Lekari jesu krivi. Zasto? Zato sto primaju mito, eto zato. Samim tim su gori od policajaca, jer je sa policijom pitanje novca, a sa njima je pitanje ljudskog zivota, koji ne jebu 2% ako im se ne tutne 200e. Naravno, sad ce neko da kaze da nisu adekvatno placeni za svoj pos'o. A ko u ovoj drzavi jeste? Svakom lekaru koji prima mito treba uzeti diplomu. Nista zatvor, nista novcana kazna, samo oduzimanje diplome. Pa neka rade u komunalnom posle.

pa ako znas nekog ljekara ili policajca koji prima mito..zasto ga ne prijavis nadleznim sluzbama...
ili ne znas--ali si cuo da primaju mito...

Znam. Znam mnogo njih. Ne bih da se igram sa procentima, ali velika vecina njih. Jedan od njih je lecio moju babu. Hteli su da je puste da umre. Zena ima 70 godina i imala je rizicnu operaciju benignog tumora na mozgu. Tri dana posle operacije dezurni lekar ju je pustio kuci zato sto je neko kupio mesto na odeljenju gde je ona bila. long story short, posle par dana joj se rana inficirala i bila je u zivotnoj opasnosti. Sve to zbog nemarnosti lekara. Kada su je vratili u Nis, moj otac je morao da podmiti svakog lekara koji je ucestvovao u njenom lecenju (cak i sestre i "bracu") da je ne bi pustili kuci da umre. Ta intervencija je kostala moju porodicu preko 1000 evra, iako je moja baba, kao penzioner, dozivotno zdravstveno osigurana. Prilicno sam siguran da nisam jedini sa slicnom pricom. U pitanju je zivot voljene osobe. Taj zivot je za zdravstvene radnike nesto sto moze da se kupuje i prodaje. Niko od njih ne trazi pare, ali retko ko od njih odbija. Niti jedan od njih nije radio svoj posao dok nije primio pare sa strane. Na kraju su joj spasili zivot, zahvaljujuci mitu na koje je moj otac bio primoran. Dalje, prijave ne menjaju nista. Pokrenuce se disciplinski postupak po kom ce doticni lekar, ako postoje dokazi protiv njega, biti premesten u najblizu bolnicu u okolini i to je to.

Takodje, svaki jebeni policajac prima mito. Prekini da zivis u basnama.

Za umiruće nema mesta u bolnicama

Beograd -- U 13 bolnica u Srbiji za najteže pacijente u poslednjoj fazi bolesti, kojima zvanična medicina može još jedino da olakša patnju, postoji samo 140 kreveta.

Zbog toga ovi ljudi, iako se već godinama govori o razvijanju palijativnog zbrinjavanja u našem zdravstvu, i dalje, uglavnom, poslednje dane provode kod kuće, najčešće u teškim mukama.

Prema planu Ministarstva zdavlja, za njih bi trebalo da se obezbedi još 160 bolničkih postelja, ali tek za naredne tri godine. Tako bi do 2015. godine Srbija u 28 zdravstvenih ustanova na sekundarnom nivou trebalo da ima ukupno 300 kreveta za palijativno zbrinjavanje, pišu "novosti".

Ali ni tad naš zdravstveni sistem neće moći da odgovori svim potrebama pacijenata u završnoj fazi bolesti, jer samo od različitih vrsta karcinoma godišnje umre oko 20.000 ljudi. A prema medicinskim standardima, palijativno zbrinjavanje je neophodno ne samo obolelima od raka, već i od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, side, posle teških povreda u saobraćajnim nesrećama...

"Ove godine Ministarstvo zdravlja izdvojiće još 15 miliona dinara za adaptaciju prostora za palijativno zbrinjavanje," kaže Vladimir Čakarević. "U drugoj fazi, od ove do 2015. palijativnu službu razvijaćemo u opštim bolnicama u Kikindi, Pančevu, Vrbasu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Požarevcu, Kragujevcu, Boru, Čačku, Kruševcu, Pirotu, Prokuplju, Kosovskoj Mitrovici i kliničko-bolničkim centrima „Bežanijska kosa“, „Dr Dragiša Mišović“, „Zemun“ i „Zvezdara“. U planu je otvaranje centra za razvoj palijativnog zbrinjavanja u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije."

