Ljubav je biohemijsko-fiziološki fenomen, koji se javlja kod viših bića, a čija je osnovna funkcija formiranje psihološke zavisnosti u odnosu na drugu jedinku (obično suprotnog pola) radi naknadnog stupanja u seksualne odnose koji bi, ako su biološki funkcionalni, trebalo da omoguće produženje vrste i njenog varijabiliteta. U različitim sredinama, odnosno kulturnim miljeima, različito se tretira u okviru popularnog folklora. Tako, u poligamnim sredinama (npr. pojedine arapske zemlje) pojmovi poput "muškarac i žena" prirodno nemaju smisla. Takođe, u sredinama gde ljudi hodaju bez odeće i bez stidljivosti stupaju u seksualne odnose (mnoge zemlje centralne Afrike) potpuno to različito vide od kultura koje su proistekle iz evropskih, a u kojima dominira seksualna inhibiranost. U tim sredinama, kao što je ova, ljubav se idealizuje i o njoj se pevaju pesme, a nedovoljno pažnje se posvećuje "mračnoj strani": ovakav kulturni milje predstavlja pogodno tle za razvoj raznih psiholoških smetnji, dakle bolesti koje mogu da se završe čak i smrtnim ishodom (samoubistvo).

Obzirom da medicina, uključujući i psihijatriju, poremećaje sa mogućim smrtnim ishodom tretira kao najteže bolesti, neizbežno će, jednog dana, i ovde morati da nastupi revolucija u razmišljanju. Naime, ako se tako često dešava da se čovek, zbog onog što se naziva "ljubav", oseća loše, nesposoban je za rad i, uopšte, socijalno funkcionisanje, pada u tešku depresiju i povremeno podiže ruku na samog sebe, onda su prisutni svi elementi definicije teške bolesti. Ergo, tu je potrebno hitno ulaganje u razvoj odgovarajućih medikamenata za tretman ovih akutnih stanja. Nažalost, iako tu postoji određeni pomak, odnosno pojedina sredstva su dosta efikasna, "čika doktor" će često da okrene priču na šalu umesto da pomogne ugroženom pacijentu, zato što je i sam žrtva tabua i trpi snažan socijalni pritisak koji određuje njegovo ponašanje...

...i da predupredim pseudoduhovite komentare; ne, nemam nikakvih problema te vrste 

Nauka je sranje. (:

već samo moj lični stav...