СРС: Европа има алтернативу :: Politicki ~ Geopoliticki forum

A у априлу 2010. су причали сасвим другу причу...

Radikali žele u Evropu
Da li zbog sve lošijeg rejtinga ili da bi pomogli svom lideru da ove godine bude pušten iz Haga, tek u SRS se stvorila “evro struja“, koja želi da stranka ublaži negativne stavove prema EU

Pitanje ulaska Srbije u EU može da postane nova linija razdora u Srpskoj radikalnoj stranci. Mlađe snage u SRS koje su u prvi plan izbile posle cepanja stranke, zahtevaju da ne budu jedina antievropska snaga u Srbiji i da zauzmu pozitivan odnos po pitanju evrointegracija. Kako “Akter” saznaje, predvodnici ove struje u SRS su članovi koji ne vuku nikakve “repove iz prošlosti”, a svoje političko umeće pokazali su u trenucima kada je stranci bilo najteže – poslanici Aleksandar Martinović, Marina Raguš, Vladan Jeremić, Boris Aleksić i još neki mlađi kadrovi. Oni svoje stavove po pitanju evrointegracija, prenosi izvor “Aktera“, još nisu počeli javno da iznose jer žele da zaokret naprave oprezno zbog jakih konzervativnih oponenata u stranci.
Kako “Akter” saznaje, predvodnici ove struje u SRS su članovi koji ne vuku nikakve “repove iz prošlosti”, a svoje političko umeće pokazali su u trenucima kada je stranci bilo najteže – poslanici Aleksandar Martinović, Marina Raguš, Vladan Jeremić, Boris Aleksić i još neki mlađi kadrovi

“Stara garda, čiji su predvodnici Dragan Todorović i Zoran Krasić, ne može da proguta ideju o evropskoj orijentaciji radikala. Zato ‘evro struja’ taktizira jer ne želi da pravi novi sukob u stranci, a javnost treba polako pripremiti za ovaj zaokret”, kaže naš insajder.
On dodaje da SRS, prema viđenju mladih lavova, treba da ostane nacionalna stranka okrenuta tradicionalnim vrednostima. Insistiraće, kao i DSS, na integraciji celovite Srbije u EU, s namerom da se tradicionalno zalaganje radikala na prijateljskim odnosima samo sa Rusijom, Kinom i nesvrstanim zemljama, ublaži i dopuni pozitivnijim pristupom Evropi. Mlađi „neukaljani“ pripadnici SRS, koji su postali prepoznatljivi aktivnim učešćem u radu Narodne Skupštine, žele da u prvi plan istaknu pozitivan uticaj EU na borbu protiv korupcije i monopola, kao i na detajkunizaciji Srbije, jer upravo na toj antikorupcijskoj priči radikali baziraju svoje nastupe. SRS je jedina parlamentarna stranka koja je tražila da se preispitaju navodi Stanka Subotića Caneta o poslovanju Miroslava Miškovića i Milana Beka. Zbog tog zahteva, Dragan Todorović je smenjen sa mesta predsednika skupštinskog Odbora za bezbednost.
Najzanimljivija stvar u ovom političkom zaokretu, kako kaže naš izvor, svakako je to što je zeleno svetlo za obrt politike dao lider iz Haga lično. Pojedini analitičari takav Šešeljev stav dovode u vezu s najavama o njegovom oslobađanju iz Haga ove godine. Bilo kako bilo, slažu se da u politici SRS mora nešto da se menja ako želi da opstane, s obzirom na to da od odlaska Tomislava Nikolića beleži drastičan pad rejtinga. Na brojnim lokalnim izborima održanim posle raspada stranke, radikali se vrte oko 6-7 odsto, a na Voždovcu čak nisu ni prešli cenzus. U vreme kada je Šešelj odlazio u Hag, SRS je imala 12 odsto podrške, ali je već iste godine na parlamentarnim izborima dosegla 27 odsto. Dalje su se radikali, do cepanja stranke, vrteli oko 30 procenata uporišta u biračkom telu. Istraživači javnog mnjenja kažu da će se stabilizovati na tek pet do osam odsto.

CILJAJU NA UMERENE EVROSKEPTIKE
Politički analitičar Branko Radun smatra da bi zaokret radikala ka proevropskoj politici bio pun pogodak ukoliko imaju veće ambicije od cenzusnog limita od pet odsto podrške birača. „Rigidna pozicija SRS ’nikako u EU’ nije bila dobra, imajući u vidu da većina građana želi Srbiju u društvu ostalih evropskih zemalja. Fleksibilniji pristup toj priči sigurno će im doneti poene kod umerenih evroskeptika i proširiti ciljnu grupu“, ocenjuje Radun. Taj analitičar tvrdi i da bi SRS umerenijom politikom postepeno razbila famu o stranci bez koalicionog potencijala, te da bi promena stava prema EU radikale približila narodnjacima.
Sve to, ali i više puta dokazano opredeljenje većinske Srbije ka EU, doprinelo je da se među Šešeljevcima pojavi „evro struja“, koja deli vrednosti ujedinjene Evrope. Da ova ekipa polako buši u svojoj stranci, vidi se i iz nedavnog sastanka SRS sa Gej strejt alijansom. Nije moglo a da ne upadne u oči da je upravo SRS prva stranka koja se odazvala pozivu predstavnika gej populacije na razgovor. Nakon sastanka, radikali su saopštili da su protiv nasilja nad homoseksualcima, ali da i dalje ne podržavaju održavanje Parade ponosa, jer se ona kosi sa njihovim zalaganjem za očuvanje porodičnih tradicionalnih vrednosti.

