Šta se sve dobija odmrzavanjem prelaznog sporazuma sa Evropom
Srbiji se otvara tržište od pola milijarde ljudi
Autor: T. Nikolić Đaković | Foto:Beta | 05.09.2008. - 06:01

Ukoliko prelazni sporazum o pridruživanju i asocijaciji sa EU bude ratifikovan u Skupštini Srbije i odmrznut na sednici Saveta ministara EU 15. septembra, nakon očekivane pozitivne odluke Serža Bramerca, haškog tužioca, šleperi sa hiljadama tona robe iz Srbije mogu istog trena da krenu u osvajanje tržišta EU, bez carina. Istovremeno, to je signal za strane investicije da EU računa na Srbiju kao bezbednu zemlju za ulaganje, garantujući joj tržište od pola milijarde ljudi.



- Sa odmrzavanjem ovog sporazuma kreditni rejting Srbije će rasti. To je vrsta garancije političke stabilnosti Srbije koja je na pravom putu. S obzirom na to da obično strani veliki investitori ne ulažu sami u svoje projekte, već uzimaju pozajmice od banaka, ključan je taj kreditni rejting. Za dobijanje povoljnijih kredita morate ulagati u stabilnu i bezbednu zonu - kaže Tatjana Radovanov, šef izvoza SIEPA.
S druge strane, sporazum ima značaj za izvoznike. Stupanjem na snagu sporazuma, firme koje uvoze repromaterijal iz EU, kada ga ugrađuju u proizvod imaju status proizvoda sa poreklom. Ako repromaterijal kupite u Italiji a ugrađujete ga u srpski proizvod, dobija se poreklo proizvodnje EU gde se i izvozi bez carina.
Da će trgovinski sporazum veoma brzo povući dodatne strane investicije ubeđeni su ekonomski stručnjaci koji ističu značaj garantovanog tržišta EU. Privrednici se, kako kažu, upuštaju u dugoročnu investiciju samo ako znaju kome će proizvod da prodaju.
- Otvoreno tržište EU od pola milijarde ljudi signal je za svaku investiciju u Srbiji da može da računa na nesmetan izvoz, a neke kvote su i garantovane - kaže Vladimir Međak, savetnik u Kancelariji za evropske integracije.
Naša zemlja, kako kaže, od 2000. godine izvozi bez carine u EU, sada to postaje njena ugovorna obaveza, što znači da se sva industrijska i poljoprivredna roba izvozi bez carine i ograničenja, sa izuzetkom šećera koji ima izvozno ograničenje od 180.000 tona godišnje, vina 63.000 hektolitara, junetine 8.700 tona godišnje. Ograničenja obavezuju srpske privrednike da ovu količinu izvezu za zemlje EU. Ove kvote bilo je teško dostići tokom ove i prethodnih godina, ali u slučaju da se one ispune, sa EU se pregovara o novim kvotama.
Problem, koji će Srbija morati da rešava ekspresno i u hodu jeste usklađivanje zakona, ali i ispunjenja standarda EU. U Srbiji svega pet klanica ima sertifikat o izvozu mesa. Ta se situacija može veoma brzo preokrenuti stranim ulaganjima, koja će ispuniti standarde raspisane u EU.
- Ako imate garantovani plasman tržišta od pola milijarde ljudi, koliko ima EU, imaćete i dugoročne investicije - kaže Međak.
Istovremeno, ovaj sporazum, kako naglašavaju ekonomisti, odmah Srbiji daje više veoma konkretnih koristi, pored neposredne pomoći koje dobija kao zemlja i koje će biti mnogo veće kada postane zvanično kandidat iduće godine. Najvažnije je to što Srbija dobija pravo da bez velikih ili bez ikakvih ograničenja i carina može da pojača izvoz svojih proizvoda, i to tamo gde je konkurentna, kao što je poljoprivreda.
S druge strane, u trenutku stupanja trgovinskog sporazuma na snagu, okidač koji pokreće štropericu je pomeren i počinje da se meri brzina kojom Srbija usklađuje i donosi zakone za pristupanje EU, ali i počinju da se računaju rokovi za koje će naša zemlja ukinuti carinu za robu iz EU. Srbija ne mora odmah da bude izložena pritisku inostrane konkurencije u toj oblasti na taj način što će bez carina moći da izvozi velike količine šećera, mesa, vina i drugih poljoprivrednih proizvoda. Taj rok je šest godina i počinje od primene sporazuma.
- Ako sporazum stupi na snagu u septembru, 1. januara 2013. godine, carine na robu iz EU će biti ukinute. To važi za sve industrijske proizvode i većinu poljoprivrednih proizvoda sa izuzetih 23 odsto, kao što su pšenica, mleko, sir... - kaže Međak.
Ukidanje carine za robu iz EU primenjivaće se postepeno u narednih tri, pet i šest godina. Prvo će biti ukinuta carina za robu koju sami ne proizvodimo. Poslednje godine ostaju za robu, koja ima domaćeg konkurenta, kao što su automobili, keramika, nameštaj, hemikalije.
- Suština trgovinskog sporazuma je da odmah po stupanju na snagu, ogromno tržište počne maksimalno da koristi - kaže ekonomista Jurij Bajec.
Srbija je još prošle godine u oblasti poljoprivrede zabeležila višak u razmeni sa inostranstvom, koji ovim sporazumom, kako procenjuje Bajec, može ozbiljno povećati izvoz u odnosu na uvoz, smanjujući spoljnotrgovinski deficit.
- Povećan izvoza bez carina i smanjenje deficita najkonkretnije su dobiti tog sporazuma - kaže Bajec.
Miladin Kovačević, ekonomista, ističe da trgovinski sporazum pre svega širi izvoz na područje EU, što je, smatra, od ključne važnosti za naš proces reindustrijalizacije, očuvanje dinamike proizvodnje, a i blagotvorno deluje na spoljnotrgovinsku ravnotežu. Za srpske privrednike odmrzavanje trgovinskog sporazuma sa EU od višestrukog je značja kako za samu državu, tako i za privredu.
- Kao prvo, to će omogućiti značajan pristup Srbije fondovima i kreditima, toliko neophodnim za dalji razvoj, a kao drugo, taj sporazum ima veliki simboličan značaj u smislu otvaranja perspektive za buduće učlanjenje Srbije u EU. Iako suštinski nije sporno da u Srbiji postoji nacionalni konsenzus o ovom pitanju, jer čak i one stranke koje se protive potpisivanju sporazuma u osnovi ne spore ispravnost srpskog evropskog puta, ovaj je proces trenutno zaustavljen i biće veoma značajno njegovo ponovno pokretanje - kaže Rade Pribićević, direktor za korporativne poslove „Salford“.
U Kompaniji „Tigar“, srpskog rekordera izvoznika, kažu da im sadržaj trgovinskog sporazuma još nije poznat te da stoga ne mogu da znaju na koje oblasti se on odnosi, i pokrivaju li oni njihovu delatnost.

