O nasilju među decom govorimo kad jedno ili više dece  uzastopno i namerno uznemiruje, napada ili ozleđuje drugo dete koje se ne može odbraniti. Može imati oblik pretnji, telesnih ozleda, odbacivanja, ruganja, zadirkivanja, ogovaranja, uzimanja stvari, uništavanja stvari... Često uključuje neugodne komentare o detetovoj porodici ili rodbini (npr. ''Ivan nema tatu! Mama ti je debela!'')

Nasilje među decom može biti direktno i indirektno. Direktno nasilništvo uključuje: ruganje, ponižavanje, vređanje, kritikovanje, naređivanje i zahtevi za podređenošću, udaranje, čupanje. Indirektno je teže uočljivo (i njemu su sklonije devojčice), kao npr. namerno isključivanje deteta iz grupnih igara, ogovaranje deteta itd.
Najčešće se događa u školskim WC-ima, hodnicima i ostalim prostorima izvan kontrole nastavnika i drugih odraslih. Može se događati i u razredu, pred drugom decom koja najčešće ne priskoče u pomoć žrtvi zbog nezainteresovanosti, straha ili nedostataka saosjećanja.

Oblici nasilja među decom

Nasilje među decom možemo podeliti u dva glavna oblika: fizičko i verbalno. Fizičko nasilje je najuočljiviji oblik, te podrazumeva udaranje, guranje, štipanje, čupanje… dok verbalno nasilništvo najčešće prati fizičko, a podrazumeva vrieđanje, širenje glasina, stalno zadirkivanje, ismejavanje… (npr. ''Debela! Debela!'').
Unutar navedenih oblika nasilja mogu se izdvojiti četiri podvrste. Emocionalno nasilništvo je usko povezano s prethodna dva, te uključuje namerno isključivanje žrtve iz zajedničkih aktivnosti razreda ili dečje grupe, npr. zabava, ignorisanje. Seksualno nasilništvo podrazumeva neželjeni fizički kontakt i uvredljive komentare (npr. dodirivanje i komentari ''Imaš dobru guzu!'') dok kulturalno nasilništvo podrazumeva vređanje na nacionalnoj, religijskoj i rasnoj osnovi. I na kraju, ali ne manje važno, je ekonomsko nasilništvo koje uključuje krađu i iznuđivanje novaca.

U svetu je sproveden niz istraživanja o raširenosti školskog nasilništva, te dobijeni rezultati pokazuju sledeće:
•   Postotak školske dece koja su žrtve nasilništva u školi u većini zemalja je sličan: u Australiji 17%, u Engleskoj 19%, Japanu 15%, Norveškoj 14%, Španjolskoj 17%, USA 16%.
•   Najčešće se događa od 4.-og do 8.-og razreda OŠ.
•   71% profesora i nastavnika ne obazire se i ne poduzima ništa na nasilnička ponašanja i zastrašivanja u školi
•   Agresivno ponašanje se nauči rano i teško se menja ako je još uvek postojano u dobi od osam godina
•   I dečaci i devojčice zastrašuju, uglavnom učenike istih polova (osim kada se radi o seksualnom nasilju)

Ili se još bezoćejnije pridruže.

 

Bivša žrtva... ili jatak  ?

Svakodnevni posmatrač tuđe dece koja odrastaju u bezobzirne nasilnike.

Koja deca postaju žrtve školskog nasilništva?

Nasilnici pronalaze žrtve koje su zbog nečega ranjive ili odskaču od druge dece (boja kože, način hoda, ime, veličina, religija, naočale, obitelj, način oblačenja…). Često su to tiha, mirna, pasivna, anksiozna, nesigurna i oprezna deca niskog samopouzdanja. Imaju malo prijatelja koji ponekad i stanu u njihovu obranu. Vrlo su povezani s roditeljima koje se često (ali ne uvek) može opisati kao prezaštićujuće.

Žrtve nasilništva često imaju i:
•   Lošije socijalne veštine (ne znaju se "zauzeti za sebe'')
•   Manjak sigurnosti da potraže pomoć
•   Manje podrške od strane nastavnika i drugih učenika
•   Osećaj krivice te smatraju da su sami krivi za to što im se događa
•   Želju da se uklope, na bilo koji način
Najčešće je žrtva:
•   Novo dete u razredu
•   Nadareno dijete
•   Mirno i ljubazno dete
•   Dete koje ima dobar odnos s učiteljem
•   Dete nižeg socioekonomskog statusa
•   Dete iz druge etničke grupe
•   Hendikepirano dete/ dete s posebnim potrebama
•   Dete razvedenih roditelja
•   Dete žrtva porodičnog nasilja
Deca žrtve često pokušavaju to sakriti od odraslih jer se boje da će ih smatrati slabima i kukavicama ili iz straha da će se situacija samo pogoršati. Postoje znakovi koji nam mogu pomoći da prepoznamo/posumnjamo da je neko dete žrtva školskog nasilništva.

Žrtve nasilničkog ponašanja:
•   Boje se ići u i iz škole
•   Menjaju uobičajeni put do škole
•   Mole roditelje da ih voze u školu
•   Odbijaju ići u školu
•   ''Bolesni'' su ujutro pre škole, imaju glavobolje ili bolove u stomaku
•   Pogoršava se školski uspeh
•   Dolaze kući s pocepanom odećom i oštećenim školskim knjigama
•   Dolaze kući izgladneli (uzet im je novac)
•   Postanu povučeni, niskog samopouzdanja
•   Postanu anksiozni, napeti, prestanu jesti
•   Prete ili pokušaju samoubojstvo
•   Zaspu plačući, imaju noćne more
•   Ostaju bez svojih stvari, često ''gube'' džeparac
•   Sve češće pitaju za novac ili počnu krasti (da daju nasilniku)
•   Odbijaju govoriti što nije u redu
•   Imaju neobjašnjive modrice, ogrebotine i rasekotine
•   Počnu zastrašivati drugu decu
•   Postanu agresivni ili depresivni
•   Počnu izbegavati nastavu
•   Daju neverovatne isprike za gore navedena ponašanja
•   Sami su na odmoru, a prijatelji iz razreda zbog toga nisu zabrinuti
•   Ne biraju ih u grupnim sportovima
•   Traže blizinu učitelja
•   Nesigurni su i uznemireni ako trebaju izaći pred tablu, pred razred

ima jedan deo gde pise da se to desava u osnovnoj skoli ja mislim da je gora situacija u srednjim skolama ali se bolje sakriva

hmmmmmmm...

  Svojim uspehom u shkoli sam pobedila Te "nasilnike" Pochevshi od shkolskih drugara, uchiteljice, nastavnika..i par profesora u srednjoj shkoli!!!

ja sam tukao nasilnike 

uvek ce biti nasilja po skolama...i medju vrsnjacima..
u skorije vreme primetio sam da se starosna granica za to pomera na gore...
verujem da se nikada nece promeniti.

Ko trazi nevolju,dobice je...Mene niko nikad nije cimao ni u osnovnoj,ni sad u srednjoj...