"Razvijanje palijativne službe odvija se u dve faze," kaže za „Novosti“ Vladimir Čakarević, savetnik u Ministarstvu zdravlja Srbije. "U prvoj fazi, od 2009. do 2012. godine, razvijana je palijativna služba u opštim bolnicama u Subotici, Zrenjaninu, Somboru, Loznici, Smederevskoj Palanci, Ćupriji, Zaječaru, Užicu, Vranju, Specijalnoj bolnici „Vrnjačka banja“, Kliničkom centru Niša i kliničk- bolničkim centrima „Zemun“ i „Zvezdara“."

U Srbiji postoji nekoliko privatnih ustanova za prihvat umirućih pacijenata, ali samo retki mogu da izdvoje 70 evra po danu, koliko obično koštaju terapija i celodnevna nega u privatnim centrima. Zato u takvim situacijama rodbina na sve načine pokušava da obolele smesti u bolnice, ali one retko primaju umiruće pacijente.

"Naše odeljenje gerijatrije je stalno popunjeno," kaže, za „Novosti“, dr Aleksandar Milošević, direktor KBC „Zvezdara“.

"Ideja palijativnog zbrinjavanja je da se tim pacijentima u poslednjoj fazi bolesti bar 10-15 dana obezbedi dostojanstven život. Tada im se pruža humana nega, sve ono što može da olakša tegobe, a oporavak je u drugom planu. Najčešće su to pacijenti s raznim infekcijama zbog komplikacija bolesti i oboleli od različitih vrsta karcinoma."

Obolelima od raka, za sada samo u Beogradu, gde od karcinoma godišnje umre oko 5.000 ljudi, i bližoj okolini, pomoć besplatno pružaju i dve ekipe sa dva lekara i tri medicinske sestre „Belhospisa“, specijalizovane dobrotvorne organizacije koja radi od 2004. godine.

"Uspevamo da zbrinemo oko 400 pacijenata godišnje, što je svega 10 odsto onih kojima bismo mogli pomoći, ali su nam finansijske mogućnosti ograničene, s obzirom na to da se finansiramo samo iz donacija i dobrotvornih akcija," kaže, za „Novosti“, Ivana Todorović, iz „Belhospisa“.

"Balkanski fond za lokalnu inicijativu odobrio je naš predlog za uključivanje psihologa, socijalnog radnika i volontera u proces palijativnog zbrinjavanja, i na tome trenutno radimo. Najveći problem je što u Srbiji nema hospisa, ustanova specijalizovanih za palijativno zbrinjavanje terminalno obolelih, koje postoje u više od 125 zemalja sveta."

B92

"Takodje, svaki jebeni policajac prima mito. Prekini da zivis u basnama."

za ovakve rijeci bi te trebalo uhapsiti..i podici optuznicu za klevetu...

ne zivim ja u basnama... ja citam maloumne  basne po forumima..kao recimo ovo sto si ti napisao u prethodna dva posta...ma da ovo sto pises nije ni basna..jer cak i zivotinje znaju...
da  pises ovakva sranja o dva od cetiri najplemenitija i najmoralnija ljusdska poziva...tj zanimanja...

svi znaju za neka kriminalna djela..svi znaju za neke nemoralne stvari od ljudi kojima je moral na prvom mjestu u zivotu...ali niko to ne prijavljuje...zbog cega...
pa ja znam ...zasto to niko ne prijavljuje nadleznim sluzbama..zato sto su to uglavnom sranja...
koja snose krivicnu odgovornost...zbog takvih koji sire dezinformacije..kaljaju i pljuju tim ljudima..
koji cijelog radnog zivota nose glavu u torbi a u drugom slucaju...
cine sve da spase ljudima zdravlje i zivote..a rade u skoro najnepovoljnijim uslovima na svijetu...
narod i ima toliko nepovjerenje..sve bi ja vas pohapsio..prebio...i naucio pameti...
treba da te bude srramota sto pises takva sranja...
a i pisu ih likovi koji nikad niti su sta uradili za drzavu i svoj narod... niti ce kad..samo mu nanose stetu...

ne kazem da nema...svakakvih i u zdravstvu i u bezbjedonosnim agencijama...
ali svaki slucaj za koji postoji sumnja..biva i te kako istrazen i ako se dokaze pocinioc bude zestoko kaznjen ..
stavljati sve njih u isti kos..generalizovati i na taj nacin pljuvati sve ostale ljude kojima je taj poziv sve u zivotu..
zbog njih par...je... vise nego maloumno...bahato...i bezobrazno...

