neutralna država sa ruskom bazom 

ima malo razlike između nis-a i sartida...ameri su kupili jednu firmu, dok su rusi kupili ceo tržište od strateškog značaja.

Sada nismo neutralna drzava, jer je Americka baza na nasoj teritoriji, sa Ruskom bazom bi postali neutralni!

ДОКТОРИ "РИСОВИЋИ"
СТАЉИН ПОСЛАО ЛЕКАРЕ ДА УБИЈУ ТИТА, ВРАЋЕНИ У КОВЧЕЗИМА

 
Стаљин је 1947. године покушао да убије Тита помоћу лекара! Доктори су послати  да присуствују операцији Брозовог слепог црева, како би се побринули да рутински хируршки захват крене низбрдо...
 
Српски историчар Љубодраг Димић, у "Збирци докумената југословенско-совјетских односа 1945-56.", објављеној протеклих дана објавио је, до сада 200 необјављених докумената из руских архива, пише Јутарњи лист у сутрашњем броју. Многе до сада објављене приче о покушајима убиства маршала остале су непотврђене.
 
Тако у својој књизи "Уроте и атентати на Тита" из 2004, генерал КОС-а Маријан Крањц, који је дуго радио у Титовом обезбеђењу, тврди да је на маршала било покушано или планирано чак 57 атентата! Ипак, према новооткривеном транскрипту разговора Стаљина и Титовог човека број два Едварда Кардеља, Димић допушта могућност да је пронашао потврду о "медицинском атентату" на Тита.
 
Сумње у то први је изнео један од људи из Титова обезбеђења, његов саборац, генерал Милан Жежељ, што у својој књизи "Брозови страхови" описује Миладин Адамовић.
"Била је то промењиви и прохладни фебруар 1947. Односи Тита и Стаљина више нису најсјајнији. У ваздуху се осећа немир, а Тито осећа болове у доњем делу трбуха. Лекари закључују: вођи смета слепо црево. У резиденцији Брдо код Крања тадашњи шеф Маршалата, мајор Лука Божовић, уз помоћ надзорника виле Раде Ристановића, преуређује једну собу у операциону салу. Уз Тита су његови лични лекари Божидар Лаврич и Борисав Божовић, те екипа најбољих словеначких лекара - Богдан Брецељ, Иван Тавчар и искусна сестра Ливија Мерлак.
 
Када се тим припремао за операцију, кроз мећаву се, каже легенда, пробијају до Крања двојица совјетских доктора Бакуљев и Смотров, које је послао лично Стаљин. Тито, каже Жежељ, одлучује да га оперишу Руси, да не би додатно заоштравао односе с Кремљом. Међутим, Титу након операције није добро. Рана се загнојила, болови су несношљиви. Пада сумња да су Руси оперисали са затрованим инструментима. Према Жежељу, руски лекари се понашају изгубљено, пуно пију и пуше, нервозни су. По резиденцији бауљају пијани, па их је Жежељ закључао у собу и позвао Титове лекаре који су успјешно обавили нову операцију. Судбина Стаљинових лекара била је запечаћена...

Руски фармер у српској провинцији
 
   

Анатолиј Черемних http://www.kralevo.ru/contact.html

Ја сам се на Балкану нашао случајно. Истина, у случајности не верујем, каже 20-годишњи петербуржанин Анатолиј Черемних. Његово познанство са Србијом започело је прилично стандардно: Некако на Интернету наишао сам на неколико материјала о Балкану, спрски језик ми је постао хоби, упознао сам се са Србима преко друштвених мрежа. Онда сам отишао у Србију као туриста, затим сам путовање поновио. И схватио да ћу повезати живот управо са том земљом.

А наставак приче је необичан: Завршивши колеџ исхране, Анатолиј Черемних се преселио у Србију, а пре годину дана купио је запуштено имање у планинском селу Бресник, у околини Краљева. На својих 20 хектара Анатолиј, његова девојка и отац сада се баве пољопривредом.

Прво до нашег имања није било чак ни пута, па и најближа продавница се налази 15 километара далеко, говори он, али отац и ја само из Петербурга, гени су нам сибирски, тако да то није ништа страшно. У великом граду теже је наћи себи место за живот, објашњава Анатолиј узроке преласка у Србију – а овде сам се уверио да у 21. веку у Европи може да се живи од натуралног домаћинства.

Схватили смо да је производња еколошки чистих намирница врло перспективна. Тако је испало да смо почели да се бавимо узгојем расних коза, да правимо сир. Добро иде: нисмо морали да смишљамо некакве маркетиншке кораке, чак у нашем граду Краљеву можемо лако да продамо своје производе.

У Србији је коза врло мало, наставља Анатолиј, навешћу две цифре: до Другог светског рата било је 2 милиона коза, а сада само неколико стотина хиљада. Коза имамо за сада око 20, али за неколико недеља очекује се приплод. А ако ћемо  о плановима за будућност, можда ћемо се бавити узгојем оваца. Уз то постоје услови за узгој рибе. Планирамо да држимо пчеле.

Са својом будућом супругом Олгом Анатолиј се упознао још у Русији.

 Прво се она чудила мојој жељи да се преселим у Србију. Затим сам јој рекао да сам видео једно место, и она је пристала да крене са мном. Олга је ветеринар по образовању, тако да овде има и теорију и праксу, не напуштајући границе имања.

Много помаже Анатолију и отац Александар, човек са неколико високих образовања, између осталог инжењерским.

 Тада схвата да још 10-15 година и он више неће моћи због година да ради пуном снагом. У таквим условима тешко је живети далеко од сина. Отац се одлучио на пресељење зато што је родом са Урала. Тамо су исте планине као овде, па и менталитет људи је по нечему сличан. Тако да тата као да се вратио у младост.

