Serž Bramerc koči start primene SSP do izručenja Ratka Mladića
Autor: T. N. Đaković - M. Maleš | 13.06.2008 - 08:42




Prelazni sporazum o trgovini kao sastavni deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU mogao bi da stupi na snagu ovog leta ukoliko glavni tužitelj Haškog tribunala Serž Bramerc pošalje pozitivan signal do 16. juna kada se održava sednica Saveta ministara EU, kaže izvor „Blica“ iz srpske delegacije koja je proteklih dana boravila u Briselu.

Međutim, iz Tribunala stiže drugačiji stav.
- Bez obzira na hapšenje Stojana Župljanina, glavni haški tužilac Serž Bramerc za pozitivnu ocenu o saradnji Srbije s Haškim tribunalom traži Ratka Mladića i preostale begunce u Hagu - tvrdi izvor „Blica“ iz Tribunala.
Bramerc je juče pozdravio hapšenje Župljanina i izrazio nadu da će saradnja Srbije s Tribunalom dovesti do novih rezultata u bliskoj budućnosti, ali nije precizirao da li postoji mogućnost dopune njegovog izveštaja o oceni saradnje Srbije sa Sudom u Hagu, koji bi omogućio slanje sporazuma o pridruživanju i asocijaciji na ratifikaciju pred parlamente zemalja članica EU, niti primene privremenog sporazuma, odloženih do pune saradnje s Hagom.
Kako izvori „Blica“ iz Tribunala tvrde, mala je verovatnoća, ma koliko Bramerc pozdravlja tu akciju, da će je uzeti u obzir i podneti Savetu bezbednosti dopunu svog izveštaja i preinačiti svoju ocenu u pozitivnu.
- Haški tužilac daje dva puta godišnje izveštaj o saradnji Srbije sa Sudom u Hagu, jedan u junu i drugi u decembru, i gotovo ne postoji šansa da Savetu bezbednosti pored već poslatog izveštaja pošalje podnesak koji bi se odnosi na izmenjenu ocenu zbog hapšenja Župljanina - tvrdi naš izvor iz Tribunalu.
Naš sagovornik sugeriše da treba obratiti pažnju na izjavu tužioca datu juče u kojoj kaže da „snažno pozdravlja ovaj razvoj u saradnji sa srpskim vlastima“ i da se nada „da će to dovesti do novih rezultata u bliskoj budućnosti“.
- Bramerc zapravo poručuje da je za punu saradnju neophodno da se i preostali begunci nađu u Hagu - kaže naš sagovornik.
Drugi izvor, blizak EU kaže da postoji šansa da se omogući primena privremenog sporazuma odmah nakon formiranje vlade, koja će garantovati izručenje preostalih optuženika, a da se omekšan stav Holandije tada može tražiti u činjenici da je ipak jedan od begunaca uhapšen.
- Ovo je prilika da se na sastanku Saveta ministara EU donese odluka o početku ratifikacije SSP i primene prelaznog sporazuma - izjavio je juče u Briselu potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ističući da je hapšenje Župljanina pokazalo da Srbija čini sve što je u njenoj moći da poboljša saradnju s Tribunalom.
On je rekao da je uveren da će buduća proevropska vlada biti formirana do kraja juna i da će nastaviti saradnju s Haškim tribunalom, naglasivši da Srbija ima ambiciozan plan da ratifikuje SSP pre leta i možda već 9. decembra tokom francuskog predsedavanja EU da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Kako tvrdi naš sagovornik iz srpske delegacije koja je boravila u Briselu, ministri EU na sednici 16. juna neće sami donositi odluku o početku procesa ratifikacije SSP i stupanju na snagu prelaznog sporazuma, nego će čekati mišljenje glavnog tužitelja Haškog tribunala upravo zato što se Srbija prilikom potpisivanja SSP sa EU obavezala da oba procesa otpočnu tek nakon što Srbija ostvari punu saradnju sa ovim sudom.
- Puno pozitivnih reakcija u Briselu na hapšenje Župljanina daje nam ohrabrenje da će i Bramercova reakcija, a samim tim i odluka Saveta ministara biti pozitivna za Srbiju - kaže naš izvor.
Naš sagovornik naglašava da ukoliko bi stvari poprimile pozitivan tok, Srbija bi krajem godine mogla da računa na dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.

