Ivica Dačić u koaliciji sa Marsovcima.

samo je on večit...samo što on nije država...mada u koaliciju sa marsovcima sve je moguće 

Ne znam na sta ciljas, ali sigurno nece biti Republika Vojvodina

Propao posao sa lavandom Srbinu zbog pretnji Hrvatskih "nacionalista". Javili na B92.

Izvoz sadnica lavande za Hrvatsku propao zbog nacionalizma

Posle priloga na B92 pre nekoliko meseci, hrvatski mediji su preuzeli vest kako ce se lavanda uvoziti iz Srbije. Nedugo zatim usledile su nacionalisticke pretnje likvidacijom vlasniku firme koja je uvozila lavandu iz Srbije, tako da je isporuka otkazana

B92

I tako stade Josipovic iza Srba i natrrrtti Tadica. Ravnopravnost.

Тобоган за ништавило
Пише: Драган Милосављевић   
05 септембар 2011

Хрватска се, после удварања Клунија из круга двојке, ипак окренула Конану из Приштине.  Недвосмислено и прагматично, у свету где НАТО бомбама црта нове границе држава и одређује владе, дала је предност трговцу органима са прошлошћу терористе. Или, како то виде Албанци, у рату прекаљеном “хероју отпора”, званом још “змија“.
Очито, понавља се некаква савремена верзија неспорне предности, поготово на балканском попришту вечних територијалних размирица, оног лидера безобзирног пустолова, који не штеди ни на мецима ни на отвореној суровости. Још мање на одлучности да иде до краја.
И овог пута то је изабраник интернационале, овога пута неолибералне, ружичасте, који је овлашћен за још једно “партизанско” кројење државе Србије. Насупрот њему, признао то или не (тим горе по Србе), је човек који је дословце у сасвим нехеројским временима опет дословце интерпретирао Марка Миљанова.
Није бранио и одбранио ни свој народ ни сопствени углед него је, после свега и баченог копља у трње, немоћни посматрач аспирација тобожње жртве, уствари агресора, који попут беле ајкуле одгриза делове државе коју по уставу треба да брани. А ускоро ће таквих насртљивих и немилосрдних бити јато. Привучених мирисом капитуалције овдашње политике. 
Све се то догађа са благословом сада балканске Јалте. Али са истим главним играчима онакве поделе света, већ по злу запамћене, где су Срби и Србија, оно што је остало после геноцида почињеног од комшија, као и међусобног грађанског рата, вешто наметнутог међу самим Србима, завршили као роба за распродају. Тај сукоб, само у другој форми, и даље се подгрева као основни предуслов растакања државе.
Каква фрапантна сличност недавне пролошлоти са (нај)новијом историјом. Председник, и то у дану коначног пораза политике “и Косово и Европа“, управо запечаћеног у Бриселу, објашњава то потпуном неспремношћу државе да одговори на савремене изазове, војне, економске и политичке. То чини са изразом блажене невиности као да он и његова партија не одређују ту спремносот већ деценију тактиком тоталног узмицања и прихватања свих ултиматума запада. Е да би отплатили неотплативо. Пресудну помоћ да их на власт доведу 2000. они који сада узимају не само камате, већ и главницу од Србије. 
Губимо, дакле, од атлантских емисара и побратима Ал Каиде и у рату и у миру. На дипломатском и сваком другом плану. То је, рекло би се, било “запечаћено” већ после добацивања Јадранке Косор из Приштине о заједништву народнослободлилачке борбе Хрвата и Албанаца против, како рече, “великосрпске хегемоније”. А то је сасвим очито, поготово у резимеу посете Меркелове Београду. После које је председник био нешто мало нервозан. Али и даље одлучан да не призна реалност на терену. Право је сваког али и ризик да не види праву истину. Али шта ако је она белодана и поткрепљена чињеницама? На то га упозорава нико други него његов министар полиције.
Али и даље гута шарене (само)обмане занемоћала Србија, тај салто историје која се поново дочекала на ноге шест деценија касније у обновљеној секвенци савеза шаховнице и кечета, комбатора и поново све веће Немачке. Али све ће то Виминацијум позлатити, обећава домаћин новог и по њему спасоносног прожимања балканских култура. Које ће, вели, победити анимозитете досадашње политике, сви против Србије.
Сви, сви, ама баш сви међу драгим нам суседима. Биће да ту има, ако не наше кривице, оно бар неодговорног слепила вођа Срба, иначе окљаштрених геноцидима својевремено, али и данас поново утериваних у прозелитску формулу “братства и јединства”.
Као да је у Виминацијуму та прича поново стављена у погон са истом намером као и у прошлости. А са додатним оптерећењем за народ, проглашен после последњих ратова геноцидним, мада су геноциди коштали Србе 3 милиона глава, а најновија етничка чишћења и НАТО метла територија са српским темељима цркава, кућа, културе и вере.   

Хладно је око срца, имајући у виду констатацију председника да “Срби ипак не могу замислити” да Грачаница (под патронатом Унеска) постане косоварска. Али канда да и он лично наслућује да ће у том прожимању, које је наређено на путу ка ЕУ, доживети управо такву судбину.

Подсетићемо да је отимање светиња за длаку избегнуто недавно на заседању УНЕСКА а у интерпретацији управо оних који су били драги гости на “самиту” историјских ископина. Рекао би човек, бог да прости, да је све пуки цинизам деценијске формуле понижавања Срба, и то без икакве мере и одговорности, пре свега од стране оних задужених да бране достојанство нације.Па је у таквој клими председник Албаније логично тражио присуство званичних представника фантомске државе Косово која српске споменике јавно својата. Уз пуну подршку Париза, рецимо.   