Sigurnost i stabilnost ulaganja
Stupanjem na snagu trgovinskog sporazuma u EU i čitavom svetu prestaje sumnja u vezi sa evropskom budućnosti Srbije, a to za ekonomiste znači i sigurnost i stabilnost ambijenta za ulaganja.
- Sporazum praktično otvara vrata saradnji koja Srbiji donosi konkretne, kratkoročne i dugoročne koristi. Najvažnije je da je tim sporazumom dat signal svim investitorima i spoljno trgovinskim partnerima ne samo iz EU, već iz celog sveta da je Srbija prihvatila opredeljenje za donošenje zakona i izgradnje institucija koje je definišu kao modernu, tržišnu privredu, sa institucijama, mehanizmima i standardima, koje su iste kao i u zemljama EU i celom razvijenom svetu - kaže Bajec.

Prelazni sporazum stupa na snagu odmah
Savet ministara EU odobriće odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma, koji omogućava primenu 80 odsto sporazuma o pridruživanju i asocijaciji u EU a koji se odnosi na trgovinu, na sednici 15. i 16. septembra. Prelazni sporazum stupa istog momenta na snagu i podrazumeva liberalizaciju trgovine oko 60 odsto svih industrijskih proizvoda uvoza iz EU i ukidanje carine za izvoz robe iz Srbije u zemlje EU.

