"Poslednjih nekoliko meseci, tačnije, od martovskih zbivanja, sve više Albanaca na Kosmetu, krijući se od svojih sunarodnika, dolazi pod okriljem noći na zgarišta hrišćanskih hramova. Pale sveće, ostavljaju bele peš¡kire kao simbol žalosti, cveće, poklone. Kako vele crkveni velikodostojnici, mnogi od njih to čine s verom u Jednog Boga, Njegovog Sina i Svetog Duha, pohodeći pravoslavne svetinje.

- Na ruševinama hrama svetih Kozme i Damjana u Zočištu, kod Orahovca, sve češće se mogu videti beli peškiri i sveće, koje donose lokalni Albanci, koji su i ranije dolazili ovde, tražeći leka za svoje najbliže - rekao je na nedavnoj liturgiji, pred zgarištem, vladika Teodosije, napominjući da je to "znak da svetinja živi, da će se ponovo obnoviti i zalečiti rane koje je ostavio rat i poratne godine".

U Dečanima se dogodilo, ko zna koje u nizu, isceljenje. Ovoga puta albanske devojčice.
- Naš manastir je danas u neprijateljskom okruženju. Vernici retko dolaze, i u pratnji Kfora, a svetinju čuvaju italijanski vojnici. Jedan Albanac nas je pozvao telefonom, moleći da sa porodicom poseti manastir, jer mu je ćerka bolesna i želi da je dovede pred kivot svetog Stefana Dečanskog, da se za nju na tom mestu pomolimo Bogu, iako Albancima u Metohiji, ako na bilo koji način kontaktiraju sa Srbima, preti opasnost - kazuje protosinđel Sava (Janjić).

Devojčica ni sa kim nije kontaktirala, stalno je plakala, mesecima bila bez sna, uzalud su bili lekari, lekovi, bolnice. Tradicionalno gosotljubivi dečanski monasi primili su albansku porodicu po mraku, u toku noći, devojčicu poveli pred kivot, očitavali su molitve Bogu nekoliko sati, usrdno i iskreno ... i – čudo Božije se dogodilo!

- Porodica je otišla posle svanuća, a nekoliko sati kasnije javio se otac devojčice. Rekao je da se ona normalno ponaša, razgovora i smeje. Zatražio je da sa porodicom dođe da se zahvali Bogu i nama, i donese darove - pripoveda protosinđel Sava.

Zahvalnost je prihvaćena, darovi odbijeni. Monaška plata je na nebesima, a ne u materijalnim darovima. U Visokim Dečanima su lek za najbliže, vekovima, nalazili mnogobrojni vernici, kako Srbi tako i Albanci i drugi narodi.

Svi oni, koji i ovoga leta pohode pravoslavne svetinje, muslimanske su veroispovesti. Svakako, ovo je dokaz više da u potrazi za lekom ljudi prestaju druge da mrze."

Gledajuci neke latino sapunice  video sam da se oni (katolici) vise mole Bogorodici nego Bogu. Zna li neko nesto vise o tome? Moliti se zenskom stvorenju izgleda kao moliti se za milost (materijalno dobro), a moliti muskom stvorenju - moliti za milost (spas).

Zamislite čoveka kao Zemlju čiju površinu prekrivaju gusti oblaci, gusti oblaci ljudskog ja preko kojeg sunčeva svetlost nemože da prodre,niti iko sa površine može da vidi to sunce,niti iko ikada video sunce.Kako takvom čoveku koji nikada nije video sunce,niti osetio zrak od sunca objasniti da sunce postoji,da zrači toplotom i životom? Zbog tih gustih oblaka ljudskog ja, ne veruje u sunce,i za postojanje tih oblaka neki put okrivljuje sunce.Dali sunce može biti kriv za guste oblake na Zemlji,zbog kojih sunčeva svetlost nemože da dopre do Zemljine površine.I kako jedan čovek koji uspeo da rastera guste oblake ljuskog ja i jasno vidi sunce,njegovu toplotu i snagu, da objasni čoveku koji nikada nije video to sunce,pa tvrdi da nepostoji? I kako čovek sa gustim oblakom ljudskog ja može da moli sunce života za malo snage,topline i svetla, ako to svetlo nemože da prodre kroz guste oblake ljudskoga.

