Šta je emocionalna inteligencija? :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Emocionalnu inteligenciju je prvi put opisao Daniel Goleman 1995. godine, u svojoj knjizi 'Emocionalna inteligencija'. Goleman je proveo detaljno istraživanje o vodstvu i pronašao kod svih vođa jednu važnu karakteristiku – svi pokazuju visok stepen emocionalne inteligencije. Istraživanja koja su usledila u tom području potvrđuju Golemanovo istraživanje, odnosno njegov zaključak da osoba može posedovati odlične tehničke veštine i obilje svežih ideja, ali nikada neće uspeti biti dobar vođa dok ne shvati osnove emocionalne inteligencije.

Emocionalna inteligencije se sastoji od 5 ključnih veština:
1. Samo-svesnost emocija
2. Samo-regulacija
3. Motivacija
4. Empatija
5. Socijalne veštine

1. Samo-svesnost emocija
Obuhvata prepoznavanje, imenovanje i razumevanje uzroka vlastitih emocija.

Učinkoviti vođa svestan je svog vlastitog ponašanja kao i ponašanja članova svog tima. Zaposleni koji je svestan sebe razume svoja vlastita raspoloženja i razume kako ona utiču na ponašanje drugih. Jaka strana zaposlenog koji je svestan sebe je ta da je realističan. Ne postavlja nerealističan teret na sebe niti na druge.

Takva će osoba znati kada se previše napreže, odnosno muči, i verovatno će zvati pomoć kada mu je ona potrebna. To se ponekad neispravno karakteriše kao znak slabosti. Ali, poziv za pomoć kada je ona potrebna je zapravo pozitivna karakteristika. Ne želite da vaše osoblje zaostaje za poslom jer se boje priznati da se muče.

Osoblje koje je svesno sebe umanjuje mogućnost da projekat "padne u vodu". Ujedno su smanjeni i rizici preopterećivanja tima.

2. Samo-regulacija
Podrazumeva pravilno nošenje s emocijama odnosno razvoj samokontrole emocija u raznim situacijama, kao i povećanje broja odgovora na emocionalno nabijene situacije.

Svi sigurno znate osobu koja ima odlične tehničke sposobnosti, ali jednostavno ne zna kontrolisati svoj bes. Poštuju ga se zbog znanja i veština, ali se odbacuje kao vođa ili timski igrač. Vođa koji može regulisati svoje emocije može izbeći prebrzo burno reagovanje kada nešto krene po zlu.

Takav vođa će se verovatnije odmaknuti od situacije i razmotriti faktore povezane s neuspehom pre nego preduzme ikakve daljnje korake. Takođe, ono što kasnije preduzme je dobro prosuđeno i odmereno.

Svakodnevno suočavanje sa stresnim situacijama u kojima se nalaze policajci ili vojnici, odličan je primer samo – regulacije. Smatra se kako bi pripadnici tih zanimanja bili potpuno neučinkoviti ukoliko se ne bi znali koristiti samo – regulacijom.

3. Motivacija
Učinkoviti vođa mora biti motivisan da bi uspeo. Međutim, motivacija nije važna karakteristika samo učinkovitog vođe – ona je važna za sve članove tima. Ako je celi tim motivisan, bitće predani projektu jer vjeruju u njega i iskreno priželjkuju njegov uspeh.

Motivisani ljudi se često iskreno trude u potrazi za najboljim rešenjem i neće prihvatiti ništa manje od sebe od najboljeg što mogu dati.

Obratno, osoba kojoj manjka motivacije može naneti timu nenadoknadivu štetu. Primera, kada dođe novi član tima koji je željan učenja i uzbuđen zbog mogućih ishoda nekog projekta, stepen njegove motivacije može se sniziti dođe li u kontakt s osobom koja nije toliko motivisana i zadovoljna. Takođe je opravdano za očekivati da će takva osoba manje ulagati u projekat jer im ne znači mnogo, za razliku od motivisanijih kolega.