Koraci koji vode ka EU
1. Bramercova poseta Beogradu 10. septembra, pozitivna ocena
2. Na osnovu Bramercove odluke, Savet ministara EU 15. septembra donosi odluku o stupanju na snagu prelaznog sporazuma o asocijaciji i pridruživanju Srbije sa EU
3. Stupanjem na snagu prelaznog sporazuma otvara se procedura za odmrzavanje SSP i slanje na ratifikaciju parlamentima zemalja članica EU; uslovljeno hapšenjem Mladića
4. Odmrzavanjem SSP, nestaju prepreke da Srbija podnese zahtev za članstvo u EU
5. Dobijanje statusa kandidata 2009.

Šta znači trgovinski sporazum?
- ukidanje carine za izvoz robe u zemlje EU
- garantovano tržište od pola milijarde ljudi
- garantovane izvozne kvote određenih proizvoda
- pozitivni kreditni rejting
- sigurnost za strane investitore
- smanjenje deficita

---

Radikali za SSP
Autor: I. C. - T. S. | Foto:fonet | 05.09.2008. - 06:35




Sve parlamentarne stranke, osim DSS i NS, dogovorile su se juče u Skupštini da glasaju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, s tim što će u zakon koji prihvata Skupština biti dodat amandman koji je predložio Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS.

Do dogovora je došlo nakon što su radikali odustali od zahteva da se odredba o potvrđivanju teritorijalnog suvereniteta Srbije, što je suština njihovog amandmana, stavi u tekst sporazuma sa EU.
- Sporazum ne diramo i ne menjamo, ali u Zakon o ratifikaciji ubacujemo obavezu Vlade Srbije da SSP tumači tako da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije - objasnio je Tomislav Nikolić.
Inače, Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici nije prihvatila prvobitni tekst amandmana SRS kojim se predlagala promena teksta samog sporazuma sa EU.
Inicijativu za dogovor sa opozicijom predložio je prethodnog dana LDP.
- Evropske integracije se ne mogu sprovesti bez minimuma saglasnosti - rekao je juče Čedomir Jovanović.
Konsenzus među strankama podržao je i potpredsednik Vlade Božidar Đelić. On je za „Blic“ objasnio da se usvajanjem amandmana SRS neće usporiti usvajanje SSP jer ne menjamo sporazum, već razjašnjavamo da SSP ne ruši teritorijalni integritet zemlje.
- Ovako obezbeđujemo veoma široki konsenzus oko ulaska u EU. To jača pozicije Srbije naspram EU, značajno jača našu atraktivnost za ulagače zbog jasnog strateškog pravca i predvidivosti uslova poslovanja - rekao je Đelić za „Blic“.

Tumačenje, a ne promena
U tekstu amandmana do kojeg je došao „Blic“ stoji da to „što se sporazum ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom, u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova, niti određuje njegov konačni položaj prema istoj rezoluciji“. Dakle, sporazum ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije.

Izvor: Blic

Možda onda i krene izvoz mesa i mleka. Ovako ne možemo ništa da proizvedemo i izvezemo jednostavno.

Nadam se, bez tog sporazuma crno nam se piše.
Srbija nemože da se razvija sama, to je sada već očigledno, čak
i neki radikali su shvatili to (malo neverovatno zar ne?)

Потписивање споразума са ЕУ је признавање назависности Косова. Не може се бити у пријатељским односима са онима који су нам растурили државу. То је апсурд.

LDP jedini protivnik gasnog sporazuma

Skupština Srbije počela je raspravu o potvrđivanju energetskog sporazuma sa Rusijom koji predviđa izgradnju gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju i prodaju većinskog udela Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom Gaspromu.

Odmah na početku sednice, šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović upitao je zbog čega sporazum ne obrazlaže premijer Mirko Cvetković, kako zbog važnosti sporazuma, ali i kritika koje su izrekli najviši zvaničnici u Srbiji. Jovanović je ocenio da je veoma bitno da poslanici od Cvetkovića dobiju odgovore koje ne može da daju prisutni ovlašćeni predstavnici vlade, ministar energetike Petar Škundrić i potpredsednik zadužen za evropske integracije Božidar Đelić.

Zahtev Jovanovića podržao je i šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić i ocenio da bi premijer trebalo da bude u parlamentu kada se donose "istorijski sporazumi" sa Rusijom. Nikolić je ocenio da je reč o najvažnijem sporazumu i da bi sednici trebalo da prisustvuju svi članovi vlade, ali i predsednici svih parlamentarnih stranaka.

