To ti tek tako. Ima nafte nema problema? Tako su i rusi mislili, pa su im pukli multimilijarderi.
Kako ces je vaditi? kako ces primarnu preradu? Kako ces je distribuirati? Khadafi je 9 godina bio pod embragom, ali nije ni jednog trenutka prestajao da vadi naftu i primarno obradjuje. Ratovao sa amerikom a cela Sahara puna bushotinama: Iron Works Chikago.
Nemoj bas tako olako.

Неће имати проблема Чавез са Обамом. Засад је довољно да му пошаље пакет свежих венецуеланских банана(кажу да су далеко боље и од панамских, боливијских и колумбијских), и да ствари дођу на своје место.

I Iran je zatvoren od strane Amera pa se po Teheranu voze  mecke i pezoi. Venecuela spada u top 10 po proizvodnji nafte, plus je jako blizu Amerima. Kada se sve to stavi na papir,  bice da je politicko lajanje na relaciji Cavez - Bela kuca samo predstava za nas obicne smrtnike.

Pa to tako i jeste.Cavez zalaje, a Obama dobije u Kongresu jos par milijardi da uposli militaristicki establishment.
Cavez mu u stvari smiruje strasti u kuci.
Treba taj avion ili helikopter naruciti od vojne insdustrije. Treba tog vojnika obuciti, naoruzati i platiti, treba tu armiju obavestajaca opremiti i platiti.
Sta jadni Obama da kaze? You are fired? Tako samo Cavez skikce o komunizmu i evo 50 miljardi za odsek Juzne Amerike.
Onog Bin Ladena, cuvaju najsofisticiranije americke sluzbe i komandosi. On je americkim militaristima doneo 2000 milijardi samo za vreme Busha. Sta da ga neko nadje? Sta da kazes onima sa po 15 hiljada dolara plate? Idite gospodo kuci i sadite luk?

Нова стратегија НАТО: Балкан, Косово и енергетски ратови
SUBOTA, 16 JANUAR 2010 00:30    ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ-ФОНД СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ МОСКВА-НОВИ СТАНДАРД 
 
Групу од 12 експерата који се баве разматрањем нове Стратешке концепције НАТО, предводи бивши државни секретар САД Мадлен Олбрајт, позната по својој активној улози у разбијању Југославије.

Нова стратегија НАТО, коју је генерални секретар те организације Андерс Фог Расмусен отворио за разматрање у септембру 2009. године, почела је да се спроводи у пракси и не чекајући званично усвајање. Као и у време када је Запад растурао Југославију 1990. године, нови сценарио биће испробан на Балкану, управо у српској покрајини Косово. Његова спољашња форма испољена је у радикалној редукцији бројности тамо ангажованих мултинационалних мировних снага КФОР под командом НАТО. Главни смисао је заправо концентрација снага против главног и од сада чак и званично нескриваног противника у лику Срба, уз истовремено пребацивање ослобађаних јединица на нове фронтове, које одређују лично САД и њихов председник Барак Обама. Међу тим фронтовима, осим званично декларисаног авганистанског, значајно место заузимају нови фронтови „енергетских ратова“.

Како је ових дана изјавио командант јужног крила НАТО у Европи, амерички адмирал Марк Фицџералд, који је боравио у Приштини, мировни контингент КФОР приводи крају крупно смањење бројности састава. До краја јануара ове године њихов састав бројаће 10 уместо 15 хиљада војника. Брисел тај корак објашњава стабилизацијом ситуације на Косову истовремено проглашавајући за главну „опасност по безбедност“ постојеће српске органе самоуправе на северу покрајине. „Сва кршења резолуције 1244 Савета безбедности УН ми третирамо као опасност по безбедност. Пошто паралелне структуре власти по тој резолуцији нису прихватљиве, ми изражавамо забринутост“, подвукао је адмирал.

КРАЈ ПРИМИРЈА НА КОСОВУ То да српско-албанска конфронтација може да детонира крхко примирје на Косову и у другим регионима Балкана, јавна је тајна. Већ до априла власти Приштине намеравају да објаве отварање проблема у северним регионима општине „Северна Митровица“, како Албанци називају северни део града Косовска Митровица, насељен Србима. То ће бити могуће захваљујући прекрајању административне мапе српских општина, које власти Приштине врше од краја 2009. године, без пристанка самих Срба. Према расположивим информацијама, у случају да албански екстремисти испровоцирају нови српско-албански конфликт, тај орган има задатак да на себе преузме пуномоћја власти. Другим речима, да одигра ону улогу коју су грузијске власти својевремено доделиле марионетској јужноосетинској администрацији Дмитрија Санакојева, коју су саме створиле. Речју, управо се у априлу очекује пресуда о Косову Међународног суда УН у Хагу, која ће, како верују албански сепаратисти, имати за њих позитиван карактер и одрешити им руке за гушење српског отпора, уз активну војну помоћ натовских снага КФОР.

На тај начин опасност од новог конфликта на северу Косова више је него реална, али сваљивати кривицу за то на српске структуре значи огрешити се о истину. Још чуднијим изгледа позивање адмирала Фицџералда на резолуцију 1244 Савета безбедности УН од 10. јуна 1999. године, коју су проглашењем независности и каснијим признавањем Косова прекршили управо Приштина и Вашингтон.

