Da mogu da postavim "ton" poruke mozda bih i mogao, ali odgovor je bio usmeren meni jer se gottago zalio na moje "napaljene" postove, a ti si odgovorio sto dovodi do zakljucka da se obracas svima ali u isto vreme naginjes na moju stranu.

Ja sto iznesem je bez uvijanja, na cistini, jer ja nisam politicar da sve zavijem u neku formu niti Pop da napravim gomilu citata i izgubim misao sa time sto sam hteo da kazem.

  Zasto ljudi ne slusaju, ne pokusaju da saslusaju i razumeju drugog.
Pnavljam, zasto je odgovor, po tvom misljenu bio upucen tebi ?? Samo zato sto se on zalio na tebe, a ti mislis da sada moj odgovor je upucen tebi  ?? To ne ide. Da li opet da ponovim da mi je sve to bio slagor za dalje ??
Sve sta napisem nije bez razloga, tako i taj post.
Da li da ponovim ceo post uz obrazlozenje sta i zasto ??   
Evo:

1.       Osoba koja istrazuje, i ne pripada ni jednoj organizaciji, kultu, ... moze biti realna u procenama, ali to ne znaci da se time i dalje ne vrsi anti-propaganda. Ateista koji ne veruje u ono sto vernici veruju, vrsi anti-propagandu njihovom verovanju.

2.       Da li je na samom pocetku recenice receno, kako je to vec receno u nekom drugom postu u nekoj drugoj temi. Sta tu onda nije jasno? I sto sam naveo citat iz tvog posta, na to ne reagujes. U skladu je sa tvojim misljenjem.

3.         Da li se ovde govori o mogucim nacinima oponiranju necega ?? Dva puta, na dva razlicita nacina je predstavljeno i bjasnjenjo. Gde se obracam tebi , pa bilo i u prenosnom smislu ?? Da li se obracam u mnozini ?? Jel' mislis da si mnozina ili deo nje ??

4.   Opet mnozina. Jesi opet tu, u njoj ??

Ako sam sebe vidis u svemu ovome, upitaj se zasto je to tako. Da nije i namera tvog pisanja takva ?? Zbog ozlojedjenosti, razocarenja, ... za koje smatras da je tvoje misljenje. Ako mislis da se povredjuje tvoj ego, pitaj se zasto.

Ceo post je bio pisan u stilu nadovezivanja na neciju izjavu, post, ... i obracanju svima, bez ijednog obracanja nekom konkretno. Ako se neko, oseti prozvanim, taj neka sedne i razmisli zasto se tako oseca.
Obracanje u mnozini govori da nije povod jedan post ili izjava ili pojedinac, ... vec sve ucestalija pojava na ovom forumu.

Brate mozes ti da pises sta god hoces. Ljudi ce i dalje da pricaju kako pricaju. To se ne menja. Vernici ce da propagiraju veru, nevernici ce svoje misljenje i tako sve unaokolo. Sve je stvar percepcije non stop to ponavaljam. Meni na primer se cini da si se meni obratio ali nisi, isto tako je i moj stav iznervirao gottago-a. Sta da se radi.

Sveti Gregorije Palama je proveo u molitvi Bogu skoro deset godina
najčešće misleći, osećajući i izgovarajući samo:
"Bože - prosvetli moju tamu!" pre nego što je
reagujući na agresivni podsticaj drugih - i dva brda pomerio,
ali ... to je više duhovita priča negoli ... edukativna. Mada 

I nije se ni on a ni mnogi sada trudio da ... propagira već prosto ... ovako:

"Nismo vam, naime, mudro smišljenim pričama obznanili silu i dolazak Gospoda našega Isusa Hrista, nego na osnovu toga
što smo mi postali očevici njegovoga veličanstva. Jer on je od Boga Oca primio čast i slavu, kada mu je
od veličanstvene slave došao ovakav glas: »Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji«.

I mi čusmo ovaj glas gde siđe sa neba - kad smo bili s njim na svetoj gori."

Lični doživljaj sa Hristom.

   nije me iznervirao. ali mislim da preterujes u svojim anti-hriscanskim izjavama. znam da to nije tvoje misljenje. pao si pod uticaj black-a, koji inace i ja slusam (izmedju ostalog). ako neko slusa black i death, to neznaci da mora da prihvata njihovu nisku ideologiju (nisku u duhovnom smislu). na svakoj temi gde pises koristis priliku da kazes bar nesto protiv hriscanstva. bukvalno vrsis anti-hriscansku propagandu. evo na ovoj temi si rekao da je molitva placebo. mislim da si u pogledu molitve totalno neiskusan. nije molitva kada odes u crkvu, izrecitujes oce nas i kazes daj mi nesto materijalno. stalno govoris kako ti istrazujes religiju. veruj mi jos si veoma neiskusan da bi mogao bilo sta da istrazujes. samim tvojim izjavama mislim da nanosis dusevnu bol velikim vernicima (u koje ja ne spadam!) samo ti kazem nemoj to vise da radis. od kako su te ljudi na bureku prihvatili, ti kao da si pobesneo. necu vise nista da ti govorim, niti da ti dajem bilo kakve replike. nadam se da se nisi naljutio.          

