Nije gordost već (kako ti odlično kažeš) odnos između uzroka i posledice.

Naime, na primer, ako ti majkom nazivaš bilo koju drugu ženu (ili čak neki predmet, životinju, fotografiju...)
ne kršiš li 'nikad zapisano' uputstvo: "Ne nazivaj nikoga i ništa svojom majkom do one koja te je rodila"?

Tesko da cu ikada sa imalo ozbiljnosti nazvati majkom bilo koga/sta drugo do zene koja me je rodila.
Inace nisam bas  skapirao sta si hteo da kazes

Nije mi ovo prvi put da sam ... nedorečen. 

Elem, kao što samo jednu jedinu osobu koja nas je rodila majkom nazivamo,
tako i Bogom treba nazivati jednu jedinu Osobu Koja Bog i jeste.

Žao mi je što znam za ljude koji ne poštuju ovo prvo a takođe i ovo drugo.
Nadam se samo da izuzetci potvrđuju pravilo.

Ja posto u njegovo postojanje ne verujem Bogom nazivam iluziju koju su ljudi stvorili

 

a zasto je bog stvorio ljude?
uglavnom sam cula odgovore tipa: da bi imao drustvo... 

ljudsko postojanje nema smisla, sem da 'zabavlja' boga?!

Prvo, hvala ti na komplimentu. Mislim, to što ti misliš da ja kao znam zašto ili kako radi Bog.

Nekad sam (sam za sebe) izmislio odgovor sa kojim sam dosta dugo bio zadovoljan.
A nije bio tačan.
Naime, tvrdio sam da je Bog stvorio čoveka po Svom Liku da bi imao sa kime/prema kome
da izražava ljubav (jer ljubav jeste akcija).
Tja; smetnuo sam bio sa uma da je Bog Jedan - Otac, Sin i Duh i da tom 'Prvom Vaseljenskom Saboru'
nije trebao čovek da se događa ljubav.

Odgovor koji imam sada i sa kojim sam sada zadovoljan (- ja, ne moraš biti i ti) jeste
da je Bog stvorio čoveka jer je tako hteo.
Hteo je da stvori čoveka - njega i nju. I, za razliku od svih drugih (anđela, arhanđela... kolibrija, ruzmarina...svega),
čoveka je stvorio po Svom Svetom Liku.

Za razliku od prošlog odgovora koji sam izmislio ja, ovo nije od mene.
Ali ga jesam usvojio.

Tolicko od mene.

... jer je tako hteo? 

kako mozemo imati spoznaju da smo od boga, ako neznamo zasto smo?!
mislim da svako ko veruje u boga mora imati i ideju o tome... inace...
cemu verovanje u njega

lepo je imati bezrezervno poverenje(?!) ali ipak... 

hteo=zeleo=greh?

Predpostavljao sam da nećeš biti zadovoljna sa odgovorom.
Ne čudim ti se zbog toga. Naime, ni ja nisam imao poverenje u Boga prvih par decenija mog života.

Kao što rekoh, ovo je odgovor koji imam.
Ovaj odgovor je posledica odgovora na jedno drugo pitanje, a to je:
"Kakav je Bog"?
Jer sobzirom da je Bog Ljubav, drago mi je da je Taj i Takav Bog hteo da stvori ljude.
Premda nije morao.

I drago mi je da se Bog nije 'odljubio' od nas, premda ti bolje od mene znaš kakvi su ljudi,
ne samo bili kroz istoriju nego i danas.

Žao mi je sto je Božija ljubav prema čoveku (tebi, meni ...) Njega 'koštala glave' kada
je Hristos Isus ubijen.

Ne zameri mi što ću ti reći da nisi u pravu kada kažeš da ja imam bezrezervno poverenje u Boga.
Nadam se da će Bog nastaviti da čini da ...  moja ljubav prema Njemu
bude manja danas nego što će biti sutra.

Ne razumem ovo.