Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
2  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Српски патријарси у ХIX и XX  (Pročitano 4700 puta)
31. Jul 2011, 00:40:51
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Две хиљаде једанаесте навршило се 812 година од завршетка градње манастира Хиландар на Светој гори (1199) и 722 година постојања самосталне Српске православне цркве (1219). Првих 127 година Српска црква била је архиепископија, a пуних 663 године, од 1346, у рангу је патријаршије.

„За разлику од западноевропског хришћанства, где је кроз многа столећа средњовековља буктала огорчена борба за превласт између државе и цркве, двора и храма, царског и папског престола, ситуација у источном хришћанству, односно у византијском културно-цивилизацијском кругу, била је суштински другачија."

И у српском случају, можемо слободно рећи да пуни узлет средњовековне државе почиње тек задобијањем црквене самосталности. Чак су оснивач државе и оснивач цркве два светшеља исте крви, отац и син. У најтежим раздобљима историје, када је подударима освајача привремено нестајала српска држава, улогу предводника и чувара народа je de facto преузимала Српска пр-вославна црква, остајући најстабилнија и најстарија до данас постојећа српска институција. „Стога, свака књга o српским патријарсима собом неминовно представља и својеврсну историју српске цркве, државе, па и народа српског."

Постоје разлике у бројањима и тумачењима, но чињеница је да је српска Патријаршија за све те векове укидана бар два пута (после 1459. и 1766) и оснивана, односно обнављана, бар четири пута (1346, 1557, 1848, 1920). На челу Цркве Срби су имали дванаест архиепископа, почев од Светог Саве (1219-1235). Последњи поглавар архиепископ и први патријарх био је Свети Јоаникије II (1338-1346, 1346-1354). Потом, до данас, било је још 50 патријарха.

Предочавамо кратке животописе свих српских патријарха у васкрслој нововековној Србији (XIX и XX век), њих 13.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Патријарх Јосиф Рајачић (1848-1861)



Рођен је 20. јула 1785. у Лучанима, у Лици, у свештеничкој породашши. На крштењу је добио име Илија. Након почетног образовања у немачким грађанским школама, школовање је наставио у Загребу и Карловцима, потом у Сегединском лицеју, чувеном у то време, на крају у Бечу.
Као студент, у рату против Француза 1809. ступио је у ђачки батаљов.: нашио се 1810. у манастиру Гомирју у Славонији, добивши име Јосиф. шеснаест година управљања овим манастиром, 1829. је у Карловцу хиротоннсаи за епископа „Далматијскаго, Истријскаго, Дубровничкаго и Албанскаго".
У веома тешким условима, почео је да ради на оснивању богословске школе у Шибенику, као и конзисторије. Највише труда уложио је у спречавање уније са Римокатоличком црквом, коју су подстицале државне власти, и често се стога обраћао цару.

Одлуком Дворске канцеларије, 1833. премештен је у Вршац. По упокојењу митрополита Стефана Станковића, 1842, након несагласја на Црквенонародном сабору, бечки цар га је именовао за митрополита карловачког.

У време заоштрених односа између Мађара и словенских народа који су живели у Монархији, митрополит Јосиф је устао у заштиту српског народа, његове Цркве и школе. Револуционарне 1848. у Мађарској је формирана нова влада, која је немађарским народима дала само грађанске, али не и националне сло-боде. Митрополит Јосиф је сазвао Велику народну скупштину у Карловцима, на којој су проглашене Српска Војводовина и српска Патријаршија. Сада већ патријарх Јосиф, изабран је за председника Главног народног одбора. Мађари су се супротставили одлукама Скупштине, a и бечки Двор, тако да су оне убрзо поништене, да би 1960. Војводство било укинуто.

