Nemoj nikoga slusati...to ti je najpametnije...

 

Naravno da to misle... ne znam baš ovo za pedera, ali svakako misle da si nenormalan, nezainteresovan i namćor. Ako obratiš pažnju, moći ćeš da ih čuješ kako ti se smeju iza leđa kad ih sretneš na ulici i kako te podsmešljivo gledaju.

Nezgodno je to što se baviš sportom, da nema toga mogao bi potpuno da prestaneš da izlaziš iz kuće, to je najbolje rešenje za disocijativno stanje. Preispitaj prioritete, sport možeš da gledaš i na tv-u, a kuća je jedino bezbedno mesto.

Ali cekaj?! Ako tebe poslusa i ne poslusa nikog odna je ipak nekog poslusao i.. i... i.. wow, Iniciov paradoks

to je najjače,kad ljudi govore ''ne dozvolite da vam iko govori šta da radite!'' ne shvatajući da pritom oni to isto rade   

Sad ce da okaci smajli koji se smeje 

Ma to je sve zezancija, ne treba biti bukvalista, kontam ja sta je Inicio hteo da kaze

kralj 

Ništa onda srećno u potrazi ako je jedino to bitno,pa za dve godine dodji opet na burek sa temom :"Ljudi šta da radim ovo je neizdržljivo,nisam spav'o 5 meseci-what was I thinking?!"



Jošte mlad,a zarobljen-life sucks!

Ti nisi asocijalan već socijalno anksiozan. Ključna razlika je u tome što asocijalne osobe ne osećaju nikakvu želju za socijalizovanjem, potpuno su ravnodušne prema njihovoj društvenoj pasivnosti dok sa druge strane socijalno anksiozne osobe osećaju veliku potrebu za ostvarivanjem veza, upravo zbog nedostatka kontakta u izolovanoj prošlosti, ali sebe smatraju nesposobnim, inferiorinim takođe zbog (ne)iskustva u prošlom periodu života, najčešće adolescenciji.

Problem sa licem je verovatno jedan od uzroka tome ali je tvoj pristup njemu ipak bitniji. Razvio si niz uverenja koja su možda nastala iz nekih neslanih šala vršnjaka, manjka pažnje ili odbijanja. Slika neadekvatnosti nastaje iz naizgled bezazlenih situacija koje vremenom formiraju tvoju percpeciju samog sebe do te mere da je nikada ne dovodiš u pitanje. Sa takvom polaznom percepcijom ti ulažiš u svaku socijalno-izazovnu situaciju i postavljaš se kao manje vredan od sagovornika i najčešće ne uspevaš da ispoljiš svoje misli ili to činiš veoma nesigurno.

Ako smatraš da možeš sam da ispituješ svoja uvrenja i time stvoriš neku realniju predstavu samog sebe a potom sa tim ulaziš u socijalno anskiozne siutacije i posmatraš kako se ponašaš, šta osećaš i  misliš onda počni odmah. Ali ako misliš da nisi spreman za tako nešto obrati se psihologu ili psihoterapeutu koji je specijalizovan za anksiozne poremećaje. Najbitnije je da kreneš što pre sa rešavanjem ovog neprijatnog problema koji se može nazvati mentalnim karcinomom, zanemarivanje i odsutvo terapije dovodi do njegovog širenja i učvršćivanja. On sa sobom donosi i druge mentalne bolesti kao što je depresija ili pasivno-agresivne poremećaje koji nastaju iz frustracije. Prihvati svoj problem i shvati ga ozbiljno.

daj sta prosipas te mambo dzambo fore kad je sasvim jasno da je decko gej.
onaj ko u 26-oj vise voli da drzi loptu u ruci umesto sise moze biti samo jge.
pogoto ako ta lopta ne donosi novce na racun...