Izvor: Blic

Nastaviti insistiranje na punoj saradnji s Hagom

LONDON/BEOGRAD – Ocena vicepremijera Božidara Đelića da bi nakon hapšenja jednog od četvorice haških begunaca EU trebalo da krene u ratifikaciju SSP-a motivisala je radio BBC da u razgovoru s visokim funkcionerom holandskog ministarstva spoljnih poslova ispita takvu mogućnost. Prema rečima tog neimenovanog sagovornika britanskog radija, saradnja Srbije s Tribunalom ipak nije potpuna, pa je važno da EU u komunikaciji sa Srbijom nastavi da insistira na punoj saradnji. Diplomata je dodao da hapšenje Župljanina, što se tiče Holandije, ukazuje na to da Srbija može pronaći i preostalu trojicu optuženih koja su još na slobodi – Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića.

Gradjanski list

Predstavljeni prioriteti budućeg francuskog predsedništva EU

Zalaganje za primenu SSP-a sa Srbijom

Brisel - Francuska koja će od 1. jula predsedavati Evropskom unijom, učiniće sve za napredak u primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom - izjavio je juče u Briselu francuski ambasador, šef misije u EU, Pjer Selal koji je predstavio prioritete francuskog predsedništva EU.
Ambasador Selal je rekao agenciji Beta da je stav Pariza da "Srbija ima centralno mesto na zapadnom Balkanu" i, kako je podvukao, "biće učinjeni svi napori da Srbija zauzme svoje mesto u politici EU prema zapadnom Balkanu", ali, kako je primetio "takođe je teško da 27 članica EU dođe do jednoglasnog stava prema tome". On je u "Centru za evropsku politiku" u Briselu, izlažući prioritete francuskog predsedništva EU naglasio da će ključno biti da se do kraja godine pripremi stupanje na snagu ugovora iz Lisabona o preustrojstvu EU.
Francuska, kao budući predsedavajući EU, ima četiri prioriteta: dogovor članica EU o jedinstvenoj politici imigracije što uključuje sprečavanje ilegalnog doseljavanja, ali i prihvatanje legalne imigracije, potrebne evropskoj privredi, koja se mora uklopiti u evropsko društvo. Drugi prioritet je jedinstvena politika EU u odnosu na klimatske promene i zagađenje životne sredine u svetu. Francusko predsedništvo će raditi i na stvaranju evropske odbrane da bi EU bila u stanju i vojno da podupre ekonomsku i političku moć i svoje delovanje u svetu. Četvrti prioritet francuskog predsedništva EU jeste analiza i nove mere u zajedničkoj poljoprivrednoj politici zemalja-članica, posebno imajući u vidu sadašnju krizu hrane u svetu. To znači, podvukao je ambasador Selal, da se mora preispitati i svetska poljoprivredna politika jer je očigledan nedostatak hrane u mnogim delovima sveta.
Selal je od spoljnopolitičkih tema pomenuo jedino da će Francuska insistirati snažno na jačem povezivanju EU i sredozemnih zemalja kroz "Mediteransku uniju". Na pitanje novinara da li misli da je moguć dogovor u Savetu bezbednosti UN o uključivanju evropske misije Euleks u misiju Unmika na Kosovu, pod rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, Selal je rekao da to ne može da komentariše.


