Nisam se prosvetlio...kamo srece, za to je potrebno mnogo truda i odricanja...sto mi se bas i ne radi, mozda kad se penzionisem

Pa eto,stalo sam govorila kolegama dajte mladim ljudima penzije,pa kad prodje vreme,ljudi ce casno odraditi i zasluziti penzije,a oni nikako to shvatiti i eto prodje vreme..................

Време стоји, а ми пролазимо.

vrjeme postoji,

funkcija vremena je da omogući promjenu, funkcija promjene da omogući napredak.

funkcija napretka da dođemo Bogu koji je izvan vremena i prostora.

p.s. Bog je nepromjenljiv i vječan

bog ne moze da postoji u vremenu ,niti se kroz vreme moze prici bogu . pas juri svoj rep ali nikako da ga stigne

Vreme je bezgranicno i beskrajno.

"Vreme sadašnje i vreme prošlo su verovatno sadašnjost u vremenu budućem i vreme buduće sadržano u vremenu prošlom" - T.S Eliot

E nek nam je on rekao!

Bog je stvorio i vrjeme i prostor. Pas = rep, rep je dio psa koji istovremeno govori sve o psu. Iz repa se može klonirati pas.

Sa druge strane Bog nije vrijeme. Bog je sve stvorio i on nije ništa zasesbno već je od svega vječno. 

Hmmm vreme...

U budizmu postoji izreka, da tako kažem, Space and Time are not - prostor i vreme ne postoje. Šta to zapravo znači? Jer može bilo koj čovek ovde da tvrdi da vreme postoji jer je svestan kako teče. I da prostor postoji jer je svestan da je on tu gde je a van njega je spoljašnji svet. Ali to je samo znak da je um uklopljen u dualističnu svest čija je posledica linearno razumevanje i percepcija.

Šta je onda vreme? Evo jedne hipoteze.

Život, na to mislim pravi Život - ne ova dualistična iluzija koju ljudi smatraju životom, je kao reka koja teče prema izvoru (da, prema izvoru), reka teče i neprestano postaje VIŠE, neprestano se bliži izvoru.

Mi smo stvoreni sa određenom samosvesnošću, i cilj života je da širimo samosvesnost više i više, sve dok ne stignemo do svesnosti sebe kao potpuno ujedinjenim sa Bogom, koji je Sve. Kada smo stvoreni bili smo u reci života i dokle god smo u reci života vreme ne postoji, i prostor ne postoji.

Kada smo pali u dualističnu svest, efektivno smo izašli iz reke na obalu. (Umesto da postajemo više, odlučili smo da stanemo. Po prirodi ne može niko da stoji u mestu, jer čim staneš u stvari kreneš nazad. Kao što kad reka prestane da teče brzo stagnira. Ali to je već druga tema). I šta sad? Bog će ti dozvoliti da izađeš iz reke i odvojiš se jer i to može da doprinese tvom razvoju jer ti da iskustvo kako izgleda biti odvojen od Boga (iako je to samo iluzija dualistične svesti). Ali Bog ti neće dopustiti da se odvojiš zauvek, neće dopustiti da sam od sebe ostane odvojen zauvek. Znači da ako odlučimo da izađemo iz reke na obalu imamo određeno vreme da se u reku vratimo. I onda počinje sat da kuca.

I šta onda vreme meri? Meri koliko imamo vremena da se u reku vratimo, i meri koliko je reka protekla i gde bi smo sad bili da nismo odlučili da izađemo na obalu - u iluziju dualistične svesti, u kojoj vidimo sebe kao odvojenog od Boga i odvojenog od svega van nas.

Tijana