Aleksandar Martinović, zamenik šefa poslaničkog kluba SRS, tvrdi u izjavi za „Akter“ da nema novog raskola u stranci, a na pitanje da li se sprema zaokret ka evrointegracijama u politici radikala, odgovara da SRS nikada nije bila antievropska stranka, ali da ne prihvata sve iz Evrope zdravo za gotovo.
„SRS nije nazadna stranka i nikada i nije tvrdila da je loše sve što dolazi iz Evropske unije. Činjenica je da su određeni standardi EU u oblasti industrije, poljoprivredne proizvodnje i zaštite životne sredine dobri i kvalitetni i da treba da budu prihvaćeni u Srbiji. SRS nije ni protiv priključivanja Srbije Uniji, ali samo pod uslovom da nas prihvate u celini, a ne bez Kosova i Metohije“, ističe Martinović.
On dodaje da SRS, za razliku od SNS i DS, vodi „normalnu“, a ne „ulizivačku politiku“ prema evrointegracijama i da je u svakom trenutku spremna da ukaže i na loše strane. Upitan šta lider iz Haga kaže na pojavu evropske struje u njegovoj stranci, odgovara da nema nikakvih podela na struje u stranci, a da se politika vodi uz saglasnost Vojislava Šešelja. Ipak, ne tako davno, Šešelj je sastavio stranački testament u kome je obavezao stranku da „nikad ne prihvati EU“.

Najzanimljivija stvar u ovom političkom zaokretu, kako kaže naš izvor, svakako je to što je zeleno svetlo za obrt politike dao lider iz Haga lično. Pojedini analitičari takav Šešeljev stav dovode u vezu s najavama o njegovom oslobađanju iz Haga ove godine
„Testament mora da se tumači u kontekstu vremena u kome je nastao. To je bilo 2006. godine, kad je Šešelj štrajkovao glađu, kada je Haški tribunal hteo da ga ubije, da ga liši elementarnih ljudskih i građanskih prava, a EU blagonaklono gledala na to. Danas su drugačije okolnosti“, zaključuje Martinović.
Postojanje „evro struje“ u SRS podseća na situaciju pre odlaska Nikolića iz stranke. Martinović, međutim, tvrdi da se SRS nije pocepala na pitanju EU, kao što je to lider naprednjaka Tomislav Nikolić tvrdio.

„Ne, to je bio samo privid i njima je odgovaralo da to tako predstave. Da se stranka podelila na tom pitanju, onda bi Tomislav Nikolić glasao za SSP, koji je u to vreme bio izglasavan u Skupštini, a on je, međutim, bio uzdržan“, zaključuje Martinović.
Potpredsednik SRS Dragan Todorović kaže za „Akter“ da ne postoji proevropska struja u stranci koju predvode mlađi kadrovi.
„Ne postoji takva podela u SRS. Radi se jednostavno o tome da mlađi poslanici, koji za vreme Nikolića i Vučića nisu dobijali nikakvu šansu, sada mogu da dođu do izražaja, jer su kvalitetni. Ali nema promene politike. Evrointegracije da, ali sa Kosovom i Metohijom, pa mi smo to uvek tvrdili. Evo kako, vrlo jednostavno. Srbija je članica Ujedinjenih nacija, Kosovo nije. Srbija samo kao celovita država može u EU“, kaže Todorović i naglašava da je SRS „oduvek bila i da će ostati izrazito patriotska stranka, zasnovana na ideologiji srpskog nacionalizma“.
Ne bi bilo veliko iznenađenje da radikali promene stavove po pitanju EU, smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
„Imali smo sličnih zaokreta na našoj političkoj sceni. Dobar primer su socijalisti, ali i LDP. Socijalisti se postepeno menjaju, a ovo što se dogodilo s Deklaracijom o Srebrenici to eksplicitno potvrđuje. LDP je bio kritičar svega, a onda kada su videli da im je politički interes saradnja sa DS, počeli su da podržavaju Vladu. Ne vidim zašto se SRS ne bi menjala“, objašnjava Stanković.
S druge strane, analitičar Slobodan Antonić kaže da je EU u velikoj krizi i da svuda raste evroskepticizam, tako da je pogrešno sada igrati na tu kartu.
„To mi zvuči kao odlazak u četnike 1945. godine. Ili je u pitanju neshvatanje situacije, loša informisanost, ili to ima neke veze sa mogućim povratkom Šešelja ove godine, pa im je možda zbog toga on dao instrukcije da olabave stavove. Do sada su vodili politiku evroskepticizma, ne znam kako će objasniti javnosti takav zaokret“, kaže Antonić.

http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2400-radikali-ele-u-evropu.html