Jako je tesko molite se iako na prvi pogled to izgleda krajnje jednostavno
I sad se moram sloziti ma koliko to besmisleno izgledali da ustvari mi danas manje razumijemo Hriscanstvo nego izgleda prije 2000 godina
Postaje nerazumljivo u svijetu gdje je jedino materijalno mjera uspjeha i dokaz postojanja
ZAto je molitva vecini apstraktna

   ma problem je i u duhovnim ocima (pastirima) koji se ponasaju tako kako se ponasaju. ako si bogat mozes da kupis neki crkveni orden, i onda si kao neki veliki vernik. nema veze sto si satro konkurenciju (na totalno anti-hriscanski nacin) koja ima porodicu koju izdrzava.  i kao sto rece jedan mudrac: "i doci ce vreme kada ce popovi biti gori od naroda".

ВЕЛИКО ЧУДО МАЈКЕ БОЖИЈЕ У СИРИЈИ

Децембра 2004., Саудио-арабијац, муслиман, појавио се пред неколико новинских агенција да би испричао следећи невероватан догађај који је искусио и који је променио његов живот (ова прича је пренета преко ТВ и радио станица, Интернета, и раширена у свим средствима информисања широм целе Саудијске Арабије, Сирије, Палестине, и сигурно у свим суседним државама).

Пре неколико година, овај човек се оженио веома богатом муслиманком, али нероткињом. Како су године пролазиле, и упркос свим њиховим напорима и знатним медицинским трошковима (са многим докторима), они су остали бездетни. Његови родитељи су му саветовали да се ожени другом женом (пошто локални закон дозвољава до 4 брака).

Иако изморен од свега, забринут, и сломљен, он не прихвата родитељски савет, него, са својом женом, путује на одмор у Сирију. Тамо, они изнајмљују ауто са возачем који је уједно био и водич по местима која су планирали да посете. Како је одмор одмицао, возач је приметио да је Саудио-арабијски пар пун горчине, патње и жалости. Зближивши се са њима, он их је бојажљиво питао зашто изгледају тако утучено - да ли то није зато што су незадовољни његовом услугом? Пар се поверио возачу да је разлог њихове несреће то што они не могу да имају деце. Онда им је возач, који је исто био муслиман, рекао да у Сирији Православни хришћани, имају:  “манастир Пресвете Богородице и многи људи који немају деце пронађу уточиште код Њене чудотворне иконе. Они оду у манастир и добију уље из кандила које гори пред чудотворном иконом. А онда Господ даје хришћанима према њиховој вери, шта они желе”. Тако им је рекао возач.

Видно узбуђени, Саудио-арабијац и његова жена замолили су возача да из одвезе до манастира "Владичице хришћана" у Сајднају и обећали су:“Ако добијемо дете, онда ћу се ја вратити овде и даћу теби 20.000 долара, а манастиру 80.000.“ Они су отишли у манастир и поступили су као што им је наложено. Касније, вратили су се у своју домовину и после неког времена жена је остала трудна. Неколико месеци касније она је родила предивног дечака. То је истинито чудо Божије, Који je чуо њихове молитве као и молитве Наше Владичице Богородице!

Убрзо пошто се његова супруга породила Саудио-арабијац се враћа у Сирију да испуни обећање које је дао. По његовом доласку он је позвао истог возача и замолио да се нађу на аеродрому у Дамаску. Али возач, лукав и покварен, убедио је своја два пријатеља да оду са њим на аеродром, да сачекају богатог Саудио-арабијца, узму његов новац и да га убију. Он је, док су га возили, не знајући да су планирали да га убију, обећао и пријатељима возача да ће и њима дати по 10.000 долара. Они незадовољни овим, скрећу са пута који води ка манастиру, одлазе у пусто место и убијају Саудио-арабијца, одсецајући његову главу и комадајући друге делове тела (руке и ноге).

Заслепљени страшћу и савладани ужасним чином који су управо починили, они стављају његове телесне остатке у пртљажник аута, плашећи се да их оставе ту. После узимања његовог новца, сата, и свега што је он имао, они траже друго, још пустије место да баце тело.

