Ovo sto sam podvukao je cista smijurija kako nije izbor volje , itekako je to posledica predubjedjenja itekako.
Ima jedan zanimljiva recenica kaze ,, Duhovna inteligencija je mnogo slozenija od obicne materijalne,,.

Sovo, nisam ni ja tebe najbolje razumeo. Mislio sam da kažeš da ateisti postaju teisti i agnostici.  Da je obratno, znači da više vernici postaju ateisti i agnostici no što ateisti menjaju mišljenje. U vezi kruga, ljudi menjaju mišljenja ali taj krug je malo preteran.

Ok, aj probaću malo da objasnim šta sam mislio.

Daću samo jedan primer, duhovnog razvoja čoveka kako vreme odmiče.

Neko se rodi u hrišćanskoj porodici , biva kršten i postaje hrišćanin. Do svoje napr. 15-te godine on ne razmišlja mnogo svojoj religiji, jednostavno smatra sebe vernikom, ne upušta se mnogo u analizu svoje vere, za sebe govori da je vernik i to stvarno misli. Moli se bogu, ima neku naivnu predstavu o bogu kao napr. generalnom direktoru preduzeća koga ako budeš veoma uporan i moliš mu se, uslišiće ti želje. (zanimljivo je da neki ljudi do kraja života ostaju na ovom nivou)

Od napr. 20-te godine taj isti čovek počinje da razmišlja malo više o svojoj veri, nailazi na stvari koje se poklapaju sa dogmatikom njegove vere, i počinje da stvara sebi drugučiju sliku tvorca. Počinje da proučava druge religije. Susreće se sa Budizmom kao filozofijom, materijalizmom. Čita ezoteričnu literaturu. Ovde se javlja crv sumnje, i to je dobro jer tada ako je čovek dovoljno inteligentan nastaviće istraživanje dalje.

Oko 30 godine, zavisno od njegovog predhodnog života (ne mislim na reinkarnaciju), i ličnog mentaliteta se kao već zreo čovek opredeljuje ili za materijalizam (ateizam), ili postaje vernik (još uvek ne pravi). Ako se opredelio za ateizam njegovo gledešte ne mora biti zacemetirano za ceo život. Ali vernik (teista još ne može postati jer sledi onaj najteži put koji traje kod nekoga ceo život)
Neko na ovom stupnju razvoja postaje agnostik (opet ne mora da znači da će ostati agnostik do kraja života).

Ako se neko odlučio za put vernika ovde sada sledi pravo iskušenje, jer dokaza za svoju veru (ne mora biti dogmatska), ne nalazi u stvarnom svetu. Kako verovati u nešto što ne vidiš, ko sam ja, zašto sam se rodio, šta je svest, da su ovo moje misli, da li je sve ovo samo slučajnost, su pitanja koja će mučiti svakog čoveka do kraja života (osim ako nije kreten  ).

Čovekovo duhovno sazrevanje traje do kraja života, i uvek je će čovek korigovati svoj stav kako stari. Ovo se zove individuacija u psihologiji , ili oboženje u hrišćanstvu, i ovaj proces će kod ljudi trajati do kraja njihovog života.

O ateistima ne želim da govorim, neki su rođeni kao takvi, neki možda nisu dovoljno inteligentni. (baš sam fin, a hteo sam da upotrebim drugu reč). Možda su takvi postali kada su se predali i odbili da istražuju dalje. Možda ih je neka nesreća snašl, pa su očajni.

Postoje čak ljudi koji su ubeđeni da ne postoji ništa, i da je sve izmišljotina. Sve u svemu duga priča , koja se grana na milion strana.............

Sad mi je jasnije. Evo kako je to kod mene teklo. Počeo sam kao ateista, takva mi je porodica, zatim sam postao vernik. Što sam dublje zalazio u veru, počeo sam da uviđam njene manjkavosti. Zato sam proučio druge vere, nisam zalazio duboko jer sam ustanovio da su otprilike iste. Ovde mislim na hrišćanstvo, islam i judeizam. Istočne religije su malo drugačije, mogu reći da su mi i bliže. Ipak sam odustao sam zvaničnih koncepta Boga, po meni nisu logični. Nisam odbacio mogućnost da tako nešto postoji. Neka svest koja je prvi uzrok u nastanku unirvezuma. Iz tog razloga sebe ne mogu nazvati ateistom. Što se samih religija tiče, mislim da sputavaju čoveka, zatim da su pogodne za manipulisanje i kontrolu masa, i to je mnogo puta zloupotrebljeno. Da bi ljudi napredovali moraju se osloboditi tih okova. U verama jednostavno nisi slobodan. Mnogo šta ti se nameće. Ne kažem da dosta toga nije dobro, ali ima i negativnih stvari koje su stastavni delovi svake religije. Dakle moj put je malo drugačiji jer sam počeo kao ateista, videću kako će dalje teći. U jedno sam gotovo siguran, mislim da neću ponovo potpasti pod uticaj neke religije. Mada nikad se ne zna, život često iznenadi. Nadam se da ću pametno izabrati.

