Ми представници 12 српских земаља: Рашке, Зете, Херцеговине, Далмације, Српске Војводине, Моравске, Старе Србије - Македоније, Српске Крајине, Босне, Шумадије, Поморја и Славоније, састали смо се у Васојевићима, срцу српске земље Рашке и одлучили да прогласимо и усвојимо


ДЕКЛАРАЦИЈУ О ПОНОВНОМ ОСВАЈАЊУ СРБИЈЕ

Ова одлука обухвата:

- поништење одлука Свехрватског католичког конгреса из 1900. године, када су сви Срби римокатолици проглашени за Хрвате;

- поништење свих одлука АВНОЈ-а;

- поништење Крфске декларације;

- поништење одлуке о проглашењу Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца и одлука о проглашењу свих Југославија; Краљевине, Демократске Федеративне Југославије, Федеративне Народне Републике Јјугославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а које нису водиле рачуна, да се омеђе и сачувају српске границе већ су служиле интересима туђина у распарчавању и уништавању и српских територија и српског народа. Ове одлуке не обухватају одлуке о присаједињењу Српске Војводине (Срем, Банат, Бачка и Барања) Србији од 24. и 25. 11. 1918, Црне Горе од 26. 11. 1918, Босне и Херцеговине од 28. 11. 1918, одлуку САО Крајине (касније Република Српска Крајина) од 1. 4. 1991 - да уђе у састав Србије, као и одлуку од 27. 4. 1992 - да Србија и Црна Гора чине заједничку државу;

- поништење свих југословенских устава, а посебно конфедералног устава од 24.2.1974, којим је на српском етничком простору проглашено седам самосталних нелегалних држава;

- поништење свих одлука о проглашењу лажних народа, лажних држава и лажних језика на рачун српског народа, његове баштине и српског етничког простора;

- поништење одлуке Велике Британије и Аустро – Угарске, да српска и црногорска војска напусте Скадар и српску покрајину Поморје (данас Албанија), 1913. године, те да ово подручје, које је увијек припадало држави Србији, уђе у састав никад постојеће државе Албаније;

- поништење свих каснијих одлука доносених од стране српских непријатеља, које су га присиљавале, да се одриче својих територија и да напуста своја огњишта;

- поништење одлука да се на српском етничком простору проглашавају државе настале као резултат геноцида над аутохтоним српским становништвом. Посебно се осуђују геноцидна држава Хрватска из периода Другог свјетског рата, њен наследник Република Хрватска и геноцидна Велика Албанија, резултат заједничких напора Отоманске Турске, Аустро - Угарске, фашистичких сила у току Другог свјетског рата и социјалистичке Југославије. Формирање Велике Хрватске и Велике Албаније, геноцидних творевина на српском етничком простору су коначно завршиле САД и њени савезници крајем XX вијека;

- поништење учења тзв. бечко-берлинске историјске школе, која је српском народу наметнула своју лажну историју и присилила га - да на таквим лажима одгаја сопствене нараштаје;

- поништење одлука тзв. Призренске лиге, донесених у српском царском граду Призрену од стране шиптарских уљеза;

- стављање ван закона свих идеологија (комунизам, демократија, југословенство, глобализам), које су за циљ имале уништење српске државе и српског народа;

- стављање ван закона постојање хрватске и албанске државе у било каквом облику на отетој српској земqи;

- детаљно преиспитивање размјера геноцида учињеног према припадницима српског народа, како од стране његових отпадника, тако и од стране непријатеqских народа кроз вјекове. Ово се посебно односи на петвјековни геноцид над српским народом од стране традиционалних српских непријатеља: Турака, Аустро-Угара и Шиптара, те уништење и пљачку његових добара;

- све земље чије су војне снаге у току 1995. и 1999. године дивљачки, и без објаве рата, учествовале у бомбардовању српских земаља: Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије и отимању српских територија, а чији су резултат милиони српских бескућника и неизлечивих болести - које харају српским земљама, проглашавамо за геноцидне у односу на српски народ;

- припадници немачког народа су на територији данашwе Немачке уништили двије независне српске државе: Лужичку (Сјеверну) Србију и Бијелу Србију, готово у потпуности истријебили српско становништво, отели му земљу, и српске топониме замијенили немачким. Детаљно евидентирати све што је некада припадало српском народу, а недјела немачког народа према српском народу - прогласити за геноцид;

- свака стопа српске земље заливена крвљу њеног становништва власништво је српског народа и српске државе;

- детаљно обрадити све топониме и станишта гдје је икада боравио српски народ, а уз то - и коначно одредити српске границе



У име 200 делегата из 12 српских земаља
Јован И. Деретић, с.р.
Дато у Беранама, 16. априла, године српске 7521. и године Господње 2013.

Деретић страјкс аген.

Gde njega nadje da citiras...