tako je 

Ko hoće nadje način, ko neće nadje razlog. Toliko o radjanju. 

Kako su naše prabake mogle... One su se tad u štalama porađale... A mi tražimo da nas uvaže... Ili, ne dao Bog, da se ne porađamo po 48 sati...
Uvek sam kontala da ima veze i sa tim šta ti očekuješ kad odeš na porođaj. Ako očekuješ da ti se deru što se dereš i da zbijaju šale sa ultrajebenopopularnom krilaticom "lepo ti bilo kad si se, a sad...", onda se i ne istraumiraš mnogo. Mora da boli toliko i da te iseku. Lažu ovi što se porađali u normalnim zemljama što kažu da tamo nije tako. Mi znamo bolje.

To su sve strani placenici i domaci izdajnici koji sire lazi da negde mozes da rodis dete koje u startu nije istraumirano...

Pa nadje se i malo vise od samo jednog razloga, porodjaj je samo pocetak 

Српска срамота: Док деца умиру, држава финансира промену пола!


Шта је остало од државе Србије можда најбоље показује вест да ће ускоро 12 особа са новцем из државног буџета да плати промену пола!

Док влада права несташица лекова у Србији, а деца умиру, јер родитељи немају новца за папрене операције у иностранству, наша држава је одлучила да о трошку осигурања помогне „заробљенима у туђем телу“!?

У исто време када се због „финансијских проблема“ затварају народне кухиње по целој земљи и даље је на снази порез за беби опрему. Ипак, промена пола, по свему судећи, је приоритетан проблем у Србији…

Јoш нико из Србије није променио пол о трошку осигурања, иако су „заробљени у туђем телу“ то право, изменом Закона о здравственом осигурању, добили још пре годину дана. Са операцијама је требало да се почне од ове године, али засад је само формирана комисија која ће одлучивати ко ће моћи да се оперише и које трошкове ће РФЗО да покрива. Најављује се да би први од 12 пацијената који су већ припремљени за захват могли да уђу у операциону салу у септембру, али то још није дефинитивно.

У плану је да се годишње ради 8 до 10 промена пола о трошку осигурања, а процене су да ће за овај захват у наредне три године бити припремљено педесетак пацијената. Још се, међутим, не зна да ли ће се из касе здравственог осигурања финансирати комплетни трошкови – од разговора са психијатрима до хормонске терапије и естетске хиругије. Помиње се могућност да РФЗО, ипак, плати само 65 одсто трошкова промене пола.

- Стручна комисија у којој су два психијатра, три хирурга, два ендокринолога и правник, предложиће да РФЗО покрива трошкове припреме и саме операције, а да трошкове накнадних естетских захвата сносе сами пацијенти – каже за „Новости“ професор др Александар Милошевић, члан Комисије за промену пола и директор КБЦ „Звездара“. – То није велики трошак за Фонд, јер би једна промена пола коштала око 250.000 динара, али се, ипак, мора узети у обзир да је здравство у финансијској кризи.

У комисији очекују да РФЗО препоручи установе које могу да раде ове захвате. КБЦ „Звездара“ је званично већ тражила одобрење Министарства здравља. Овде су, иначе, досад оперисани и држављани Србије, и странци, али о свом трошку. Промена пола, за коју Србија има један од најбољих тимова у Европи, ради се и у ГАК „Народни фронт“, а неколико захвата је изведено и у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“.

Од 1989. године, када је професор Саво Перовић извео први овакав захват у Србији, до сада, пол је променило око 200 становника Србије. Лекари кажу да су раније чешће биле трансформације из мушког у женски пол, али да је сада уједначено.

На операције пола у Србију, што због наших стручњака, што због вишеструко нижих трошкова захвата долазе и странци. У центрима за урогениталну хирургију „Новостима“ је у петак речено да се годишње оперише између 10 и 15 странаца, а досад је пол у Србији променило укупно стотинак људи из Француске, Русије, САД, Аустралије. Они код нас промену пола плаћају од 2.000 до 7.000 евра, а овакви захвати у САД коштају од 15.000 до 50.000 долара.

НАЈСТАРИЈИ ИМАО 50 ГОДИНА

Промена пола о трошку државе моћи ће да се ради само из медицинских разлога, односно код пацијената за које се установи да имају поремећај родног идентитета или Хари-Бенџаминов синдром. Припрема за операцију може да траје и по годину-две. За то време пацијент иде код психијатра, а бар шест месеци прима хормонску терапију. Најстарији оперисани пацијент из Србије у време захвата имао је 50 година, а у последње време највећи број пацијената има између 18 и 30 година.


srbininfo

---

Milošu Gajiću neophodna transplantacija srca


Miloš je na urgentnoj listi za transplantaciju u Austriji, ali ga od spasa i nade da će napokon započeti normalan život deli 100.000 evra



I DOK leži u bolesničkoj postelji u Kliničkom centru Srbije srce Miloša Gajića iz Krćevca (37), kod Topole jedva kuca. Svega 20 odsto kapaciteta. Lekari ovde za njega ne mogu mnogo da učine, jer Milošu treba drugo srce, a u Srbiji već 12 godina nije urađena nijedna transplantacija srca.

Od 12. avgusta Miloš je na urgentnoj listi za transplantaciju u Austriji, ali ga od spasa i nade da će napokon započeti normalan život deli 100.000 evra. Toliko košta presađivanje srca u Gracu, Beču ili nekom drugom centru.

Ni Miloš, ni njegova porodica ne mogu da plate tako skupo lečenje, a svaki dan čekanja donosi strah i rizik da bi već posustalo srce moglo da izda.

Ovaj momak živi skromno, u selu sa ocem Milovanom, majkom Leposavom i bakom Milicom. Svi oni se nadaju da će Miloš uz pomoć nesebičnih ljudi, ipak, uspeti da se izleči. Njegova medicinska dokumentacija nalazi se u Domu zdravlja „Sveti Đorđe“ u Topoli i u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.

RAČUN ZA POMOĆ

ZA pomoć Milošu otvoren je račun u Komercijalnoj banci u Topoli. Broj dinarskog računa je: 205-9001018163496-32, a deviznog: 90-310-1853678.7


novosti

+1

Truo sistem...

Armando i jos 28 imena pride polako. Potrudi se da ne dupliras, tripliras, multipliras ime... ovaj postove jedne za drugim.

Za ovo se slažem skroz slažem, samo kod nas može da se desi da u jednoj smeni na jednom odeljenju bolnice budu samo 2 medicinske sestre.. Inače bila je pre na Bureku tema o promeni pola, mislim da nije problem da naši doktori rade takve operacije ako su kvalifikovani, ali ih debelo naplatiti pa ko voli nek izvoli..