Jedno od najljepsih i veoma upecatljivih poredjenja koji objasnjavaju  ljudsku prirodu
Svaka cast 

Ako u nesto verujes pa posle toga ne verujes velike su verovatnoce da nikad nisi ni verovao na prvom mestu, da nikad nisi spoznao to u sta si verovao. Ne pricham sad o poboznistvu, o religijskom verovanju vec o veri uopste, veri u bilo sta. Vera nije tako racionalna stvar kao matematika ili nauka pa da mozes da dostavis dokaze o nelogicnosti neke stvari i da menjas misljenja kako ti dune, kako se teze dokazuju. Veruj u sta hoces, u ljubav u drvo u umetnost ili u Boga ali u to moras verovati do kraja. Tu nema menjanja ''misljenja'' jer se u veri ne razmislja u njoj se oseca a osecanja ne mozes tako menjati na prekidach... Ko moze, svaka mu chast.

A sto se tiche same religioznosti i Boga... Mislim da su to stvari koje se spoznaju citav zivot, i cak i oni sa pocetnim verovanjem u bilo sta Bozansko ceo zivot provode spoznajuci to... Na kraju krajeva, jako kompleksna i  licna tema...

Ma kažem ja vama, čitajte Piroxa! 

O ne, ja sam bio vernik, dobijao sam batine cak i zbog toga i verovao sam. Posle sam uvideo neke cinjenice, i mucnuo svojom glavom i shvatio da je religija iluzija, programiranje ljudskog uma da veruje u nedokazano a naravno to je vera. Osecam se bas kao da je neko pritisnuo okidac i vidim stvari mnogo jasnije. I vidim da ne samo hriscanstvo vec sve religije ovoga sveta rade u stvari isto, ispiranje mozga i nista drugo. Pravi primer je pleme Ashishini. Ko zeli nek pogleda.

Molitva je alat za samorazvoj a ne cilj po sebi.

Molitva predstavlja neku vrstu dogovora "sam sa sobom" o onome sto zelis da postignes. Prvo ti sam sa sobom u mislima "vidis" ono sto zelis, pa kasnije pokusas da to i ostvaris u "realnosti". Kada je tebi jasno sta zelis (molitvom prociscujes misli) ostalo je luk i voda (postaje ti jasno kako da do toga dodjes ili ne dodjes).

Sto se cesce i od sveg srca molis povecavas verovatnocu da molitvu i ostvaris....
 

Da ali to nema nikakve veze sa "Bogom"! Tako da se opet vracamo na moju poentu. Molis se zidu i molis se Bogu isto ti dodje. I sve sto ostvaris sam si ostvario.

Moguće je da je molitva Bogu ponajmanje razgovor i to razgovor tipa:
"Daj mi - Evo ti"!

"I posle šest dana uze Isus sa sobom Petra, i Jakova i Jovana brata njegova, i izvede ih na visoku goru nasamo.
I preobrazi se pred njima, te zasija njegovo lice kao sunce, a haljine njegove postaše bele kao svetlost.

I gle, pojaviše im se Mojsije i Ilija i govorahu s njim.

A Petar odgovori i reče Isusu: Gospode, dobro je da smo ovde; ako hoćeš, načiniću ovde tri senice, jednu tebi, i jednu Mojsiju
i jednu Iliji. Dok je on još govorio, gle, sjajni oblak ih zakloni, i gle, glas iz oblaka govoraše: ovo je moj ljubljeni Sin,
Koji je po Mojoj volji; Njega slušajte.
I čuvši učenici padoše ničice i jako se pobojaše.

A Isus priđe, dotače ih i reče: ustanite i ne bojte se.

A kada podigoše svoje oči, ne videše nikoga do Isusa sama.
I kada su silazili s gore, zapovedi im Isus govoreći: nikome ne kažite šta ste videli, dok Sin čovečiji ne ustane iz mrtvih."