Патријарх Јосиф основао је више основних школа. Био је и врховни патрон Карловачке гимназије. У Бечу је, 1851, покренуо питање оснивања универзитета у Карловцима, где је, 1858, основао „Митрополијско-гимназијску типографију". Цар Франц Јосиф I издао је 1861. повељу којом се патријарх Јосиф, заједно са својим синовцима, подиже у ред барона. Поводом 50. годишњице свештеничке службе, одликовао га је и високим Леополдовим орденом. Након неколико месеци, 13. децембра 1861, патријарх Јосиф се упокојио. Сахрањен је у Саборној цркви у Сремским Карловцима.
« Poslednja izmena: 31. Jul 2011, 00:49:42 od vojvođanka »
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Самуило Маширевић (1864-1870)



Рођен је 1803. у Сомбору. Завршио је гимназију, правне и богословске науке. Замонашио се у Крушедолу, 1826. године. Предавао је на Богословији у Вршцу. Као старешина банатског манастира Бездин (који је данас у Румунији, a дао je тринаест епископа, док су двојица од њих постали и патријарси: Самуило Маширевић и Викентије Проданов), 1852. године рукоположен је за епископа темишварског.

У време патријарха Самуила, 1867. године, Аустрија је издвојила Румуне из Карловачке митрополије. Тражио је плац у Бечу за Цркву Светог Саве, која је подигнута након тридесетак година, прилозима целокупног српства. По његовом благослову освештана је Црква Светог Спиридона у Трсту...

Упокојио се 1870. године и сахрањен је у карловачкој Саборнрј цркви.
« Poslednja izmena: 31. Jul 2011, 00:49:52 od vojvođanka »
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Арсеније Стојковић  (два пута бирани (1874, 1881) и неустоличени патријарх српски)



Рођен у Мокрину, у Банату, 1804. године. Школовао се у Сентивану, код Сегедина, у Сегедину и Сомбору. Богословију је завршио у Вршцу. Замонашио се 1830. године у манастиру Раковцу. Исте године постао је јерођакон и професор Карловачке богословије. Свештенички чин примио је 1839. године. Био је старешина манастира Раковца, a од 1845. Гргетега. Митрополит Јосиф Рајачић raje 1843. године поставио за мандатара Бачке епархије, a 1844, именован je за администратора. За епископа будимског хиротонисан је 1852. године. По упокојењу патријарха Самуила Маширевића, администрирао је Карловачком митрополијом. Изборни Црквенонародни сабор га је 1874. године једногласно изабрао за патријарха. али аустријски цар Франц Јозеф није потврдио овај избор. По упокојењу патријарха Прокопија, 1881. године, сабор га је поново изабрао за патријарха, овога пута већином гласова, али ни овога пута тај избор није потврђен у Бечу. Када је државна власт забранила прославу пет векова Косовске битке, као и у случају захтева Румуна за одвајање од Карловачке митрополије, епископ Арсеније стао је на страну Беча. И опет, Беч га није хтео за српског патријарха, што му је донело велики углед у народу.

Био је познати библиофил. Његова библиотека, која броји више хиљада књига, и данас се чува у летњем дворцу будимских епископа у Сент Андреји. Упокојио се 1892. и сахрањен је у Светоуспенском саборном храму у Сент Андреји.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Прокопије Ивачковић (1874-1879)



Како Беч није хтео да потврди одлуку Црквенонародног сабора из 1874. године o избору Арсенија Стојковића за српског патријарха, у поновљеном поступку за патријарха је изабран Прокопије Ивачковић. Рођен у Делиблату 1809, школовао се у Ковину, Вршцу, Оравици и Новом Саду. Као старешина манастира Крушедола, изабран је за епископа арадског. Када је изабран за патријарха, био је архиепископ сибињски и митрополит романски. Са положаја патријарха српског повукао се 1879. године. Уобичајено је да поглавар помесне цркве столује до кончине свога живота. Изузетак од тог правила, пре патријарха Прокопија, учинили су: патријарх Макарије Соколовић 1570, патријарх Јефрем 1380. и сам Свети Сава 1233. године.

Упокојио се 1881. године. Сахрањен је у Саборној цркви у Карловцима.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Герман Анђелић (1882-1888)



Рођен је у Сремским Карловцима 1822, у свештеничкој породици. На крштењу је добио име Глигорије. У родном месту завршио је гимназију и богословију, a права и философију студирао је у Пешти и Шарошпатаку. Замонашио се 1848. у манастиру Крушедолу, добивши име Герман. Две године је у Трсту био ђакон и учитељ. Потом је постао професор и ректор Карловачке богословије. Као архи-мандрит и старешина манастира Гргетег, 1867. именован је за мандатара a потом и администратора Бачке епархије. Хиротонисан је тек 1874. Претходно је учествовао у раду свих пет сабора војвођанских Срба од 1861. до 1870.

