Vohoho... ne zanosi se toliko...
Ja znam mnogo vise neobrazovanih koji ciste ulice, nego sto menjaju svet...

E, sad...sto ti svet gledas iz vizure ove banana drzave je tvoj problem, a ne ostatka sveta...

Da se skupe skole i dosklolovavanje ne isplate, ne bi ni postojale...

Ako nista drugo.. sad si direkt pljunuo na nekoliko esnafa... npr. na lekare...

A sta mislis da nema i onih koji imaju skolu pa to isto rade.Skola nema veze sa tim sta ces ti raditi.

To ti mislis.Ima i u svetu dosta onih koji nemaju skolu a imaju znanje...

Ispalte se onima koji ih drze a ne onima koji u njih idu

Nije nego...Pa to ce ti i oni sami reci.Pogledaj koje oni plate imaju a sta rade.A koliko znam Radovan karadzic nije bio doktor ali je vrlo dobro to radio kada je njegova reklama bila na b 92 

Uspesni ljudi cesto nisu skolovani jer nemaju univerzitet... a on dolazi nakon 12 godina skolovanja.
Pritom, nemoj mene da uzimas kao primer. Prosto je besmisleno. Ja sam bio nagradjen kao jedan od 10 najboljih djaka Beograda, srednju skolu takodje zavrsio medju najboljima iako mi ama bas nista nije islo u prilog sto se nje tice. Nisam upisao faks jer sam nasao nacin da do znanja dodjem alternativnim putem, i to sto ja smatram da deca nemaju sta o ovom poslu nauciti na faksu je proizvod mnogo znanja i iskustva... oni koji se o tome raspituju su uglavnom tupliani koji ne znaju nista a nisu sposobni da se bez te diplome igde probiju.
Postoje skolovani ljudi koji ciste ulice ali su na nivou statisticke greske.
Skola ima velike veze sa time sta ces raditi. Neka zanimanja je nemoguce obavljati bez formalne edukacije i to je dobro.
Pravis stravicnu gresku...
Zastrasujucu..
Zbog 50 ljudi koji su uspeli ti i o onih 500 000 000 koji nisu imas "dobro misljenje".
Postoje ljudi koji ce se u svakoj situaciji snaci i iz nje izaci na najbolji nacin...
Takvi ljudi su toliko retki da se gotovo mogu zanemariti.
Necije sposobnosti i znanje ce uvek biti ispred formalnog obrazovanja... ali sposobnost te vrste ima beznacajno mali broj ljudi, a i u tom malom broju vecina to ne ume koristiti.
Ne mlati...
Najbolje onda ti svoje dete kad ga budes imao, pa se prehladi, odvedi kod automehanicara. Pritom ne znam ni jednog lekara koji lose zivi, bez obzira na to da li se zali ili ne.
Covek je doktor psihijatrije, a to cime se bavio je primenjena psihologija.

Nema, ali ti nudi mogucnost da ne radis najlosije poslove...


Ako je tako, zasto kupuju diplome?



Ne preteruj... Ja sigurno ne bih odbila skolovanje na Harvardu...
Ali.. to sam ja... ne bojim se skole i autoriteta u njima...


Sad trpas nadrimedicinu i medicinu u isti kos... da stvar bude jos tuznija, covek koji je stajao iza dr. Dabica je imao formalno medicinsko obrazovanje, znaci.. nije sve to sam naucio...
A i kitio se titulom dr, sto samo govori da je sa sobom vukao neku falsifikovanu diplomu 

Zasto pocenjivati,zasto mislis da i oni ne mogu naci sporedni put...

To svakako...


Narano da cu ga odvesti kod lekara ali cu pritom dobro otvoriti oci kod kojeg lekara...Doploma i znanje nisu isto.Neko moze imati diplomu doktora nauka a ne znati nista.Ja ovde pricam o znanju i o stvarima koje se ne uce u skoli vec koje svako treba sam da nauci...
Pritom ne znam ni jednog lekara koji lose zivi, bez obzira na to da li se zali ili ne.

Zasto ih zanemariti?

Rekao sam ti bes uvrede   Imam drugara koji se bavi programiranjem i veoma je uspesan a nema skolu za to i mnogo vise zna od onih koji imaju.Takodje znam i dosta onih koji su bolji u svom poslu bez diplome od onih koji je imaju.Ja samo zelim da ukazem da skola nije sve i svja i da pored nje covek treba da potpunjuje svoje znaje.Ne vidim sta je u tome lose...


Da ali ne i znajenje.

Zato jer misle da se sa njom moze kupiti i znanje.Najbolji primer tome je Dr. od Nusica.Zato nam i jeste ovako jer se gleda diploma a ne znanje...Ljudi bez znanja ali zato sa diplomom su na vaznim mestima.Meni je bitnije znanje od doplome ali najbolje je kad imas i jedno i drugo 

Zato sto neko ko moze i zeli tako nesto, ne postavlja tako glupa pitanja.
Mi ovde pricamo o tome da je skola neophodna, a ti pricas kako se sve moze nauciti kod kuce. Pricamo o deci i elementarnim stvarima, ne o tome sta ce odrasla jedinka nauciti u zivotu o zivotu, nego elementarne vestine koje omogucavaju da se u danasnjem vremenu i prostoru snadjes.
Zato sto je njihov broj toliko zanemarljiv u odnosu na maticnu populaciju da je izuzetno glupo uzimati ih kao primer.\
Ne moze svako da bude Gates, Jobs, Branson, Spielberg... milioni to probaju i jedan u tome uspe.

