Ne razumes ti sta ti govorim. Svaka zdravorazumna osoba zna danas koje mogucnosti ima danas na osnovu svega sto je ta osoba dozivela do danas. Svako ko zna da cita i pise, zna da ima mogucnost da cita i pise. Ne spekulisem sa onim sto je moglo/nije moglo da se desi nego sa onim sto se desilo i sto se desava.
Razmisljanje da je nesto sto se nije desilo "moglo da se desi" nije racionalno. Desava se samo ono sto je moralo da se desi, nikada se do sada nije desilo nesto sto je "moglo da se desi", postoji samo ono sto je moralo da postoji. To je surova stvarnost uzrocno posledicne realnosti, ne postoje "slucajnosti" svaka posledica je predodredjena uzrokom, kako u nama tako i oko nas. Svi smo mi tacno to sto jesmo sa tacno odredjenim mogucnostima koje imamo bez obzira kada postajemo svesni tih mogucnosti.
Ovim sto govorim ne demantujem tvoj stav niti mi je cilj da ti zapusim usta.
To su duhovne stvari, ne mogu se dokazati, ne mogu ti dokazati da covek nema kontrolu nad svojim zivotom, bas kao sto niko ne moze da dokaze da covek ima kontrolu nad svojim zivotom.
Sve sto moze da se dokaze je da covek postoji i da nesto radi, kako i zasto to se ne moze dokazati.
Svako je u svakom momentu tacno ono sto jeste i radi tacno ono sto ga cini onim sto jeste. Ako se coveku dopada to sto jeste onda dolazi do zablude da je "u kontroli", a ako se coveku ne dopada to sto se desilo
onda dolazi u zabludu da je nesto drugo "moglo da se desi" i da je "mogao da se odluci za nesto drugo".

Ako ti mislis da nisi svesna svojih mogucnosti i da imas mogucnost da kontrolises svoje mogucnosti ne ubedjujem te u suprotno.

Ali si ti ovo banalizovao. Nije tacno. Da je tako ne bi neki teniser potukao drugog tenisera, jer on "zna" da ga je ovaj tukao toliko puta da nema sanse da ga pobedi sledeci put. Na zalost kad malo pogledas stvarnost videces da se to cesto desava da covek ne zna koje su mu mogucnosti i da se cesto iznenadi sta sve moze da uradi.


Opet netacno. U datom trenutku pre nekog dogadjaja (a to bi znao da si imao verovatnocu u skoli) recimo bacanje kockice sve mogucnosti imaju podjednaku verovatnocu. Ovde uvodis sudbinu u kontext: "Moralo da se desi". Sudbina ne postoji.

postoji 4 smisla/ cilja zhivota.

1- biti moralan/ dobar (a ne losh ili zao chovek)
2- biti uspeshan (u chemu god da radish)
3- uzhivati
4- spasiti se (u smislu zagrobnog zhivota)

Od cega? Od smrti? I gde da zavrsimo? U imaginarnom raju u kome se takodje vode ratovi?

od pakla. i da zavrshish u raju. raj (kako god izgledao) je stanje nagrade za dobar zhivot, a pakao (kako god i on izgledao) je stanje kazne za losh i(li) zao zhivot. ideja o nastavljanju zhivota posle fizichke smrti i ideja o postojanju pravde nisu nishta novo, i ne vidim shta je loshe kod istih.

Ali kakva ti je to nagrada ako se tamo vode ratovi. Cak i ako imas otpadnike odatle koji verovatno nisu bili srecni tamo pa su otpali.

ne vode se.

Ok vodili su se i nema nikakovog pozdanog razloga da se ne vode i danas

nisu se vodili.