Hm,interesantno.Da,može i tako. Ja sam na primer,to ''ništa'' uvek zamišljao kao mrak. Jer za belo je potrebna svetlost,dok apsolutno crna materija je,jelte,bez svetlosti.Bez ičega.No,dobro... Sustained.   


Ovo mora da je neki teški trip od filma,a? 

i jeste 
rezirao ga je vincenco natali reziser kocke

Ја тек сад схватам колко ми нисмо нормални. 

Што се тиче "ништа" и ја сам увек то замишљао као мрак.. а као што хкјмн каже и мрак је нешто.. па је и то бело нешто.. па шта је онда ништа мајку му.. 

Углавном, конфузна тема.. не препоручујем нам да напрежемо своје мозгове, ако за то нема потребе.. 

Ja ipak mislim da postoji ništa !

Prosečna plata u Srbiji - e to je ništa ! Sve ostalo je već nešto.......

 

Internet trol - osoba koja se uključuje u raspravu, samo zato da bi pojačala raspravu sa ciljem da pređe u svađu.
Najčešće se koristi neproverenim informacijama koje nemaju nikakve veze sa temom, sve u cilju da bi  rasrava što duže trajala. Najbolje da se vrti u krug.

Polako bre ljudi, iskuliratjte. U pitanju je filozofska rasprava i debata sustinske prirode. Pojmovi kao vreme, prostor, univerzum, bice, bit, postojanje, kretanje, materija, energija, praznina, ne bit, nista, itd, itd, nisu samo pojmovi kojima se bavi fizika vec i filozofija, i to poodavno. Ocigledno je, a to su i stari Grci svojim odnosom prema nuli (nicemu, praznini) pokazali, da u prirodi "nista" ne postoji. No u matematici je druga stvar, a i u metafizici, mada je nama tesko da zamislimo da ne kazem vizuelizujemo pojam nicega tj. kada zamisljamo da nicega nema to cinimo manje vise naivno ili u najboljhem slucaju logicno i teorijski, ali u sustini i nas um i nasa priroda i nasa stvarnost se opire tome. Kao da smo onemoguceni da tako nesto shvatimo i vizuelizujemo. U krajnjoj liniji nasa teorija o nastanku "svega" takodje pociva na jednoj nezamislivoj stvari, koja u stvari predstavlja sustu suprotnos pojma "nista", a to je onaj famozni pocetni "singularitet", uzasno mala tacka u kojoj je sazeto i sabijeno "sve" (suprotno od "nista") i koje eksplodirau poznati univerzum.

Kada o ovome razmisljam, ne mogu da se oduprem pomisli da taj "singularitet" koji je "sve" predstavlja nesto toliko dimenzionalno malo, da u stvari i nema dimenziju, a nema tu ni vremena ni prostora (znaci nema nikakvog toka neke promene, tj to ne traje, a samim tim znaci i da ne postoji u smislu kontinuuma kakvog mi poznajemo), samo postoji ogromni potencijal kao takav (opet mutan pojam). Da ne mrsim dalje, ali meni to opet izgleda kao da ne postoji nista, tj meni je taj pocetni singularitet koji je "sve" u isto vreme i "nista".

No, u celoj prici i raspravi o "nista" u korenu lezi jedan apsurd i odsustvo logike, jer ako cak i utvrdimo sta je "nista", to onda znaci da ono postoji, a ako postoji, onda je to "nesto" a ne "nista".

Po meni "nista" je kao i "sve" samo pojam kojemu se mozemosamo misaono asimptotno beskonacno priblizavati ali nikako ga definisati. Neke stvari su za sada van domasaja naeg uma, ali to ne znaci da trebamo prestati razmisljati. Um koji ne razglaba slobodno, rizukuje da zapekne ili da se vrti u jednom jezercetu zabokrecine. Ako ne nista, a ono se bar naucimo kulturno diskutovati.

I, savet je koristan mladjim generacijama, da makar informativno prelistaju filozofsku literaturu, za pocetak onu anticku, cisto da bi razumeli bolje celu oblast. Naravno, potrebno je izostriti um i naoruzati se razumevanjem i strpljenjem, inace ce sve ostati tamo neka "zapetljana zavrzlama i besmislena rasprava" - sto je katastrofalna posledica po svaki um. No, svako ima slobodu, uvek se moze popiti pivo, odgledati neka utaklmica, grickati semenke ili bilo sta drugo... planete i zvezde ce i dalje ici svojim putanjama.

Ima razlicitih ljudi, vazno je samo da svi budu sto bolji jedni prema drugima!

Bez namere za dalju raspravu, ali ne mogu da ne pitam, jesi čuo nekada za pojam humor , pa makar i crni....

Pa "nista" ne moze da postoji...ako postoji onda mi ne postojimo...

Tako je  Inicio  ali ajde da kazemo da mi ne postojimo, ajde da kazemo da ne postoji materija i sve ostalo, tj. da nema uopste univerzuma; da nema ni vremena, ni prostora ni kretanja ni energije, pa ni prokletog singulariteta; ajde da pretpostavimo da nema nicega! E onda bismo mohli reci to je "nista", ali ako to "nista" kazemo da jeste, tj. da postoji, onda smo u kontradiktornosti, jer ako to "nista" postoji tj. opstaje, onda je to ipak nesto sto postoji tako da opet ne mozemo tvrditi da nista ne postoji. Kako god okrenemo dolazimo do apsurda, ali to je ako koristimo logiku; medjutim ona cesto moze i da zavara, jer mozda stvari i nisu logicne, ko ce to da ustvrdi ili pobije???

Ispada da sve moze biti nista i nista moze biti nesto tj. sve...

Sklon sam ipak verovanju da su sve i nista samo dve ekstremne faze  nekakve oscilacije univerzuma gde se oni pretacu jedan u drugi, (univerzum u antiuniverzum, pa ovaj opet u svoj anti anti univerzum, koji je u stvari univerzum... + u -  i  - u +  itd u beskraj. Kao da univerzum eksplodira iz "nicega" u "sve" da bi potom "sve" nestalo u "nicemu" a da se u stvari "na onoj drugoj strani" opet iz singulariteta stvara, ovaj put, "anti sve" koje se takodje gubi u "anti nista" koje se opet radja iz singularioteta u "sve" i tako u krug.

Hocu da kazem da mozda ovaj nas univerzum se toliko rasiri i toliko ugase da ne ostane nista vise u ovpoj realnosti dok se u stvari to ne nagomilava u nekoj drugoj tacki singulariteta (negde sa one strane nase beskonacnosti) tek stvorenoj, koja odmah eksplodira u drugu realnost...

Auf, davno ovako nisam fijuknuo, a? 
Vreme je za pivce i neko meze!

nemoguce je da ljudi shvate sta je to jer su ograniceni ogranicenjima. za ljude sve mora imati pocetak i kraj. nemoguce je definisati beskonacnost ili prazninu.
pocetna tacka ka razumjevanju je teorija da masa i cestice ne postoje. sve je energija u prostoru i vremenu.
cim uhvatim vremena, napisacu svoje misljenje.