А можда је на сету председника нагнала и бојазан, предосећање о свој горчини безнадности тада предстојећег, а сада већ очигледног преговарачког “успеха “ у Бриселу, код оне пуначке плавуше, ништа мање гвоздене од Меркелове

Заиста, све толико личи на максималне досадашње домете шефа државе, склоног искључиво извињавању и пацифизму којег нема ни у намерама, још мање у понашању оне друге стране, која прети, бије и отима. Председника, који је у таквој формули одбране народа и државе још једног дипломатског приправника послао у ватру о судбинским питањима Србије. Чији је он, макар номинално, први човек. Дакле, најодговорнији.

Заиста, председниче, толико осмеха, двосмислених обећања и завођења камера и саговорника(ца) и чабар. Дипломатски и сваки други. Да нисмо овако уморни и поражени због своје тврдоглавости ставили све (веч други мандат) на превише доброг дечка да би био заиста успешан на суровој калдрими политике насиља, отимачина, ноторних лажи? Ако смо уопште имали избора. Јер потербан је “даса”, кадар стићи и утећи и на стратешком месту… Да нам избор није, леле нама, како мали Ђокица замишља Србе као Е(У)пејце за шегу. Ни Карађорђе ни Милош, који украсише државу Србима на јунаштво или беспримерну политичку домишљатост и умешност, то нису били. Знају то и Турци и Немци.

Заиста, ако се осврнемо и данас као и увек у историји постоји јагма за истински јаким  лидерима, али и велики пртисак да се тако искажу чак и они којима то баш не лежи, макар физички и на први поглед. Погледајте метар и по и плус жилет Саркозија, који је лично са командног моста заузео Либију и њену нафту, беспризорно и дрско. Па Камерона, који је сопственим мангупима претио “језивим мерама” и одржао реч.

Па Берлусконија, са имиџом Синатре, пола шармер пола опасан мангуп. Добро, Меркелова је дама, мада одваљује жестоко. А овде већ другу годину највећи и најважнији домет политичке воље елите и њеног председника је да геј и лезбо популација мора парадирати центром престонице. Или престонице бити неће. Па ни државе, ако баш мора.
                                                                                                                                                           
Нешто ту, опростите, није у реду. Та замена теза да је љубав истополних изнад свих па и националних интереса. Јер они то право и свој понос могу остварити и у четири зида. И било где у Европи, а остали обични грађани, од којих, јел’ те, зависи наталитет, продужење Срба као нације, могу приуштити достојанствену будућност потомцима само у сувереној држави. Са територијом.

Хоће ли, после свега, а пре будућих “историјских избора“ које председник и ДС, због досадашњег салда који подсећа на оптужницу, морају, како сматрају, добити, не питајући за цену, а наводно имају неккавих резултата за разлику од опозиције. Каквих резултата, усуђујемо се да питамо. Или ће Србија у задњи час стварно сагледати где се налази. Пред понором или, како то рече отворено на ТВ Студија Б Чедомир Антић, тоталне територијалне демонтаже. То је загонетка. Јер власт, поготово неконтролисана, навикла наслеђена из времена духовних и физичких очева жутократа, је превелика сласт.

А све почиње као у сапуници. Једно време, у расподели улога у режији једне државе и једне светске владе у основи марионетски лидери малих земаља, иначе планираних у будуће регионе мега глобалне државе, добију улоге ружичастих хероја и заводника демократије.

А онда им увале ролу комичног Дон Кихота, лузера, а са пратиоцима увесељивача на магарцу. Биће занимљиво видети до наредних избора како ће спин машинерија, и да ли уопште, убедити ужутело бирачко тело да је то и даље онај за којим су и друге некритички упућивали да га следе. Уз помоћ монопола медија.

А како видимо, крај који се назире није ружишаст, ако је већ према хроници победника, био почетак ове срамотне српске епопеје тобогана за ништавило.

Извор: видовдан.орг

Hrvatski pevač Dado Topić, koji s porodicom živi u Beogradu, traži srpsko državljanstvo i pasoš.

Adolf - Dado Topić traži srpsko državljanstvo i pasoš! Pevač s porodicom već neko vreme živi u Beogradu i rešio je da to ozvaniči i „na papiru“.

- Dado očekuje da će ga dobiti, pošto već neko vreme živi u našoj prestonici sa sinom Reom i suprugom Mirjanom, koja je rođena Beograđanka - kaže naš izvor i dodaje:
- On mnogo voli Srbiju, pre svega Beograd, pa je tako pre dve godine rekao da želi da se preseli iz mesta Marina kog Trogira, gde je tad živeo u Hrvatskoj, kako bi njegov sin bio „svetski čovek iz svetskog grada“. Tom prilikom je rekao i da njegova žena žarko želi da se vrati u Beograd, kao i da je srećan što će biti blizu tašte Jane, koju obožava.

Kad smo pozvali vođu grupe Tajm, bio je iznenađen činjenicom da smo došli do ove informacije, ali zbog smrti prijatelja nije želeo da priča o ovome.
- Izgleda da vi znate više nego ja... Imao sam smrtni slučaj, mnogo mi je teško, pa vas molim da me pustite da odbolujem i da ovaj razgovor ostavimo za neka lepša vremena - rekao je Topić.

Izvor: Kurir

Bice i Adolf Srbin 

београџанин 

još nisam čuja da neko obožava tako punicu,svaka čast