А кад видовњаци не предвиђају мрачне ствари, на томе се најбоље заради. Багра покварена.

A koji ti je taj indijanac faktor? Koliko sam ja razgovarao sa nasim radnicima koji su tamo radili na poljima, ima samo spanske i nemacke firme.
Jedan svaba(austrijanac) iz Voest Alpine, mi je pricao dogodovstine tamo.Da ga ne bi opljackali, dogovorio sa gazdom da u burdelj placa zenske preko racuna a ne u kesu, sto je ovaj odmah prihvatio.
Jedan nas, bio dva dana u zatvor da ga svaba nije izvadio niko ne bi za njega pitao.
Ako ti neko ne donese hranu ima da crknes, jer drzava te ne hrani u bajbok. A bila zamena identitetaa.

Pa, nije faktor ali neki ovde su se primili na pricu da je americki diler droge kao neki borac za prava proletera...

Ono... Kastro u pokusaju...

Pa to on kod nas prolazi, jer je masa komunisticka. Inace, njegovo zvakanje je bas zbog toga sto ga ameri ignorisu.
Inace tebi je do pre godinu dana parlament blokirao jedan (zvali ga struja, bivsi direktor politike, inace julovac) da bi doneo pazi: parlamentanu rezoluciju o podrsci Kubi.I to za vreme vlade Voje zmirkavog.
Tamo devojcica od 14 godina siri noge za jednu cocacolu, a ti podrzavas takav rezim.

Inace ona vika oko Kolumbije je 'useless', jer ameri stvarno tamo pomazu borbu protiv narkokartela.
On kao izmslio da je to protiv njega.
U Srbiji je jos razvijen komunisticka nacin razmisljanja, pa se tako pale na Koreju gde se masovno umire od gladi, jer eto ima atomsku, na Kubu gde se devojcice prostituisu jer eto Kastro je kontra Amerike.

Марија Трајковић
ЛЕПЕ ЖЕЉЕ

Поштовани, пронашла сам ваш сајт на интернету и одлучила да вам се јавим. Поздрављам ваш рад и желим вам дуговечност, како у животу, тако и у раду.
Новосађанка сам која живи у Чачку, корени су ми из Кордуна и Книна.

Склањање од зла које је у људима, политици и свим преварама, проналазим у писању. Исто тако писањем и говором дижем глас против мржње, расизма и свих лажи којима се Србија спушта на колена.

У некој сети, разочарана пријатељем кога сам сматрала да му српска трагедија не служи за добит, већ да се њеном истином бори да у свету стекне добро за Србију, шаљем вам ова своја размишљања:

Шта остаје у години која је иза нас? Шта смо сами оставили у данима који чине годину која пролази?

Остају исти проблеми. Продубљени и проширени. Иста уморна лица и разочаране душе. Успорени кораци и незаинтересовани покрети. Чак су и осмеси остали исти. Прилагођени патњи и намери да се она не види. Осликани глупошћу глупе истине живота у Србији. Исклизнути из лепог живота који је за себе украден, стечен и обогаћен. Свако има свој осмех и разлог за њега.

Година која остаје иза нас у свему је наследница оне која је прошла пре ње. Не постоје више оптимисти који се надају да ће долазећа донети различитост. Оптимисти су они који су и до сада својим оптимизмом нашли кривудави пут и стигли до свакодневног новогодишњег сјаја и луксуза „окићене“ јелке свог богатства.

Остала је и истина да Србија и даље живи од лоповлука, хуманитарне помоћи, кредита, и лажних обећања. У тој српској кутији и даље су истрошене и избледеле речи „бриге“ за Србију. О њој највише „брину“ они који немају никакве бриге у животу. Људи који живе у бригама не брину више ни о себи. Сваки осећај страха и брижности из њих је извучен. Остао је само аутизам из чијег простора живе своје преживљавање.

Они који не живе у бригама, нахрањени, одморни, испуњени правом на друштвени живот, правом самозадовољства да отварају и затварају врата свог царства, извуку из својих мисли одлуку „бриге“ за Србију и њене грађане. Направе елаборат тужних речи, или се користе већ направљеним, одраде термин свог волонтерског рада и ни мало не буду изненађени када виде да су и као волонтери на реченом зарадили.

Они који живе у бригама нису више изненађени па ни разочарани. Прихватили су истину да се у Србији и око Србије сналазе само опскрбљени оптимисти.

