je nemoguce ispuniti, bar ne za vreme radnog vremena. (pa posao odneses i kuci) Ako tako ne uradis, tesko ces ispuniti ocekivanja sefa koji ce te zvati svakih pola sata sa pitanjem: "Jesi li gotov?". Strah od otkaza je unapred najavljeni mobing koji se moze okarakterisati kao rad pod pritiskom.

Bas htedoh da napisem ovo sto je crowz napisao, rad pod pritiskom podrazumeva da uradis nesto sto su oni zacrtali u svojoj glavi pa makar to podrazumevalo da radis 20h dnevno.

ili da slušaš izdrkavanje nečijeg rođaka iz gnjilana.

 

bas te mnogo zanima? 

Poslodavci najvise zameraju visokoskolskim radnicima to sto su obrazovaniji od njih

А ови њима што имају кеш. Вјечни круг пакла и зависти. 

Taj rad

Klasika. Imas deset timova sa po deset ljudi, pa posle par meseci iz svakog tima izbacis par ljudi koji su ti ionako biloi visak, al moras nekog da otpustis za primer drugima, pa se preostali, kad se procuje za "cistku" slome od posla. Cist Darvinizam 
Posle opet radis nekakve grafikone pa pretstavljas rad timova pa tu drhte team lideri, jer dva puta na dnu skale i vozdra, nadju drugog...

Ja potpuno razumem zbog cega mrgec kao zaposlen u drzavnoj administraciji cak ni u teoriji ne zna sta znaci rad pod pritiskom 

znam ja,znam ja,znam ja
kod nas je to sta god uradio nisi dobro uradio