Za umiruće nema mesta u bolnicama

Beograd -- U 13 bolnica u Srbiji za najteže pacijente u poslednjoj fazi bolesti, kojima zvanična medicina može još jedino da olakša patnju, postoji samo 140 kreveta.


Umesto što se grade novi šoping molovi kojih ima i previše za naše uslove, pametnije bi bilo sagraditi neku bolnicu. Ali tu nema profita jbt a i Delta "ne ume" to da radi...

Iskreno se nadam da će se stanje promenti posle konstituisanja nove vlade i promene postojećih korumpiranih državnih organa.

Neće, doći će isti. Pre par godina sam se na minus ne znam koliko uputila sa temperaturom od 40 stepeni u najbližu ambulantu, gde nemam karton, ali, gde sam jedino mogla najbrže da stignem peške, pošto je grad bio totalno zavejan. Doktorka nije htela da me primi i poslala me sa tolikom temperaturom u moju ambulantu, 2 km dalje. Ja bih se svađala da sam mogla da govorim. Bili su u štrajku, samo hitni slučajevi, a ja sam bila živa.
Iskustvo sa porođaja mi je najgore iskustvo u životu, govorim o doktorima, koje mi je i 10 g kasnije navuklo košmare i čvrst stav da ne rađam više ikada. Pre toga, bila sam sigurna da ću imati četvoro.
Jedino pozitivno iskustvo doživela sam na odeljenju alergologije u niškoj bolnici, gde su, iako bez tople vode i osnovnih uslova za život, prema meni postupali 2 nedelje neverovatno prijateljski i profesionalno. Kad sam upitala sestru u čemu je fora, pošto su lekari obično u niškoj bolnici bezobrazni, rekla je da se oni na tom odeljenju razlikuju, dobro slažu i druže. Kul je atmosfera, iako i tamo ima ozbiljno bolesnih. Eto, jedno od 100 pozitivnih. Naravno, tamo sam završila zbog greške lekara iz Hitne pomoći, i zamalo umrla.

Tuzno je kada covek umre u bolnici... Iako to nisu neki fini momenti za gledanje... mislim da je pravo svakog coveka da umre u svom krevetu...
I pre nego sto neko za trubi, odgovor je - Da, gotovo svi...

Sto se zdravstva tice, glavni problem su nepotizam i veze i vezice... i los protokol... i neopremljenost... i nestrucni lekari... koji bi bili nestrucni na bilo kojoj tacki planete...

Naši te lekari kad dođeš u sred noći sa naduvenim licem i usnama prvo pitaju da nemaš silikone, pošto ti usne tako izgledaju, ondak ti kažu da previše dramiš i da ti je, verovatno, neki virus, onda ti daju dexason koji je, provereno, lek koji leči svaku bolest i pošalju kući. E, kad ujutru promenjenog fizičkog opisa stigneš u bolnicu bez mogućnosti da hodaš i jedva uspevaš da dišeš, onda taj lik otuda počne da ti se dere što nisi došla ranije, mogla si da umreš... I onda te leče 2 nedelje, mesto dva sata, da su krenuli odmah, kad je onaj mamin sin iz Hitne zablenuo u tvoje naduvene usne i umesto da predvidi alergijsku reakciju, verovatno zamišljao neki oral, objašnjavajući dugo i  naširoko da je samo virus i da se smiriš. A otkud on i siroma zna koja je to bolest, najlakše je reći virus, to je sad najpopularnija pošast kod nas. Sad sam se već i iznervirala, pa neću dalje, taman sam malo zaboravila...

svakom je njegovo iskustvo najgore i oslikava stanje zdravstva u zdravstva u drzavi, to je normalno..

ali nije zapravo tako, jer su nasi slucajevi u manjini u odnosu na kolicinu ispravnih postupaka lekara, jednostavno cak i da nije tako, moramo da mislimo da je tako, inace bi poludeli, niko ne bi ni otisao da se leci od bilo cega, ili bi ljudi prodavali kuce i stanove i lecili se od svega privatno..

Da je lose, jeste lose, jer fali ljudskosti, makar i one odglumljene. A odglumljena ljudskost se dobija u koverti zajedno sa mesecnom platom.. ako je koverat tanak, niko nema zelju za zivotom, a kamoli da glumi nesto pred nekim.. i sad ce neko da kaze da su polozili zakletvu.. ali to nema nikakve veze sa realnim zivotom, sa uslovima u kojima zivimo i sa ljudskim faktorom - faktorom greske.