Брижност „брижних“ ће се утишати око долазећих празника. „Бриге“ ће пренети на зимске терене, луксузне хотеле, гиздава новогодишња славља. Нову годину ће прославити пре божићног славља и онда ће као велики српски православци узвикивати „Христос се роди!“, и пуних уста одговарати „Ваистину се роди!“. Уз помоћ ‘‘ранисана’‘ и других медикамената помоћи свом натовареном стомаку да сагори све те хранљиве количине и поново са уласком у нову годину кренути да „размишљају“ о гладнима, и огладнелој Србији.

Шта смо сами оставили у данима године која је прошла?

Оставили смо истину да више није важно да ли си осветник, лопов, лажов, манипулатор српске трагедије, уредник теме о трагичном животу у Србији, или само посматрач који своје мисли о тој трагедији само развијаш а до остварења их не доводиш – да ли што не умеш, или што нећеш, или што ти се не да. Јер, истина више није важна. Одрицање због ње данас не постоји. Гладовати због истине да се у Србији гладује не пада на памет сналажљивих оптимиста.

У години која је прошла остављамо неуништиву истину да је данас довољно рећи да си борац за Србију и реченим скренути пажњу на себе. То јест, саставити три прста и православно се прекрстити, и упорно причати да српске и православне обичаје познајеш и да их обављаш. Ако још пронађеш пут да о томе и јавно причаш онда си пронашао и пут личног успеха. Тема Србије данас се најбоље може уновчити. Животом народа у тој Србији још брже се може обогатити.

Ништа друго се од говорника данас не тражи, не оно без чега некада у Србији ниси смео у јавност изаћи.

Нико од говорника није се обавезао да иза реченог и спорадично учињеног морају остати дела каква годинама помињу и чијом употребом су излизали све речи својих прича. Чак нема ни стида. Образи говорника се нису зацрвенели од речи без дела.
Ниједан говорник о Србији и за Србију није скинуо своје маркирано одело и обукао одело истине и одело народа.

Пред долазеће празнике неће себе лишити ни новогодишње гозбе, ни празничног одмора, ни путовања, скијашких терена, или удобности са плажа топлијих крајева. Потрошено за себе неће потрошити на народ о коме ће поново причати чим прође славље.

Тек када се добро наодмарају, развеселе и испробају све кулинарске ђаконије, вратиће се својим „обавезама“ и о теми Србије поново проговорити.

Обични грађани Србије више не говоре: „Срећна нам Година нова“, већ: „Срећно ти било годино стара када си изнела све српске добротворе и донела их до године нове“.

Заиста треба имати срећу и снагу и све то издржати и носити. Изнети терет који су ти брижни натоварили, и с њиме још и њихову „брижност“.

Пренето са...

 

Odlican tekst sa mnogo gorke istine.

 

Него то браћа Амери предвиђају нову кризу у Европи? Биће да знају нешто што ова ''наша'' ЕУ не зна 

Чавез дилер дроге? То сам прочитао једино у твојим постовима. Изгледа да ти знаш нешто о чему многи појма немају. Да има истине у твојим тврдњама прво би га американци стегли за јаја, изнели доказе на СБ. Зна се да је мека за дилере кокаина Колумбија и да САД великим делом контролишу његову производњу и дистрибуцију као што је случај са авганистанским пољима мака и производњом хероина. Уосталом колумбијска мафија под патронатом САД је једна од најмоћнијих криминалних организација на свету.


Е онда ће теби све руже да процветају, удаћеш се изродити децу, политика те више неће занимати и бићеш срећна до краја живота

Pazi ovako. Komunizam je manipulacija ruljom. Sto je rulja nepismenija to lakse manipulises.
On je to otkrio (rupu u saksiji), ima materijal ali nije bas podrzavan koliko bi zeleo da to i izveze.
Sada se verovatno suocava sa velikim odlivom inteligencije, kako i svaka komunisticka zemlja i polako shvata da je podrska rulje beskorisna, da se moze postici samo jedan cilj: ubijanje sopstvenog naroda.
Jedna od bitnih karakteristika su strani neprijatelji sa kojima se rulja mora plasiti, braniti od njih i mobilisati.
Ali naraniti milione, malo morgen. Nema odakle, jer rulja ceka pape od njega. Zato ta njegova vika na ameriku itd.
On sada vidi ko u stvari upravlja u svetu naftom i gasom i naravno da je besan na ignorisanje amerike.
Napusice se on kaubojske qrchine ohohoho.

To sve pali kod siromasnih zemalja, sto Venecuela nikako ne moze biti. Ona je puna nafte i to ce sasvim biti dovoljno da joj svet nikada ne zatvori vrata kao sto je recimo nama devedesetih godina. A kinta od nafte ce biti sasvim dovoljna da se rulja malo narani', taman toliko da bude uvek na gotovs za njegove udarene ideje.