На главном путу, на сред пута, њихов ауто се гаси. Три човека излазе да утврде зашто је мотор стао. Један пролазник стаје да им помогне, али они, уплашени да њихов страховити чин не буде откривен, праве се да им није потребна никаква помоћ. Пролазник одлазећи примећује крв како капље са задње стране аута и зове полицију да интервенише јер му је цела сцена, са ова три човека, изгледала сумњиво.

Полиција долази и угледавши крв испод аута, и на путу, наређује да се пртљажник отвори. Када су отворили пртљажник, гле, чуда, Саудио-арабијац је изашао напоље, више него, очигледно и чудесно, жив, у пуној снази, и рекао им: Баш сада, ПРЕСВЕТА је завршила ушивање мог врата, овде десно (показује им простор своје Адамове јабуке), пошто је претходно зашила моје остале делове тела".

Видећи ово, три криминалца су одмах изгубила разум - полудевши. Полицајци су их привели, а криминалци су почели бунцати како Није могуће да Саудио-арабијац кога су они убили, одсекли главу и убили - опет буде жив.

Саудио-арабијац је дошао на клинику да прође испитивања лекара који су потврдили и посведочили да су шавови који су сачињени веома савршени и нови, па је то потврдило чудесност догађаја. Шавови су били, а и још су, видљиви!

Када је Саудио-арабијац изашао из пртљажника он је видео, буквално, себе поново састављеног, што он непрекидно тврди и исповеда - да је ПРЕСВЕТА вратила његово тело и васкрсла га по вољи и заповести Њеног Сина. Одмах после овога, позвао је своје сроднике да дођу у Сирију и они су отишли заједно у манастир Пресвете Сајданајске и принели молитве, хвале и слављења, и уместо првобитног дара од 80.000 долара (као што је обећао), дао је 800.000 долара. Данас, кад овај човек прича детаље овог огромног чуда, он почиње своју причу са речима: "Када сам био муслиман десило ми се ово..." што указује да он више није муслиман, нити ико у његовом породици.


Ово чудо је запрепастило цели арапски/муслимански свет и цели Блиски Исток.


ОЖИВЉАВА ГОСПОД НАШ И БОГ,  ГОСПОД ХРАНИТЕЉ!
                                                   
Братство Св. Гроба,                 
Јерусалимска патријаршија

                                                                                                                            By Father Ignatios, Abbot
                                                                                                               Holy Monastery of The Shepherds
                                                                                                                                       Bt Ahur-Bethlehem
                                                                                                                         GREAT LENT, MARCH 2005

Dragi moj nije to toliko zavisno od mog stila muzike. Iskusan sam ja dovoljno. A koje to mene prihvataio?

Чудо на гробу Аве Јустина Ћелијског

Аутор: уредник Миодраг М. Поповић

Миодраг Буквић, из Новог Сада, трећи пут долази у манастир Ћелије. Први пут уочи Ивањдана, 6. јула 2007. године, од када се његов живот у много чемо променио, други пут уочи Никољдана, и ево на Благовести, трећи пут.

„Тога дана, уочи Ивањдана, касно после подне“, прича Миодраг, „дошао сам у манастир Ћелије, можда и неком другом жељом, али испало је онако како је испало, најбоље по мене. Ту сам срео оца Нешу“, који је, по његовом казивању, такође излечен на гробу Аве Јустина, 2000. године.  „Позвао ме је да ми очита молитву Богу на гробу Авином. Био сам потпуно убеђен да ће ме Бог оздравити и да ће поћи све набоље иако сам годину дана био болестан,  карцином у дубокој метастази, и отпуштен из болнице као неизлечив“.


Овај кршни Херцеговац дошао је у манастир у колицима за хендикепиране, потпуно згрчен, са немогућношћу да помера ни руке ни ноге, као биљка. „Довео ме је кум“, наставља даље, „ту су ме привели и све је кренуло набоље. Када сам кренуо кући већ сам знао да ћу следеће године доћи поново овде. Било ми је важно само да дођем, није важно како, само да ми глава остане. У то сам дубоко веровао и планирао да поново дођем на Ивањдан, али, ево, дошао сам данас на Благовести. Још једном сам долазио овде негде пред Никољдан. Тада сам већ ходао уз помоћ ортопедских помагала“.

Наслоњен десном руком на крст над гробом Авиним, као да га мази, Миодраг, помало стидљиво, наставља отварајући своју душу. „Најлакше је када човек дође чист пред Бога, и кад осети да овај живот треба да живи за друге. У томе ми је отац Неша доста помогао и неке ствари отворио. А, о Ави Јустину сам касније сазнао све, просто ми се јавила жеђ да га упознам“.

Нисам имао шта више да питам Миодрага Буквића. Оставио сам га, уз збогом, да са својом супругом још мало постоји код Авиног гроба. Знам, видећу га, ако Бог да, опет, следеће године на Благовести.