Potpredsednik Vlade Srbije i Božidar Đelić pozvao je u ime vladajuće koalicije poslanike u Skupštini Srbije da glasaju za ratifikaciju energetskog sporazuma sa Rusijom, jer je to "u najdubljem interesu zemlje".

Šef poslaničkog kluba SRS Tomislav Nikolić rekao je da će radikali glasati za sporazum "ponosniji nego ikad".

"Naša politika saradnje sa Ruskom federacijom konačno dobija svoju podršku", rekao je Nikolić.

On je rekao da SRS ima niz zamerki na način na koji se došlo do ugovora, jer je dokument potpisan u sred kampanje za predsedničke izbore u Srbiji.

Nikolić je kritikovao Vladu Srbije što nije favorizovala sporazum sa Rusijom, nego je stalno veličala SSP i ulagala energiju da njega približi građanima.

"Zašto niste uložili toliko energije da građanima Srbiju približite Rusiju? Ova Rusija neće biti zlikovac prema Srbiji kao što je bila EU", upitao je Nikolić.

Poslanici Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS) glasaće u parlamentu za ratifikaciju Sporazuma sa Rusijom u oblasti naftne i gasne privrede.

Predsednik NS Velimir Ilić je za skupštinskom govornicom ocenio da se radi o sporazumu koji je "biti ili ne biti" za Srbiju i koji za držvu "život znači".

Ilić, koji je kao resorni ministar potpisao sporazum u Moskvi, ocenio je da u tom sporazumu nema elemenata politike i da partije u parlamentu ne bi trebalo da se protive njegovoj ratifikaciji kako bi sakupili sitne političke poene.

Poslanik DSS-a Nenad Popović ocenio je da se radi o najboljem sporazumu koji je sklopljen u poslednjih 40 godina.

On je optužio Liberalno-demokratsku partiju (LDP) da se protivi ratifikaciji sporazuma ne zbog cene koja je dogovorena, već zbog činjenice da se sporazum potpisuje sa Rusijom.

Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović je rekao da je Srbiji potrebna modernizacija rafinerije a da toga nema u sporazumu, kao i da se ne pominje gasna elektrana koja treba da se izgradi kraj Niša.

Prema njegovim rečima, LDP nema ništa protiv saradnje sa Rusijom u bilo kojem privrednom segmentu ali se protivi činjenici da u konkretnom sporazumu nije predviđen socijalni program za eventualni višak radnika.

Jovanović je rekao da ta partija ne može da pruži podršku ratifikaciji energetskog sporazuma jer je "kriminalnog karaktera" i "ugrožava" vitalne interese Srbije.

"Sporazum je i u direktnoj suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji" rekao je Jovanović na sednici Skupštine Srbije.

On je dodao da je za LDP neprihvatljiv način potpisivanja sporazuma koji je "isključivo politički motivisan".

"Rusi će ovde da rade ono što ne mogu u svojoj zemlji. Oni će se ponašati u NIS-u onako kako se ponašaju u Gaspromu. Ovo je poklon. Gde je socijalni program u sporazumu? Šta će biti sa radnicima koji su tehnološki višak?", upitao je Jovanović.

Šefica poslaničke grupe G17 plus u Skupštini Srbije Suzana Grubješić najavila je da će poslanici te stranke glasati za ratifikaciju sporazuma sa Rusijom u oblasti naftne i gasne privrede.

Takođ, i poslanici Sosijalističke partije Srbije(SPS) će podržati energetski sporazum Srbije s Ruskom Federacijom.

"SPS će glasati za sporazum nadajući se svim srcem da će on doneti ne samo energetsku, nego i ekonomsku efikasnost Srbiji", rekao je poslanik SPS Dušan Bajatović učestvujući u skupštinskoj raspravi o gasnom aranžmanu.

Skupstina je u četvrtak završila raspravu o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, a na dnevnom redu je i rasprava o ratifikaciji međunarodnih sporazuma za više projekata u Srbiji, kao i vladina rezolucija o Kosovu.

Izvor: MTS-Mondo

Onda ćemo od marta 2009 možda biti bez školstva/zdravstva i naravno penzionog fonda.