Сада Анатолиј и његова породица устају у пет ујутру, састављају план за дан и раде, замењујући један другог, практично без викенда и празника.

 Али то је и добро. У градовима моји вршњаци траже чиме да се баве, а ја имам посла и превише. Истовремено, радим за себе, све што зарадим остаће деци.

Породица Анатолија Черемних има добре односе са српским суседима. Они су, истина, прво били према дошљацима помало опрезни – какав је то Рус, што је дошао, не ради ли за специјалне службе?

 Прилично лако сам објаснио људима и сада су свим у принципу задовољни такви комшијама зато што се омладина овде на прсте може пребројати и село би за неколико година могло просто да нестане. Уз то Срби су схватили да смо дошли не да седимо, већ да радимо заједно са свима.

А понекад може просто да се поседи у кафани уз чашицу ракије или кафу, када постоји добар повод и у добром друштву, овде са тим нема проблема, истиче саговорник. У слободно време породица Черемних преко Интернета помаже руским грађанима који желе да купе кућу у Србији. Одмерена атмосфера, начин мишљења и живота ових људи, овде ми све одговара, говори Анатолиј. Планирам свадбу по српским традицијама, а деце у породици, сматрам, треба да буде најмање троје.

http://serbian.ruvr.ru/2011/11/21/60759685.html

Србија преузима председавање Организацијом црноморске економске сарадње
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 16. децембар 2011.

МОСКВА - Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић изјавио је данас на министарском састанаку Организације црноморске економске сарадње (БСЕЦ) да ће приоритети Србије када наредне године презуме председавање овом организацијом бити реализација пројеката и организовање серије састанака у циљу продубљивања сарадње.

Међу приоритете на којима ће Србија као председавајући радити Јеремић је навео сарадњу на заједничким изазовима безбедности човекове средине и истакао да је у том циљу основан Регионални хуманитарни центар за реаговање у ванредним ситуацијама у Нишу.

Циљ овог центра је, како је рекао, да се изграде капацитети спасилачких операција широм простора земаља БСЕЦ, а центар ће служири и као средиште за напоре у пружању помоћи у случају катастрофа, укључујући брзу хуманитарну помоћ, операције потраге и спасавања, евакуацију становништва и гашење шумских пожара.

"Надамо се да ће ова важна иницијатива коју смо развили заједно са Русијом бити подржана од држава чланица и регионалних актера који су позвани да учествују у њој као пуноправни партнери", рекао је Јеремић.

Шеф српске дипломатије је навео да ће Србија током председавања посветити пажњу и енергији као једном од приоритета БСЕЦ као и диверсификационим изворима енргије попут хидроенергије, биомасе, биогорива, сунчеве енерегије...

Јеремић је подсетио да је Европски парламент усвојио у јануару резолуцију којом је позвао Европску комисију да усвоји стратегију ЕУ за Црно море и према његовим речима, Србија је спремна да се ангажује у дискусијама у Бриселу како би Црноморски регион постао и званично макро регион, успостављен на принципима стратегије ЕУ за Дунавски регион.

"БСЕЦ је замишљен као инструмент за промоцију унутаррегионалне размене и даље економске интеграције држава чланица.

Наши напори би првенствено требало да буду усмерени ка осмишљавању и спровођењу заједничких пројеката у региону Црног мора - што представља предуслов за консолидацију мира и стабилности у овом делу света", рекао је Јеремић.

Министар спољних послова Вук Јеремић рекао је да ће, Србија као председавајућа Организације за црноморску економску сарадњу (БСЕЦ), радити на примени Меморандума о изградњи аутопута око Црног мора.

"Србија ће покушати да оконча неопходан посао за примену тог меморандума, како би тај капиталан инфраструктурни пројекат могао да почне", навео је Јеремић и подсетио да је меморандум потписан када је Србија претходни пут председавала том организацијом.

"Примарни фокус БСЕЦ треба да је заједнички развој региона, као кључна претпоставка мира и безбедности", додао је министар.

Он је навео да, с обзиром да ће БСЕЦ прославити 20. годишњицу од оснивања током српског председавања, Србија предлаже да организује јубиларну конференцију у Београду на коју ће бити позвано свих 12 држава чланица, као и државе посматрачи.

(Танјуг-РТС)

Занимљиво, броз никад није имао поверења у београЏанске лекаре?

Зар није био ред, да маршала, оперише нпр. ГЛАВНИ ХИРУРГ ЈНА- ДР ВОЈИСЛАВ СТАНОЈЕВИЋ?

Једини Србин коме је Броз веровао неизмерно је био- Жежељ, његов ађутант, лични телохранитељ и последња заштита злотвора!

[Off topic obrisan]


Svaka vest ce biti glatko obrisana ukoliko ne bude imala linkovan izvor. 

Dakle, na kraju teksta kopirajte link iz address bar-a iz browsera. Kako se to radi? Veoma prosto, slika iz atacmenta bi trebala da bude dovoljno objasnjenje.

Nema nikakve razlike, prodato je i jedno i drugo strancima.

Kako leba ti nema nikakve razlike?

Kupac NIS-a nije vlasnik samo rafinerije, zgrada  i pumpi nego i svih izvora nafte u Narodnoj Republici Srbiji. Alo prijatelju, dao si za bagatelu ono crno ispod zemlje da ti crpi Ruja u ime podrške politici u koju više ne veruje ni baba Stana sa Kalenića (najbolji praziluk u gradu).

Ali dobro, isplatilo se. Evo poslali su četiri kamiona sa konzervama pašteta na Kosovo i ikonu u Kosovsku Mitrovicu..

Mi smo neopevani magarci...

Dobra stara prica o NISu... ko pokvarena ploca.