Након своје одлуке да се повуче из активне службе, патријарх Прокопије је, у договору са Двором и Владом, за администратора Карловачке митрополије именовао епископа Германа. На Црквенонародном сабору 1881, од три кандидата за достојанство патријарха српског изабран је прво епископ будимски Арсеније Стојковић. Пошто Беч то није прихватио, изабран је епископ горњокарловачки Теофан Живковић. Беч ни то није прихватио, na је онда, мимо већинске саборске воље, изабран епископ Герман. Овакав избор дао је повода за многе нападе војвођанских Срба на патријарха Германа. Лист Затава Светозара Милетића, уместо са „Његова Светост", ословљавала га je са „Његова Наименованост".

Упокојио се 1888. године у Карловцима.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Георгије Бранковић (1890-1907)



Рођен 1830. у Кулпину, у Бачкој, у свештеничкој породици. Школовао се у Сенти, Старом Врбасу, Баји и Нађкерешу. Богословију је завршио у Карловцима. Као парох сомборски свакодневно је служио литургију.

Замонашио се 1882, након што му се жена упокојила. Исте године је постао старешина Ковиља и потом хиротонисан за епископа темишварског. Његовим доласком на трон српских патријараха (1890) многи нису били задовољни, посебно фрушкогорски игумани, јер је дошао из „белог свештенства". Међутим, његов ранији црквени рад, али и рад у политичким и просветним институцијама, сада је још више дошао до изражаја. Поставши патријарх, истовремено је постао и члан угарског Горњег (Магнатског) дома, као и тајни царев саветник. У српској цркви и просвети затекао је веома лоше стање, које је умногоме поправио. Један је од највећих добротвора српског народа у његовој историји. Добитник је високих одликовања, аустријских, србијанских...

Упокојио се 1907. у Сремским Карловцима, где је и сахрањен, у Световаведењ-ском храму.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Лукијан Богдановић (1908-1913)



Рођен је 1867. у Баји. На крштењу је добио име Лазар. Његова мајка Милица била је блиска рођака патријарха Георгија Бранковића. Школовао се у Баји, Карловцима и Јегри. Замонашио се у манастиру Беочину 1891. Касније је служио при Саборној цркви у Карловцима и обављао следеће дужности: конзисторијални подбележник Бачке епархије у Новом Саду, професор веронауке у Гимназији, Вишој грађанској, Трговачкој и Девојачкој школи, катихета у сремскокарловачкој Гимназији и професор црквеног појања у Богословији. Хиротонисан је у чин епископа 1892. и поверена му је Будимска епархија. Био је и администратор Темишварске епархије.

Владика Лукијан изабран је за патријарха српског 1908. Био је епископ пун врлина, али без политичке вештине, која је у то време била веома потребна.

За време лечења у бањи Бад Гастајну, 1913, напрасно је нестао. Његово наго тело пронађено је месец дана касније у реци Ахи. Глава му је одсечена и никада није пронађена. Био је последњи карловачки митрополит. Сахрањен је у Горњој цркви у Карловцима, поред патријарха Георгија.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Димитрије Павловић (1920-1930)



Рођен je у Пожаревцу 1846. године. Школовао се у родном граду, Великом Селу и у Београду, где је завршио Богословију. Једно време радио је као учитељ. Рукоположен је у чин ђакона, потом и свештеника 1870. године. Након што му се упокојила жена, 1873, уписао је Велику школу у Београду, По завршетку студија, постао је професор Београдске богословије. У време митрополита Теодосија Мраовића, 1884, изабран је за епископа нишког.

По повратку митрополита Михаила у Србију 1889, после његовог шестогодишњег странствовања (пошто га 1881. Милан Обреновић, тада још кнез, указом уклонио са највишег црквеног места), епископ Димитрије одступио je са свог положаја, заједно са целокупном јерархијом митрополита Теодосија, и отишао у Француску. Тамо је наставио студије књижевности и философије, a студирао је и на Пољопривредној академији.