Srbija: 61 posto građana podržava ulazak u EU     

05.09.2008. 14:24


Ako bi sada bio raspisan referendum, 61 posto građana Srbije glasovalo bi za ulazak svoje zemlje u EU, pokazuju rezultati istraživanja beogradske agencije Strateški marketing, koje u petak objavljuju srbijanski mediji.

Ravnatelj te agencije Srđan Bogosavljević ističe i kako je 48 posto birača izdvojilo nezaposlenost kao najveći problem Srbije, a odmah iza toga nizak standard. Kosovo se na listi najvećih problema Srbije našlo na petom mjestu.

Prema njegovim riječima, uhićenje haškog optuženika Radovana Karadžića i njegovo izručivanje Haškom sudu nije utjecao na rejting političkih stranaka. Istodobno, čak 63 posto građana ne zna za što se pred tim sudom terete Karadžić i Mladić.

Kada je riječ o rejtingu stranaka i političara, istraživanje Strateškog marketinga pokazalo je da predsjednik Srbije Boris Tadić i njegova Demokratska stranka (DS) uživaju najveću popularnost.

Ako bi pak izbori bili održani ovoga tjedna, s istim izbornim listama kakve su bile na svibanjskim izborima, koalicija "Za europsku Srbiju" osvojila bi oko 41 posto glasova. Potom slijedi Srpska radikalna stranka (SRS) s 32 posto birača, koalicija Demokratska stranka Srbije (DSS) i Nova Srbija s 13 posto te Liberalno-demokratska partija (LDP) sa sedam posto.

Prema tom istraživanju pitanje je bi li koalicija oko Socijalističke partije Srbije (SPS), u kojoj su još Partija umirovljenika (PUPS) i Jedinstvena Srbija (JS), u tom slučaju prešla izborni prag, jer joj je potpora pala na četiri posto.

(Svevijesti.ba/Fena)

Треба престати са замајавањем. Не може и Косово и ЕУ. Једно од та два. Ако хоћемо у ЕУ морамо признати независно Косово. Ако нећемо да признамо Косово онда нема смисла приступати ЕУ.

Mogućnosti za izbor nema. Ne biramo mi, bira naša finansijska situacija.

   

Rajs donela pozitivnu odluku o sertifikaciji pomoći Srbiji
Tanjug

BEOGRAD - Američki državni sekretar Kondoliza Rajs donela je odluku da sertifikuje, odnosno potvrdi da Srbija ispunjava uslove za američku pomoć, čime je oslobođeno i poslednjih pet miliona od ukupno 51,6 miliona dolara pomoći namenjenih Srbiji za ovu godinu, saopštio je danas Tanjugu ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter.

Rajsova je pozitivnu odluku o sertifikaciji donela na osnovu saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, čime su, kako je istakao američki ambasador, priznati napori Srbije da ispuni svoje međunarodne obaveze i oslobođena pomoć namenjena reformskim naporima vlade u Beogradu.

"Zadovoljan sam što mogu da saopštim da je Srbija, zahvaljujući saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, ispunila uslove iz Zakona o pomoći inostranstvu", izjavio je Manter.

Ovim je, objasnio je on, oslobođeno pet miliona dolara pomoći namenjenh vladi Srbije, uz prethodnih 46,6 miliona koje je Srbija dobila za programe namenjene demokratizaciji i civilnom sektoru.

Ova sredstva "pomoći će naporima nove proevropske vlade za unapređenje programa ekonomskih i pravosudnih reformi", rekao je američki ambasador.

Američka pomoć Srbiji raspoređena je na programe pomoći vladi i civilnom sektoru, odnosno humanitarnu pomoć i pomoć u unapređenju demokratije, a sertifikaciji podleže deo koji se odnosi na podršku državnim institucijama. Sertifikacija otuda ima, pre svega, politički, a zatim i finansijski značaj.

Manter je izrazio optimizam da će Beograd ispuniti preostale obaveze i još jednom čestitao vladi Srbije na hapšenju i izručenju Radovana Karadžića.

"Ponosni smo na snažno prijateljstvo sa Srbijom i srpskim narodom. Pomoć namenjena razvoju je samo jedan aspekat tih odnosa, koji takođe uključujuju čvrsto i sve dublje partnerstvo na vojnom planu, kao i snažno angažovanje američkih kompanija", istakao je on.

Manter je podsetio da su SAD od 2001.godine dale približno 668 miliona dolara pomoći razvoju Srbiji.