Izvor: Danas

Beograd: Evropska integracija nema alternativu

Međunarodni Radio Srbija - Pre 28 minuta

Proces evropske integracije Srbije nema alternativu, i u tom cilju je neophodan dogovor svih političkih činilaca - zaključili su učesnici medjunarodnog Okruglog stola u Beogradu. Doskorašnji predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić je ukazao da Srbija u odnosu na ostale balkanske zemlje ima institucije koje su najspremnije za ulazak u EU, ali da postoji problem nedostatka političke volje pojedinih faktora. Bivši italijanski ministar spoljnih poslova Đani de Mikelis je izrazio uverenje da će Srbija već 2009.godine postati kandidat za članstvo u EU. On je rekao da italijanska politička javnost očekuje formiranje vlade koja će nastaviti proces brze evropske integracije, u skladu sa iskazanom voljom gradjana. Skup je održan u organizaciji poslaničkog doma Republike Italije, Ministarstva spoljnih poslova te zemlje, kao i uglednog Političkog instituta I PALMO, čiji je direktor De Mikelis.

Izvor : Glas Srbije

U mome kafeu sve novine su besplatne , tako da se radi o izboru a ne o jeftinoci !

Objavljen prvi broj časopisa Evropske sveske


Šta donose integracije u EU

Beograd - Na proteklim izborima dobitnu kombinaciju imao je onaj ko je uspeo da nametne svoju temu biračima. Koštunica je bio uveren da je to Kosovo i da će na tome dobiti izbore, dok se Demokratska stranka bavila evropskim integracijama kao ključnim pitanjem. Rezultat je da je razum pobedio emocije, a život mitove - rekao je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević, na predstavljanju prvog broja časopisa Evropske sveske koji su pokrenuli EPUS i Forum za međunarodne odnose.

Kovačević u svom uvodu Sveskama, pod nazivom Dan posle, naglašava da "ulaskom u EU dobijamo na ugledu, značaju i potencijalima, dobijamo status stabilne zemlje u kojoj vladaju evropski standardi i u koju je sigurno ulagati, "što je i psihološki važno, jer se time unapređuje ugrožen imidž Srbije u Evropi i svetu. Već u prvoj godini članstva, prema ispitivanjima javnog mnjenja u novim članicama, osećanje boljeg života kod njenih građana je poraslo za 40 odsto, a da pri tome još nije bilo materijalnih promena. To je takozvani efekat kluba, osećanje da pripadate uspešnima".

On je istakao da Savet za evropske integracije pri Vladi Srbije na čijem je čelu premijer Vojislav Koštunica od svog osnivanja nijednom nije zasedao, "što pokazuje kakav je njegov stav o integraciji Srbije u EU". Kovačević je najavio da će se časopis, čiji je prvi broj posvećen spoljnoj politici Srbije, baviti evrointegracijama "obrazlažući šta građani dobijaju od integracija, kao i to šta EU želi od Srbije".
- Nastojaćemo da se prema EU ne odnosimo snishodljivo. Imamo mnogo razloga da je tretiramo kritički, trezveno i analitički - istakao je Kovačević.

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković je u svom tekstu "Ima li Srbija spoljnu politiku?", ukazao na spoljno političke probleme kojima Srbija obiluje i objasnio disharmoniju političkih i strateških stavova u vladajućoj koaliciji o pristupanju Uniji. Između ostalog, Visković ukazuje i na to da je "spoljna politika postajala i deo unutrašnje (za domaću upotrebu), što nije doprinosilo njenoj efikasnosti". Takođe, on ističe da su "proglašenje nezavisnosti Kosova i priznanje te nezavisnosti od većine zapadnih država, pa i najuticajnijih članica EU, doveli kod dela vladajuće koalicije u pitanje i do tada nesporni prioritet - pristupanje Evropskoj uniji".