Те логичне несагласности нису случајне. На примеру Косова НАТО прелази на нове методе ситуирања својих интереса. Удаљавајући се од апстрактног мировног присуства у „врућим тачкама“, снаге алијансе сада унапред и са максималном прецизношћу проглашавају свог непријатеља у лику једне од страна у конфликту (које оне по међународном мандату треба да раздвоје) и концентрише снаге против ње. На Косову су такви непријатељи већ означени - то су Срби; у Босни и Херцеговини такође Срби; у Македонији то могу постати власти земље уколико се осмеле да ограниче растуће апетите локалних Албанаца. Слична „тачкаста стратегија“ омогућава НАТО да под контролом држи ситуацију тамо где је „ред по бриселски“ већ делимично заведен, пребацујући ослобођене снаге на нове фронтове.

ЕНЕРГЕТСКИ РАТОВИ О томе да је реч управо о новом стратешком правцу у делатности Северноатлантске алијансе, сведочи и садржина дискусија које се воде током последњих месеци у њеном бриселском штабу. Речју, групу од 12 експерата који се баве разматрањем нове Стратешке концепције НАТО, предводи бивши државни секретар САД Мадлен Олбрајт, позната по својој активној улози у разбијању Југославије и подршци албанских екстремиста. Према расположивим информацијама, садржина дискусија излази далеко изван оквира принципа осигурања безбедности и самих држава чланица НАТО, како би то, заправо, требало да проистиче из Атлантске повеље из 1949. године. Данас су дебате фокусиране на разраду политичко-правних и војно-практичних путева за осигурање глобалних интереса Северноатлантске алијансе на максимално широком светском простору. Како се истиче у радним документима НАТО, ради се о „подржавању ефикасних војних могућности у читавом спектру мисија Алијансе“, а такође о „кризном менаџменту“ без конкретног помињања географских региона. Имајући у виду да се круг деловања натовских мисија данас већ шири до Авганистана, није тешко нацртати будућу мапу војних операција и „кризног менаџмента“ натовских генерала.

А за 19. јануар у штабу НАТО у Бриселу већ је нашироко најављено предавање бившег званичног представника Северноатлантске алијансе из времена агресије против Југославије 1999. године Џејми Шеја на карактеристичну тему: „Енергетска безбедност: изазов за тржишта или изазов и за стратешку заједницу?“ Он намерава да по први пут јасно у име алијансе изјави да „растућа моћ“ таквих држава као што су Кина, Индија и Русија приморава НАТО да питања енергетске безбедности сматра не само сфером „тржишних снага и регулатора“ већ пре свега „стратешким питањем, у решавању кога таква организација као што је НАТО може одиграти корисну улогу“. А да би се одиграла слична улога, натовски генерали најпре треба да угуше на Косову и другим регионима Балкана последња жаришта отпора „новом светском поретку“.


Аутор је старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа „Времја новостјеј“ и радио-станице „Глас Русије“

Пренето са...

Ovde svi vole istorijske paralele:


Стефан Лазаревић познат и као Стеван Високи (рођен у Крушевцу 1377[1], умро у Црквинама код Младеновца 19.07.1427) је био син кнеза Лазара (1371—1389) из породице Хребељановића, који је са титулама кнеза (1389—1402) и деспота (1402—1427) владао Србијом. Сматра се једним од највећих српских владара и војсковођа[1], у своје време је важио за једног од најбољих витезова и војсковођа[1], а његова књижевна дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку[1].

Након очеве погибије у Косовском боју 1389. године, као малолетан је дошао на власт и уз помоћ мајке Милице (чукунчукунунуке Стефана Немање ((1166)1168—1196)) је владао до свог пунолетства 1393. године.Као отомански вазал, предводио је српске помоћне одреде у биткама на Ровинама (17.05.1395), код Никопоља (25.09.1396) и Ангоре (1402).Са својим снагама је Османлијама донео победу над здруженим европским крсташким снагама у бици код Никопоља[2], а његова борбеност у бици код Ангоре задивила је татарског владара Тимур-Ленка (1360—1405)[3].После ње је од Византинаца у Цариграду добио титулу деспота (1402), а крајем 1403. или почетком 1404. године, ступио је у вазалне односе и са мађарским краљем Жигмундом (1387—1437) од кога је добио Мачву, Београд (у који 1405. године смешта своју престоницу), Голубац и друге поседе, а касније (1411) и Сребреницу.Приликом Жигмундовог обнављања витешког реда Змаја, у децембру 1408. године, Стефан се нашао на другом месту међу витезовима, одмах иза самог мађарског краља.



Imaju na koga Tadiš i Šutanovac da se ugledaju, zar ne?

па борио се против западних шизмата...дакле....?

Na strani Turaka, tj muslimana?

на страни Османлија....
а ти мислиш да би Србима или било коме сругом било боље под њиховом татарско-монголском браћом...
 
и османли и татари и хуни и бугари и угари и германи...и ови смешани-американци...све је то зло:западно,источно,јужно,северно.........
као што сам рекао и на теми у Истоији: Св. Деспот је дао Реч! А познат је и по изреци: ''колико је у нашој моћи,ми своју песму плетимо''
он је примио располућену државу,територијално је проширио,створио низ културних центара,а на бојном пољу доказивао своје верност Истини!

Ali je bio u sastavu tadašnjeg "Nato pakta", zar ne?