u svakom slucaju bolje dobar razvod nego los brak.
ako zene pozele da istraju na tom mucenju dok su deca mala svaka im cast. gutati govna i posmatrati govno toliko vreme znaci samo veliku unutrasnju snagu i kontrolu .

Mojne tek si se udala 

Ne mora to obavezno biti gutanje govana, može biti i pasivna egziostencija.

Prevelika sloboda ne vodi nicem dobrom, ljudi postanu besni i nista i niko im ne valja. Izgleda stavrno da je najvise srece bilo kad su brakovi bili unapred ugovoreni od strane roditelja.

To loki ako si im rekla
Takvi brakovi su bili zasnovani na poštovanju.
Žena je slušala muža kao glavu porodice, a od muža se zahtevalo da voli svoju ženu kao samog sebe i da je poštuje.

Za vezu je potrebna ljubav, za brak pošrovanje.

Rad, red, disciplina

Ne vec zenu niko nista nije pitao a muz je mogao da radi sta hoce. Zena je cucala po kuci, brinula se o domacinstvu i cuvala decu dok je muz radio sta hoce i izdrzavao porodicu. Da je zena i htela razvod muz joj to ne bi dozvolio  .

Takav sistem je mogao da postoji pocetkom proslog veka, danas tako nesto je neizvodljivo u vecini slucajeva kako zbog emancipacije zena kao i zbog razvoja drustva u celini jerbo vise ne zivimo u mini rodovskoj zajednici vec u savremenom braku koji podrazumeva da se brak zasniva na uzajamnoj kompatibilnosti za razliku od proslih vremena gde u vecini slucajeva ti nisi ni birao partnera ili kada si ga i birao bilo je "to ti je sto ti je" .Uzajamna kompatibilnost znaci da imaju ljubavi i postovanja jedno prema drugom ali i da jednostavno budu kompatibilni da zive zajedno tj laicki govoreci slazu kako treba i dopunjuju jedno drugo kada je to potrebno. E, a to je danas tesko naci i zato je ranije i bio manji procenat razvoda i ljudi su se makar "fiktivno" slagali vise

U zakljucku nesto sto ima vece veze sa temom na kojoj smo: Dzaba princ ako nije "kompatibilan" 

PS Ne, ne podrzavam stanovniste da su raniji brakovi bili bolji iz prostog razloga jer po meni velika vecina takvih brakova nisu bili "srecni" brakovi. Dzaba i 50 godina da si u braku kad ne podnosis osobu sa kojom si 

to je to! slazem se
mnogi danas olako odustaju vadeci se recenicom da je to retkost ili da uopste ne postoji. takvim stavom u startu odbacujes svaku mogucnost da nadjes ono sto zelis. vera, nada, ljubav, a pre svega samospoznaja
da bi nesto dobio, moras i da rizikujes, da se boris...

jedina prednost takvih brakova je što se znaju cijeli život, odrastu zajrdno jer su roditelji kućni prijatelji, pa se međusobno formiraju kao ličnosti. ali ne mora značiti da se vole.

Većina ugovorenih brakova su bili noćne more. Obično bi muž odlazio da trguje negde daleko, ili bi postao vojnik. Žena bi dizala decu, on bi slao izdržavanje i imao okolo druge. Mogao je da nestane i da porodica misli da je poginuo a on započne novi život. Mogao je i da stvarno pogine, umre ili strada. A najgore bi bilo ako se kao propao alkoholičar ogorčen i sumnjičav da li su deca njegova vrati kući i započne torturu batinanja dece i žene. Naravno o tim torturama se nikad ne priča praunucima i čukununucima. to obično padne u zaborav dok gledamo idiličnu retuširanu fotografiju od pre 100+ godina.

Preporucujem seriju Med Men    Do sitnih creva je opisan na sve moguce nacine polozaj zena u prvoj polovini 20.veka u jednom civilizovanom drustvu. Mnogima to nije civilizacija, ali rekoh "civilizovanom" u odnosu na neke zabiti gde je polozaj zene i dan danas strasan.

Interesantno je da pojedine cinjenice izazivaju odobravanje, danas sa ovog mesta i pogleda na svet i zivot u bracnoj zajednici. Pa se samom sebi zacudis odakle ti takvo "kromanjonsko" razmisljanje. A u stvari sve se svodi na to - moc izbora.