Visković je prilikom predstavljanja prvog broja Svezaka naglasio da je spoljna politika samo jedan od aspekata na osnovu koga se mogu posmatrati problemi integracija, ali da "EU predstavlja mnogo više od bilo koje spoljne politike" i da se odnos prema EU ne može posmatrati samo kroz prizmu spoljne politike.
- Imamo duboko podeljeno društvo u kome je teško postići društveni konsenzus o ovoj temi, ali su se građani ipak u osnovi složili po pitanju EU integracija, što su pokazali i protekli izbori - kazao je Visković.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht u tekstu naslovljenim Srbija i Savet Evrope obrazlaže da je tokom srpskog predsedavanja tom institucijom ratifikovano nekoliko značajnih dokumenata SE, hiljaditi sastanak Komiteta ministara održan je u Beogradu, a da su organizovane i brojne izložbe, koncerti i skupovi kojima je predstavljeno naše umetničko bogatstvo i na kojima je Srbija predstavljena na adekvatan način. Osim toga, Liht navodi da je "uključivanjem nevladinih organizacija u pripremu i u realizaciju samog predsedavanja naša zemlja učinila korak koji je ocenjen kao pozitivan presedan u demokratizaciji ovog procesa, jer nijedna zemlja pre Srbije se nije opredelila za ovakvo partnerstvo sa civilnim društvom".

Prilikom predstavljanja novog časopisa Liht je ocenila da je "Srbija na evropskom putu, ali da mnogi pokušavaju da to dovedu u pitanje". Međutim, ona je istakla i to da je "očigledno da će svi važni faktori i institucije uvideti da budućnosti Srbije nema izvan EU" i dodala da možemo ostati izolovano ostrvo, ali to će onda značiti propast zemlje.
Ona je istakla da je proces integracija veoma teško savladati i da će Srbiji biti teže nego drugim državama koje su ranije pristupile uniji, jer "EU postavlja sve ozbiljnije zahteve pred nove članice kako bi se zaštitila", ali je navela da je "sve što se zahteva dobro za nas".

Urednica časopisa Evropske sveske Nina Dobriković ukazala je na to da iako postoji veliki broj građana koji su za Srbiju u EU, ipak još uvek nema dovoljno saznanja o prirodi integracija. Zbog toga je, prema njenim rečima, osnovni cilj časopisa promocija evropskih vrednosti i objašnjenje kakve će obaveze država preuzeti pristupanjem Uniji i kakva će biti njena perspektiva.
Naredni broj časopisa očekuje se polovinom jula, a tema novog broja biće multikulturalizam. I. Živanović


Izvor: Danas

Šta Vlada Srbije mora da uradi do kraja godine
Bez ratifikacije SSP i 2008. biće izgubljena
Autor: Tamara Spaić | Foto:Fonet | 02.09.2008. - 08:40

Srbija će i ovu godinu upisati kao izgubljenu ako se poslanici u Skupštini ne uozbilje i ne usvoje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ako Vlada ne počne ubrzano da završava zakone neophodne da bi EU uopšte razmotrila šanse da nas do kraja godine proglasi kandidatom za člana svoje zajednice.

U pitanju je gotovo četrdeset zakona, a pored toga, treba još uhapsiti i Hagu izručiti preostala dva optuženika za ratne zločine i započeti velike infrastrukturne projekte, da nas zbog loših puteva svet ne bi zaobilazio. Za nama su dve protraćene godine, a najteže je nadoknaditi izgubljeno vreme.
- Apsolutni prioriteti ove vlade, zacrtani da se realizuju do kraja ove godine jesu ratifikacija SSP sa EU i energetskog sporazuma sa Rusijom, kao i inicijativa u UN da se dobije savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova. Do kraja godine očekujemo i potpisivanje ugovora sa „Fijatom“, ukupno povećanje penzija za 17 odsto, završetak obilaznice oko Beograda, kao deo koridora 10, početak radova na deonici Horgoš - Novi Sad, kao i da se završi akcioni plan za železnički saobraćaj na istom koridoru - rekli su u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, kada ih je „Blic“ zamolio da definišu svoje prioritete.