Sve što si ispisao karakteristično je samo za agnostike, nebrojeno puta kolebanje, prelazak čas na ovu čas na onu stranu, dovumljenja... Sve je to vezano samo za agnostike (grupa vječito bez stava). Kao agnostik i sam iznosiš tok uobičajnih misli za agnostika, ali ne možeš da pričaš kako izgleda svijet iz očiju vjernika ili ateiste. O tome šta zaista znači biti vjernik, tj. o tome šta znači spoznati Isusa Hrista može da priča Silvanus... kada se uđe u vjeru više se ne izlazi jer se spoznaju neke stvari i uvidi istina. Stavovi ateista i vjernika jesu suprostavljena, to su dva tipa shvatanja života koja ne mogu često da se konvertuju, svako konvertovanje najčešće je agnosticizam...

Ima i slučajeva prelaska vjernika u ateizam i obratno ali tu nema kolebanja, čovjek doživi Božje čudo i postane vjernik, ili se razočara u svijet i postane ateista (u slučaju da nije spoznao svoju vjeru).       

Ako može, objasni mi šta si mislio ovom rečenicom.

P.S.

Piše mi u profilu da sam agnostik , pa si se malo zaleteo. 

I za tog silvanusa , prvi put čujem, on je vernik (u čega veruje, neznam) koliko sam razumeo, znači li da ja ne mogu da ga razumem.

Stavovi ateista i vjernika su dva različita polariteta. Tokom života ne prelazi se često sa jednog polariteta na drugi, jer su to dvije suprotne životne filozofije. Ako mjenjaš stavove onda si u suštini čitav život agnostik, tj. nalaziš se između ova dva polariteta. 




Uopšte nisam ni pogledao tvoj profil. Već preko 3 godine čitam postove na burek forumu, te samo na osnovu onog što napišeš mogu da vidim koju filozofiju propagiraš.
 

 

Ti baš rijetko dolaziš na religiju. Silvanus je ispisao šta znači biti vjernik, i ti si o tome pisao, ali on je vjernik za razliku od tebe;

Ok, hvala Magic.

Šta drugo da kažem, čekao sam odgovor sat vremena,.....

Diskusija ovde može i fino da teče, zašto da ne,........

A što se tiče toga , da retko dolazim na ovaj foruma, to si u pravu. Ne samo na ovaj deo nego slabo posećujem forum uopšte.

Meni to je najgore u teizmima, da ni jedan ne pušta detetu, od ranog detinjstvu da poraste bez emocionalne gubitcima, povredima. Odnosno da kad će biti odrastao bude sugestibilan.
Al na drugi aspektu, kod mojih ateizmu, gde konsenza taj način skojom elaboriram stvarnost, mnogo puta je suviše dugo trajno, odnosno nema za to toliko puno vreme, da od estetski doživljaja do radna praktičnostima bude sve elaborirano kroz konsenza sa okruženjom.A onda ostaje po redu kompromis,borba, i gubitak po subjektivnu aspekta rešenja životne izazovima.
Al sve više je nešto subjektivnije sve više je moguće ili nužnije konsenza sa sobom i/ili sa okruženjom.
Naravno teizam gradi konformizmu i uvek je bilo u tome njegove snagu. Po Asch-u uvek su imali ljudi problemi sa percepcijom u masu, i kroz toga su vodili ih prema katastrofima, iz kojima puno su obogatili.
Mislim čisto je common sense da neko bude ateista, ili pokvarenost da bude neko teista, iznad neki starosti.

Svako pravilo povlaci kontra pravilo svaki izbor stvara kontra izbor - samim tim ateizam je podjednako Bozije delo koliko je i bilo koja od religija - verovati ili ne verovati pitanje je sad. Bog nas ne uci da verujemo nego da volimo i da zivimo. Vera da ali samo vera u ljubav i zivot ne u neciju sliku Boga .