Ne postoje glupa pitanja,vec samo glupi odgovori 

Ne moze sve ali osnovne stavri da...Moj ocuh na primer zna vise istoriju od mnogih koji je predaju a nema neke skole dok moj ujak ima falkultet ali ne zna toliko toga.Nema coveka koji sve zna ali ima onih koji znaju dosta.Svako treba svoju oblast da zna najbolje a da ne ostane na tome

Nije ni malo glupo,vec zelim da vidim sta je to sto njih razlikuje od vecine.Sta je to sto oni imaju a ostali nemaju...

Itekako postoje glupa pitanja.
Gubis tok...
Ti pricas da se u skoli nista ne uci = ona nicemu ne sluzi.
Ja pricam da je ona neophodna. Da je danas potpuno besmisleno uci u zivot bez osnovne i srednje skole... a to je 12 godina skolovanja i ucenja.
Nigde nisam rekao da je to sve sto je potrebno i da je to sto se tamo nauci dovoljno.
Ono nesto sto ne moze da se nauci ni u skoli ni van nje. Sa cime se radjas i sta kroz zivot negujes i razvijas. Vecina ljudi se ne radjaju sa tim i za vecinu ljudi je posao od 7 do 3 ili sad od 9 do 5 idealno resenje.

Emocionalna inteligencija - suština u razumijevanju naših i tuđih emocija



Svijest o vlastitim emocijama preduvjet je za stvaranje dobrih odnosa na poslu, ali i za očuvanje i produbljivanje veza sa nama bliskim osobama.

Osobe sa visokim indeksom inteligencije dobro se snalaze u svijetu znanja i lako izražavaju svoje misli. Međutim, u svijetu emocija važno je iskazivanje vlastitih osjećaja i uočavanje tuđih. Treba postići suglasnosti sa sobom, drugim ljudima i društvom u kome živimo.

U novoj knjizi trojica znanstvenika: Moshe Zeidnera sa University of Haifa, Gerry Matthewa sa University of Cincinnati i Richarda D. Robertsa iz Centar for New Constructs, Educational Testing Service, Princeton, N.J., pristupaju problemu kritički i revidiraju neke od ranije prihvaćenih, a nedokazanih postavki. Njihova knjiga nosi naslov:

"Što znamo o emocionalnoj inteligenciji: kako ona utječe na učenje, posao, veze i na naše mentalno zdravlje". Knjigu je 2009. godine objavio MIT Press, a nedavno je nominirana za nagradu PROSE, koju dodjeljuju američki izdavači za stručnu i znanstvenu izvrsnost u kategoriji biomedicine i neuroznanosti.

Na promociji MIT Pressa autori su iznijeli svoju definiciju emotivne inteligencije kao "sposobnosti da se suočimo s vlastitim i tuđim emocijama, da kontroliramo emocije i da ih prenesemo drugima". Suštinu vide u razumijevanju emocija, svojih i tuđih. Svaki od autora knjige je stručnjak u dijelu obrađenog području, tako da ga zajednički potpuno pokrivaju svojim istraživanjima. Poglavlja knjige govore o načinu mjerenja emocionalne inteligencije, o njezinim vrstama, o njezinom odnosu s racionalnom inteligencijom, o njezinoj ulozi u stvarnom svijetu, o načinima za povećanje emocionalne inteligencije radom na sebi.

U knjizi su prikazana istraživanja emocionalne inteligencije koja se nastavljaju na ona prethodna. Tijekom ispitivanja autori se služe video prikazima različitih životnih situacija u kojima ispitanici nakon zaustavljanja slike i tona moraju nastaviti priču na temelju svojeg doživljaja. Nastavak istraživanja potaklo je želju u današnjem društvu za ispunjenošću života svakog pojedinca i želju za postizanjem osobnog zadovoljstva i sreće. Uz znanstvenike, temom emocionalne inteligencije bave se i mnogi drugi na popularan, ali često površan način koji veliki interes javnosti žele iskoristiti za vlastitu zaradu.

Zbog tijesne povezanosti osobnosti i osjećaja, autori smatraju da je potrebno dokazati olako prihvaćeno tumačenje da smirenost i sreća upućuju na osobu visoke emocionalne inteligencije. Površna procjena ozbiljne situacije i zanemarivanje ozbiljnosti problema sigurno nisu znak emocionalne inteligencije. Nadalje, izražavaju sumnju da osobe koje su po prirodi vedre treba automatski proglasiti emocionalno inteligentnima. Neopravdanim smatraju poslovnu uspješnost pripisivati emocionalnoj inteligenciji kada ju pojedinci postižu hvalisanjem i nametanjem privida o uspješnosti drugima u radnom okruženju. Tek treba razjasniti kako loše raspoloženje i stanje stresa utječu na našu sposobnost za donošenje važnih odluka.

Ova knjiga pristupa kritički i pronalazi slabosti i probleme i u testovima namijenjenim mjerenju emocionalne inteligencije. Posebno ističu slabu vrijednost testova za samoprocjenu. Svi oni koji vjeruju u mističnu snagu emocionalne inteligencije i njezinu laku procjenu u različitim životnim situacijama možda će biti razočarani nalazima nove knjige.

Izvor: MIT Press
Preuzeto sa: Znanost

~ Emocionalna inteligencija ~ -Danijel Goleman .  U ovoj knjizi je jako lepo objašnjeno šta je emocionalna inteligencija sa naučne  strane.