Zakon o Skupštini i poslovnik
U prioritete Cvetkovićevog kabineta spadaju još i borba protiv organizovanog narko i finansijskog kriminala, kao i korupcija. Na spisku prioritetnih zakona koje Cvetkovićev tim namerava da završi do kraja godine navedeni su nam zakoni o poljoprivredi, veterini, stočarstvu, bezbednosti hrane i Zakon o regionalnom razvoju.
Planovi bi, međutim, mogli da ostanu samo spisak lepih želja za brže priključivanje EU ako Skupština Srbije ne postane efikasnija.
- Veoma bi bilo važno usvojiti novi zakon o Skupštini, kao i novi poslovnik. Obe stvari bi doprinele boljem i efikasnijem radu parlamenta. S obzirom na to da je pred nama veliki posao usklađivanja našeg zakonodavstva sa evropskim, novi poslovnik je neophodan jer predviđa znatno kraće vreme za raspravu o „evropskim zakonima“ i pojednostavljuje proceduru za njihovo usvajanje. Bez toga ne možemo računati da ćemo brzo steći status kandidata za prijem u EU - kaže za „Blic“ Vlatko Ratković, poslanik koalicije „Za evropsku Srbiju“ i pravnik s kojim su se konsultovali pri izradi ovih propisa.
Kancelarija za evropske integracije ovih dana ubrzano završava konačni tekst nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU (NPI) koji će se do kraja septembra naći u Vladi Srbije. U obimnom dokumentu na oko 800 strana razrađen je do detalja spisak i tempo usvajanja zakona i mera koje Vlada i Skupština Srbije moraju usvojiti do 2012. godine. Do kraja ove godine predviđeno je usvajanje tridesetak propisa i sistemskih zakona.
- U septembru se očekuje veoma jak tempo rada i Skupštine i Vlade. Ako želimo da ubrzamo proces integracije u EU, svih tridesetak zakona mora biti završeno i usvojeno pre kraja ove godine. Većina tih zakona je već dobrim delom završena, a neki su prošli i skupštinsku proceduru - kaže za „Blic“ Nikola Jovanović iz Kancelarije za evropske integracije.

UgroŽene šanse za belu šengensku listu
Jovanović ističe da su prioriteti usvajanje zakona o trgovini i zakona o tehničkim propisima, koji su neophodni da bi se srpsko tržište dubinski integrisalo u EU i koji treba da omoguće uvođenje evropskih standarda u domaću proizvodnju. Jovanović ističe da su naši partneri iz Evropske komisije, koji su u međuvremenu dali svoje primedbe na NPI, posebno zainteresovani za set zakona koji će urediti slobodno tržište, pre svega zakon o zaštiti konkurencije i o zaštiti potrošača. Prioriteti Vlade su i donošenje zakona o subvencijama, kojim će se po prvi put uvesti ekonomski i pravni kriterijumi na osnovu kojih će država davati pomoć.
- Ako želimo da konkurišemo za belu šengensku listu, do kraja godine moramo da usvojimo zakon o državnoj granici i zakon o kretanju i boravku stranaca. Zakon o azilu i putnim ispravama su već usvojeni u Skupštini. Ovi propisi su samo preduslov da možemo da konkurišemo za „bezvizni status“ i mi za sada dobro ispunjavamo mapu puta koji nam je zacrtala Evropska komisija. Međutim, na kraju će to ipak biti diskreciona odluka EU. Ova odluka je politička i veoma osetljiva stvar. Naš cilj je da to ostvarimo u prvoj polovini sledeće godine - kaže Jovanović.

