O nasilju među decom govorimo kad jedno ili više dece  uzastopno i namerno uznemiruje, napada ili ozleđuje drugo dete koje se ne može odbraniti. Može imati oblik pretnji, telesnih ozleda, odbacivanja, ruganja, zadirkivanja, ogovaranja, uzimanja stvari, uništavanja stvari... Često uključuje neugodne komentare o detetovoj porodici ili rodbini (npr. ''Ivan nema tatu! Mama ti je debela!'')

Nasilje među decom može biti direktno i indirektno. Direktno nasilništvo uključuje: ruganje, ponižavanje, vređanje, kritikovanje, naređivanje i zahtevi za podređenošću, udaranje, čupanje. Indirektno je teže uočljivo (i njemu su sklonije devojčice), kao npr. namerno isključivanje deteta iz grupnih igara, ogovaranje deteta itd.
Najčešće se događa u školskim WC-ima, hodnicima i ostalim prostorima izvan kontrole nastavnika i drugih odraslih. Može se događati i u razredu, pred drugom decom koja najčešće ne priskoče u pomoć žrtvi zbog nezainteresovanosti, straha ili nedostataka saosjećanja.

Oblici nasilja među decom

Nasilje među decom možemo podeliti u dva glavna oblika: fizičko i verbalno. Fizičko nasilje je najuočljiviji oblik, te podrazumeva udaranje, guranje, štipanje, čupanje… dok verbalno nasilništvo najčešće prati fizičko, a podrazumeva vrieđanje, širenje glasina, stalno zadirkivanje, ismejavanje… (npr. ''Debela! Debela!'').
Unutar navedenih oblika nasilja mogu se izdvojiti četiri podvrste. Emocionalno nasilništvo je usko povezano s prethodna dva, te uključuje namerno isključivanje žrtve iz zajedničkih aktivnosti razreda ili dečje grupe, npr. zabava, ignorisanje. Seksualno nasilništvo podrazumeva neželjeni fizički kontakt i uvredljive komentare (npr. dodirivanje i komentari ''Imaš dobru guzu!'') dok kulturalno nasilništvo podrazumeva vređanje na nacionalnoj, religijskoj i rasnoj osnovi. I na kraju, ali ne manje važno, je ekonomsko nasilništvo koje uključuje krađu i iznuđivanje novaca.

U svetu je sproveden niz istraživanja o raširenosti školskog nasilništva, te dobijeni rezultati pokazuju sledeće:
•   Postotak školske dece koja su žrtve nasilništva u školi u većini zemalja je sličan: u Australiji 17%, u Engleskoj 19%, Japanu 15%, Norveškoj 14%, Španjolskoj 17%, USA 16%.
•   Najčešće se događa od 4.-og do 8.-og razreda OŠ.
•   71% profesora i nastavnika ne obazire se i ne poduzima ništa na nasilnička ponašanja i zastrašivanja u školi
•   Agresivno ponašanje se nauči rano i teško se menja ako je još uvek postojano u dobi od osam godina
•   I dečaci i devojčice zastrašuju, uglavnom učenike istih polova (osim kada se radi o seksualnom nasilju)

Ili se još bezoćejnije pridruže.

 

Bivša žrtva... ili jatak  ?

Svakodnevni posmatrač tuđe dece koja odrastaju u bezobzirne nasilnike.

Koja deca postaju žrtve školskog nasilništva?

Nasilnici pronalaze žrtve koje su zbog nečega ranjive ili odskaču od druge dece (boja kože, način hoda, ime, veličina, religija, naočale, obitelj, način oblačenja…). Često su to tiha, mirna, pasivna, anksiozna, nesigurna i oprezna deca niskog samopouzdanja. Imaju malo prijatelja koji ponekad i stanu u njihovu obranu. Vrlo su povezani s roditeljima koje se često (ali ne uvek) može opisati kao prezaštićujuće.

Žrtve nasilništva često imaju i:
•   Lošije socijalne veštine (ne znaju se "zauzeti za sebe'')
•   Manjak sigurnosti da potraže pomoć
•   Manje podrške od strane nastavnika i drugih učenika
•   Osećaj krivice te smatraju da su sami krivi za to što im se događa
•   Želju da se uklope, na bilo koji način
Najčešće je žrtva:
•   Novo dete u razredu
•   Nadareno dijete
•   Mirno i ljubazno dete
•   Dete koje ima dobar odnos s učiteljem
•   Dete nižeg socioekonomskog statusa
•   Dete iz druge etničke grupe
•   Hendikepirano dete/ dete s posebnim potrebama
•   Dete razvedenih roditelja
•   Dete žrtva porodičnog nasilja
Deca žrtve često pokušavaju to sakriti od odraslih jer se boje da će ih smatrati slabima i kukavicama ili iz straha da će se situacija samo pogoršati. Postoje znakovi koji nam mogu pomoći da prepoznamo/posumnjamo da je neko dete žrtva školskog nasilništva.