По упокојењу митрополита Михаила (1898), вратио се у Србију. Прво је био државни саветник, a потом постављен за епископа шабачког. За митрополита Краљевине Србије изабран је 1905, са титулом архиепископ београдски и митрополит Србије. У Првом светском рату, са народом и војском, преко Албаније одступио је на Крф. У Србији тада није остало ни једног владике. Када је, 1920, обновљена Пећка патријаршија, која је билаукинута 1766. и, уз са-гласност Цариградске патријаршије, успостављено редовно стање у Српској цркви, за патријарха српског изабран је Димитрије Павловић.

У његово време, обновљена је стара Браничевска епархија (1921) и основане су три нове: Чешко-моравска (1921), Америчко-канадска (1921) и Бихаћка (1925). Изабрано је шеснаест нових епископа, покренути су часопис Православна Хришћанска Заједница (1922) и издавачка делатност, основани су богословски факултети у Бе-граду и Загребу, Богословија у Битољу... Његово издање Хиландарског типика Светог Саве научници сматрају најбољим.

Патријарх Димитрије подржао је рад Народне хришћанске заједнице („Богомољачки покрет"), чији је духовник био Свети Владика Николај Велимировић. На предлог овог патријарха, Свети архијерејски сабор канонизовао је деспота Стефана Лазаревића. Патријарх Димитрије му је написао службу. Био је посебно близак са митрополитом Антонијем Храповицким, поглаваром Руске заграничне цркве која је 1921. основанау Сремским Карловцима.

Упокојио се у дубокој старости, 1930, и сахрањен је, по његовој жељи, у манасти-ру Раковици.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Moderator
Legenda foruma


Sve ima svoje...

Zodijak Libra
Pol Žena
Poruke 44533
Zastava Vojvodina
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 5.0
mob
Nokia 
Варнава Росић (1930-1937)



Рођен је у Пљевљима, 1880. године. На крштењу је добио име Петар. Основну школу завршио је у родном граду, a Богословско-учитељску у Призрену. Одмах по завршетку Духовне академије у Петрограду, 1905, замонашио се и рукоположенјеуђаконски и свештенички чин. Исте године отпутоваојеу Цариград, где је примио дужност свештеника при Српском посланству. У Цариграду је био сарадник Царшрадског гласника, јединог гласила на српском језику у Турском Царству, и управљао Српском школом. Свети синод Цариградске патријаршије 1910. године изабрао га је за епископа Дебарско-велешке епархије, са титулом главинички.

Након Балканских ратова, млади епископ Варнава се посветио уређењу Српске цркве на подручју Јужне Србије. У Првом светском рату повукао се са Српском војском на Крф, a одатле отишао у Русију, у дипломатску мисију. По ослобођењу, 1918, постао је администратор свих епархија у Јужној Србији. Када је успостављена српска Патријаршија, 1920, изабран је за митрополита скопског. За другог патријарха обновљене Пећке патријаршије изабран је 1930. године.

Иако је канонско јединство Српске цркве остварено 1920, до практичног уједињена дошло је, умногоме, тек у време патријарха Варнаве. Превасходно, донет је Устав Српске православне цркве са Спроводбеним наредбама и преко четрдесет правила, правилника, уредаба, начелних одлука и упутстава.

У Архиепископији београдско-карловачкој у његово време сазидане су многе цркве, данашња зграда Патријаршије, a започета је и градња Храма Светог Саве на Врачару. У својих седам година началствовања Српском црквом, није успео да оствари планове отварања Музичке академије и покретања дневних новина које би издавала Патријаршија. У окружењу, током тих седам година, нацисти су дошли на власт у Немачкој, убијен је српски краљ Александар, у Шпанији је избио грађански рат...

Своју непоколебљивост у оданости Исусу Христу, Глави Цркве, нарочито је испољио опирући се потписивању Конкордата између Ватикана и Краљевине Србије, који је био на штету Православне цркве. Веома су јаке индиције да је патријарх Варнава отрован и општеприхваћено уверење да га је главе коштао управо отпор Конкордату. Сахрањен је у Малом храму Светог Саве на Врачару.
IP sačuvana
social share
Ni jedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo zemlje; ako Grudvu zemlje odnese more Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom...

Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2  Sve
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.081 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.