Hapšenje Mladića i HadŽića uslov svih uslova
Zvaničnici EU stalno ponavljaju da sve što je Srbija do sada uradila da dođe u priliku „da zakuca na njena vrata“ ne vredi bez završetka „haške obaveze“, a to znači izručenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića Hagu. Srpski zvaničnici bili su iznenađeni kada su posle hapšenja Radovana Karadžića izostale „euforične pohvale“.
- Ništa od toga ne izaziva više pažnju u Evropi jer su od 163 optuženika preostala još dva i od nas se očekuje da to završimo. Logika kaže da ni Mladić ni Hadžić neće ostati na slobodi, samo je pitanje kada će se to dogoditi. Mi moramo da završimo tu obavezu. Razloge da to ne završimo ne vidim ni u bezbednosnim, ni u političkim okolnostima. Oni su tu negde u Srbiji ili Beogradu, okruženi malobrojnim prijateljima ili ratnim drugovima i nijedna akcija njihovog hapšenja neće biti bezbednosno rizična ako se pametno odradi. Pitanje je jedino hoćemo li mi jednog dana pročitati u novinama da se Mladić predao, da je ubijen prilikom hapšenja ili je izvršio samoubistvo. Ali to treba završiti - kaže za „Blic“ Goran Petrović, bivši šef državne bezbednosti.

Mlađan Kovačević: Bez investicija preti kriza
- Država mora da učini sve da Srbija postane atraktivnija za strane investitore. Sadašnja vlada nije svesna koliki je problem to što se sve više zadužujemo i da nam za dve-tri godine preti dužnička kriza ako strane grinfild investicije ne dođu u većem broju. Za to je potrebno poštovanje zakona, ali i doneti zakon o denacionalizaciji koji će ohrabriti strance i pokazati da naša država poštuje privatnu imovinu. Neophodno je promeniti i suludu politiku valutnog kursa. Ne vidim da u Vladi ima ljudi sposobnih za to. Njima je samo stalo da se hvale da je dinar ojačao, a ne vide katastrofalne posledice po zemlju - kaže za „Blic“ Mlađan Kovačević, profesor ekonomije.

Evropski standardi, borba protiv korupcije, zapošljavanje...
Đorđe Vuković, programski direktor CeSID:
- Poslednji ozbiljni potezi Vlade bili su polovinom 2006. godine. Od tada stalno imamo izbore, a nijedna vlada ne može ništa ozbiljno da uradi za tako kratko vreme. Očekujem da sva ministarstva donesu ozbiljne planove šta će raditi u sledećih dve-tri godine, da postave prioritete i utvrde procedure i počnu ozbiljno da rade svoj posao.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja:
- Vlada mora da uradi puno stvari, ali prvo je potrebno ratifikovati SSP i ubrzati strašno spor proces zakona koji moraju biti usklađeni sa zakonodavstvom EU. Država mora da prestane sa neracionalnom potrošnjom u javnoj sferi i da suzbije korupciju. Žalosno stanje u kome su nezavisna tela pokazuje da nema volje da se to sprovede.
Čedomir Čupić, sociolog:
- Pre svega je potrebna ratifikacija SSP i da završimo sve obaveze prema Hagu. To su preduslovi da bi se zemlje EU otvorile prema nama. Ne samo njihovi krediti, već i njihovo tržište, strane investicije, što bi dovelo do ekonomskog razvoja. Ovo bi omogućilo i veće zapošljavanje, jer je problem nezaposlenosti veoma veliki i Vlada ne može da ga reši bez novih investicija. Nije dovoljno samo prodavati imovinu strancima.

Zakoni - prioriteti Vlade i Skupštine*
- Zakon o trgovini
- Zakon o tehničkim propisima
- Zakon o kontroli subvencija
- Zakon o bezbednosti hrane
- Zakon o zaštiti konkurencije
- Zakon o zaštiti potrošača
- Zakon o državnoj granici
- Zakon o kretanju i boravku stranaca
- Set zakona iz oblasti zaštite životne sredine
- Zakon o Skupštini
*Prioritete odredila Kancelarija za evropske integracije

Izvor: Blic

Srpska delegacija odlazi u Brisel
Lideri EU spremni da izađu u susret Srbiji
Autor: I. C. | Foto:fonet ap | 02.09.2008. - 06:42




Lideri Evropske unije spremni su da Srbiji izađu u susret i odobre primenu privremenog sporazuma, saznaje „Blic“ od izvora u Briselu. Ipak, garancije da se Srbija nalazi na pravom putu i kada je u pitanju ispunjavanje već poznatog haškog uslova, u Briselu će sutra dati i srpska delegacija na najvišem nivou koju predvode predsednik i premijer Boris Tadić i Mirko Cvetković.