Žrtve nasilničkog ponašanja:
•   Boje se ići u i iz škole
•   Menjaju uobičajeni put do škole
•   Mole roditelje da ih voze u školu
•   Odbijaju ići u školu
•   ''Bolesni'' su ujutro pre škole, imaju glavobolje ili bolove u stomaku
•   Pogoršava se školski uspeh
•   Dolaze kući s pocepanom odećom i oštećenim školskim knjigama
•   Dolaze kući izgladneli (uzet im je novac)
•   Postanu povučeni, niskog samopouzdanja
•   Postanu anksiozni, napeti, prestanu jesti
•   Prete ili pokušaju samoubojstvo
•   Zaspu plačući, imaju noćne more
•   Ostaju bez svojih stvari, često ''gube'' džeparac
•   Sve češće pitaju za novac ili počnu krasti (da daju nasilniku)
•   Odbijaju govoriti što nije u redu
•   Imaju neobjašnjive modrice, ogrebotine i rasekotine
•   Počnu zastrašivati drugu decu
•   Postanu agresivni ili depresivni
•   Počnu izbegavati nastavu
•   Daju neverovatne isprike za gore navedena ponašanja
•   Sami su na odmoru, a prijatelji iz razreda zbog toga nisu zabrinuti
•   Ne biraju ih u grupnim sportovima
•   Traže blizinu učitelja
•   Nesigurni su i uznemireni ako trebaju izaći pred tablu, pred razred

ima jedan deo gde pise da se to desava u osnovnoj skoli ja mislim da je gora situacija u srednjim skolama ali se bolje sakriva

hmmmmmmm...

  Svojim uspehom u shkoli sam pobedila Te "nasilnike" Pochevshi od shkolskih drugara, uchiteljice, nastavnika..i par profesora u srednjoj shkoli!!!

ja sam tukao nasilnike 

uvek ce biti nasilja po skolama...i medju vrsnjacima..
u skorije vreme primetio sam da se starosna granica za to pomera na gore...
verujem da se nikada nece promeniti.

Ko trazi nevolju,dobice je...Mene niko nikad nije cimao ni u osnovnoj,ni sad u srednjoj...

e...

...srecom imaju pravilnik na forumu...

Kao da nikad nisi video u osnovnoj ili srednjoj da nekog maltretiraju samo sto im se moze?

Da bi se sprečila agresivnost, dete treba uveriti kako takvo ponašanje nije poželjno ni prihvatljivo. Mnogi roditelji to ne prihvataju, pa potiču decu da se brane agresijom. Da bi roditelj naučio dete o nepotrebnosti i nepoželjnosti takvog ponašanja, ne sme ga tući, jer tada čini ono što detetu zabranjuje, a njemu je dopušteno.
Dete se treba učiti isticati među vršnjacima na prihvatljiv način, a ne tučnajvom. Često se od deteta ne može saznati zašto se tuklo. Tuču treba prekinuti razdvajanjem dece, a ne traženjem krivca. Detetu treba pomoći da odraste ističući dobre strane svog ponašanja.
Kada se dete bavi određenim sportovima, ono može agresivnost pretvoriti u veštinu za branjenje, a ne za napadanje.

Ne treba dete obeshrabriti da nasilniku pokaže zube, naprotiv na to ga treba pripremiti sistematski. Neka deca se več posle nekoliko treninga borilačkih veština osete dovoljno samouvereno da prestanu da budu žrtve ne samo fizičkog nego svih oblika nasilja. Neku decu treba trenirati da prestanu da budu preosetljiva tako što će ona u porodici započeti sa zadirkivanjem roditelja ili starije dece koja to mogu da podnesu. Treba detetu ojačati samopouzdanje prikazujući razloge zlostavljača u njegovoj inferiornosti. Iznad svega detetu treba omogućiti da pronađe neko novo društvo u koje će se uklopiti. Tu je dobro učlaniti dete u neke vanškolske aktivnosti u skladu sa interesovanjem ( sport, muzika, strani jezici,...) i instruirati da u novoj sredini potraži sebi nove prijatelje. Kad se ti novi i nepoznati prijatelji pojave obično ostala deca postanu zainteresovana za druženje sa odbačenim detetom.