4. Empatija
Prepoznavanje i razumevanje emocija kod drugih Empatija je nešto teži termin za razumeti kada se radi o kontekstu radnog okruženja, a obično se povezuje uz sažaljenje i trenutke patnje. To je visoko vrednovan kvalitet u prijateljstvima, ali retko se proučava u međuljudskim odnosima na poslu, a upravo empatija može biti “lepilo” koje veže članove tima kada se rokovi počnu približavati.

Empatija uključuje stavljanje sebe u poziciju u kojoj osoba razume kako se drugi osećaju, tako da možete imati najvažnije interese tima na umu pri donošenju neke odluke. Najočitiji primer empatije vidljiv je u trenutcima približavanja rokova za projekte, kada vođa tima može postići negativan učinak ako zaposlenima samo kaže kako moraju raditi više.

Ukaže li im se na činjenicu kako se njihov rad i trud ceni, i objasni li im se trenutna situacija veća je mogućnost njihovog pozitivnog pristupa radu. Verovatnije će raditi prekovremeno koliko treba i pristupiće projektu sa pozitivnim stavom, što će takođe uticati i na rezultate.

Pokažete li empatiju prema svom timu, oni će težiti najboljim rešenjima i ulagaće dodatni napor za vas.

Empatija ima još jednu prednost.
Veštine su danas najcenjenija roba i u velikoj ste prednosti ako poslodavcu pokažete da imate nešto što drugi nemaju - empatiju. Empatične vođe se ističu.

5. Socijalne veštine U socijalne veštine spadaju sve odlike osobe koju često volimo nazvati 'dobrim čovekom'. Među ostalima to su: nošenje s emocijama u društvenim situacijama, razvoj harmonijskih odnosa s drugima, razvoj senzibiliteta, razvoj aktivnog slušanja, itd.

Te se odlike ne stiču lako, ali su neophodne za vođu jer oni usmeravaju druge prema konačnom cilju. Uloga vođe je presudna, a iskazivanjem ovih veština pokazaće razumevanje i liberalnost. To će rezultirati razvijanjem projekata i zadataka na najbolji mogući način.

Vođa tima koji samo izdaje uputstva putem e-maila iza svojih zatvorenih vrata će teško biti percipiran kao sposoban vođa.

Sposoban vođa:
• razgovara sa članovima svog tima i uvek ima otvorena vrata
• srdačno dočekuje povratne informacije od svojih članova tima
• drži svoj tim u toku sa svim događanjima i promenama

Vođe sa snažnim socijalnim veštinama imaju sposobnost izvlačenja onog najboljeg kod ljudi koji nisu jaki u socijalnim veštinama.

Da bi tim dobro radio i razvijao se, individualno i zajednički, vi kao vođa trebate:
• podsticati otvorenu komunikaciju među svim članovima tima
• demonstrirati da je iskrenost kvalitet koji je dobrodošao u timu
• voditi primerom
• angažovati svoje kolege u gotovo sve
• podsticati tim da dele svoja iskustva jedni s drugima i da se cene međusobno
• tuđe talente

Važna korist dobro ustanovljenog tima je ta da može raditi na svim projektima. Kako raste emocionalna inteligencija vas i tima, uvidećete kako vaš tim postiže sve bolje i bolje rezultate.

Kako prepoznati emocionalnu inteligenciju - sastavne crte

• Samo-svesnost: samopouzdanje, realističnost o svojim sposobnostima, samokritičnost.
• Samo-regulacija: integritet, sposobnost prihvatanja nejasne komunikacije, otvorenost za promenu.
• Motivacija: motiv za uspehom, optimizam, privrženost organizaciji.
• Empatija: veština zadržavanja talenta, međukulturalna osetljivost, uzimanje u obzir klijenta ili kupca.
• Socijalne veštine: predvodi promene, uverljivost, gradi timove.

[Edit by Anea: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]