Napore da omekša stav EU kako bi napokon zaživeo makar privremeni sporazum, naša zemlja mora hitno da potkrepi i ratifikacijom SSP u Skupštini Srbije. Posebnu pažnju na neophodnost ratifikacije u srpskom parlamentu, predsedniku Tadiću preneće komesar za proširenje EU Oli Ren u najavljenom kratkom sastanku, kao i nešto kasnije predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
- Odobrenje implementacije privremenog sporazuma gest je dobre volje Brisela, iako će privođenje pravde haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića ostati uslov kako bi zaživeo celokupan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju - tvrdi izvor „Blica“ blizak EU uz napomenu da su Holandija i Belgija u izvesnoj meri omekšale svoj stav, ali da će obe države u javnosti i dalje uporno zahtevati da Srbija neodložno ispuni obaveze prema Tribunalu u Hagu.
Glavni argumenti naše delegacije, predvođene Tadićem, biće svakako hapšenje Radovana Karadžića. Treba očekivati da će srpski predstavnici u Briselu ponoviti sve uspehe nove Vlade Srbije, ali i skrenuti pažnju na opstrukciju opozicije unutar parlamenta, kao i da će zahtevati dodatno vreme kako bi se usled nedavnih protesta smirilo javno mnjenje.
Sagovornik „Blica“ ističe da je delegacija Srbije na najvišem nivou, koju, osim Tadića i Cvetkovića, čine i šef diplomatije Vuk Jeremić i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, neophodna kako bi uverila predstavnike EU u posvećenost naše zemlje evropskom putu, posebno u trenutku kada je sva pažnja Brisela usmerena na novonastalu situaciju i odnose Rusije i Gruzije.
- Srbija mora da shvati ozbiljnost situacije, hitno ratifikuje SSP u parlamentu i nastavi sa akcijama koje bi dovele do hapšenja Mladića i Hadžića jer zbog novonastalih događaja na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, nastavak puta Srbije ka EU sada izaziva „trećerazredno“ interesovanje evropskih zvaničnika - kaže naš sagovornik.
Srpska delegacija će, kako naš lista saznaje, boravak u Briselu iskoristiti i da ojača poziciju premijera Cvetkovića u evropskim krugovima.
Odmrzavanje privremenog sporazuma
Odobrenje odmrzavanja privremenog sporazuma uslediće najverovatnije na sednici Saveta ministara EU, koja će se održati 15. i 16. septembra. Odlukom Saveta ministara odmah će na snagu stupiti privremeni sporazum koji omogućava primenu 80 odsto SSP koji se odnosi na trgovinu. Ceo SSP zaživeće tek kada sve zemlje članice i Evropski parlament ratifikuju sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Primenom privremenog sporazuma trebalo bi da dođe do liberalizacije trgovine oko 60 odsto svih industrijskih proizvoda. Na toj listi naći će se industrijski proizvodi koje se ne proizvode u Srbiji, dok će zaštićeni proizvodi čije će se carinske stope smanjivati postepeno u narednih šest godina biti hemikalije, keramika, obuća, automobili. Nešto sporijim tempom carinske stope smanjivaće se i poljoprivrednim proizvodima, dok će oni najzaštićeniji poput pšenice, kukuruza, šljiva, paprika, određene carinske stope zadržati i nakon isteka perioda od šest godina, što je određeno kao rok u kome većina carinskih stopa proizvoda treba da dostigne nulu.

Izvor: Blic

To je sporazum na osnovu kog će Srbija da postane punopravni kandidat za ulazak u EU početkom sledeće godine.