Шта кочи долазак трговинских ланаца :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Шта кочи долазак трговинских ланаца

На основу донетих закона, српско тржиште је спремно за инвеститоре. Међутим, у пракси то иде много теже. Чекање на грађевинску дозволу и велика администрација често су препрека постављању камена темељца за нови трговински ланац. Зато је извесно да ће у Србију доћи само немачки "Лидл".

Долазак немачког трговинског ланца "Лидл" до краја године готово је известан, најављују из Владе. Због сиромашног тржишта и мале куповне моћи српских потрошача, других заинтересованих, кажу, нема.
Припремила Ивана Миљковић

Удружење за заштиту потрошача сматра да ће грађани бољитак у новчанику осетити тек када у Србију дође више конкурентних трговинских ланаца. Надлежни тврде да се припрема терен за долазак великих инвеститора.

Сан српског потрошача је велики избор робе и ниске цене. На јави је, међутим, другачије, мало тржиште, ниска куповна моћ и неколико трговинских ланаца који диктирају цене.

Потпредседник Националне организације потрошача Србије Зоран Николић каже да треба да дође више од једног ланца у истом тренутку јер тада би то била утакмица.

"Бојим се да ће долазак само једног маркета, какав год он био, потпуно да се прилагоди стању, јер трговци су ту да би остваривали зараду. Зашто он не би продавао по ценама по којим продаје конкуренција ако већ мисли да може и тиме да остварује додатну зараду", навео је Николић.

Да ситуација на српском тржишту није сјајна, показује и податак да је прошле године промет у малопродаји био мањи за 5,6 одсто него 2012. Ове године процењује се да ће потрошња опасти за 7,5 одсто.

Државни секретар у министарству трговине Драгован Милићевић рекао је да је укупна куповна моћ српског тржишта за основним производима око шест - седам милијарди евра.

"Трговински ланци држе ту око четири - пет остало су СТР и, наравно, пијаце. Тако да сиромашно тржиште и мала куповна моћ су у суштини главни разлози зашто овде до сад није дошао ни један озбиљан дисконтни ланац", каже Милићевић.

Величина тржишта, куповна моћ грађана, политичка стабилност, колебање девизног курса, порези, бирократија и корупција су ставке које занимају инвеститоре док одлучују да ли ће ући на неко тржиште. Потрошаче пак занима да ли ће трговине доћи са јефтинијом робом.

Економиста Саша Ђоговић рекао је да уколико желе да придобију потрошаче то ће најбоље учинити кроз здрав конкурентски однос и кроз шири асортиман производа и наравно квалитетнији и на тај начин придобити потрошаче и очувати и повећавати свој промет.

"Ја сам сасвим сигуран да сваки тржишни играч који је озбиљан и наступа на овом тржишту то зна и сагледава и неће ићи на неком надзиђивање цена или њихово замрзавање на високом нивоу", рекао је Ђоговић.

У теорији, на основу донетих закона, српско тржиште је спремно за инвеститоре. Међутим, у пракси то много теже иде, слажу се упућени. Само чекање на грађевинску дозволу и велика администрација често су препрека постављању камена темељца за нови трговински ланац.

Izvor: RTS