Deca uglavnom uče prema primerima. Ponašanje, vrijednosti i stavovi roditelja i drugih odraslih imaju veliki uticaj na djecu. Vrednosti poštovanja, istine i ponosa u vašoj porodici mogu biti važni izvori snage za vašu decu, pogotovo ako se susreću s negativnim pritiskom vršnjaka, žive u nasilnom susedstvu ili idu u školu punu nasilja. Većina dece ponekad reaguje agresivno i može udariti drugu osobu. Upozorite dete o mogućim opasnostima nasilnog ponašanja. Pohvalite djecu kad problem reše konstruktivno bez nasilja. Deca će veroatnije ponoviti pozitivna ponašanja ako ih primetimo i kad su za njih nagrađena pohvalama i pažnjom.
Decu možete naučiti kako na nenasilne načine rešiti probleme tako da raspravite problem s njima, podsaknete ih na razmišljanje o tome što se može dogoditi ako nasilno rešavaju problem te što ako problem reše bez nasilja. Ovakav način zajedničkog ''glasnog razmišljanja'', pomoći će deci da uoče kako nasilje nije koristan način za rešavanje problema.
Roditelji ponekad ohrabruju agresivno ponašanja, a da nisu toga ni svesni. Na primer, neki roditelji smatraju da je za dečake dobro da se nauče tući. Naučite dete da je probleme bolje rešavati mirnim rečima, a ne šakama, pretnjama ili oružjem.
Pomozite deci da nauče kako konstruktivno i nenasilno iskoristiti svoje slobodno vreme. Naučite ih svoje najdraže igre, hobije ili sport i pomozite im da razviju svoju nadarenost i veštine.
Podržite decu da se odupru nasilju i naučite ih da reaguju kad neko vređa, preti ili udara drugu osobu. Pomozite im u shvatanju da je potrebno više hrabrosti i snage za odupiranje nasilju nego za prihvatanje nasilja.

Slažem se sa Livinston da dete treba učiti kako da reši problem mirnim putem, zaista to je prvi i pravi put. Ali deca upravo zbog svog nenasilnog ponašanja od drugih i bivaju odabrana za žrtvu, zato je neophodno da budu sposobna za samoodbranu (govori tiho i nosi psa sa sobom). Naravno mora se obratiti pažnja da dete ne ode u krajnost da postane nasilno, ali nikako ne da trpi tuđe zlostavljanje i da se ne brani. E vrlo je važno pri tome da se objasni detetu da se na pesnice odgovara pesnicama, na reči rečima, a na postupke postupcima.

Ima li ko da mi predlozi kakvu literaturu na ovu temu? Planiram da pisem diplomski rad iz pedagoske psihologije  o nasilju medju vrsnjacima u skoli, pa bi mi dobro dosla pomoc...

Pa najsladje kod dece je kad se prave !!

Čitam ovo što ste napisali i pitam se dali je to sve iz ličnog iskustva ili ne?!
Imam troje klinaca:3,4,5 razred osnovne škole i imam ogroman problem.Najstariji sin mi je uvek bio drugačiji od njegovih drugara.Dete koje je više provelo u bolnici nego kući.Sa astmom se borimo od njegovih godinu dana.Kreće u školu i odmah na početku imamo problem jako loše koncentracije na času.Biva odbačen od društva još na početku kao neko koga ništa neinteresuje.Deca su ga ugnjetavala i maltretirala.Ja kao majka sam uvek bila tu da ga utešim i pomognem u svakom nastalom problemu.Priča,priča,razgovori dugi,rad....Sad je peti razred,popušta u školi.Ponaša se nasilno i bije decu.Kad mu kažem da to neće da reši nikakve probleme njegov odgovor je pa i oni mene diraju.Dobija ukor direktora.Neznam šta da preduzmem.Molim neki savet,jer ovi moji pokušaji nepomažu.Hvala!!!

a otac Majche?

Nije mi se nikad desilo tako nesto.... niti ce. ne dam se.............. 


Shalu na stranu, te ljude treba jednostavno iskoreniti.............. TJ pravite bolju i cistoumniju decu......

Ево погледај овде.  Можда нађеш нешто што ти треба.

Ovo je super,i od velike pomoci! Hvala!!!