Srpski lekari za ceo svet :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Srpski lekari na CNN-u

Nekoliko privatnih klinika udružilo se kako bi promovisalo medicinski turizam. Ministarstvo pozdravlja inicijativu

Srpski lekari koji rade u privatnom sektoru u toku ove godine predstaviće i ponuditi svoje usluge strancima putem CNN-a, saznaje Press.

Milosavljević: Potvrda medicinskog kvaliteta

- Nije mi poznato da će se naše privatne klinike reklamirati na CNN-u, ali smatram da je uvek dobrodošlo predstavljanje naših medicinskih usluga, čiji je kvalitet viši nego što je to njegova javna percepcija - kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
On kaže da bi država teško mogla finansijski da pomogne takvo predstavljanje, ali da pozdravlja svaku inicijativu kada je reč o ponudi naših medicinskih usluga na međunarodnom tržištu.

Naime, nekoliko privatnih srpskih klinika se udružilo i zajednički će se reklamirati preko CNN internešenela, koji se emituje na području Evrope, Bliskog Istoka i Afrike. Na taj način, srpski privatnici će povećati „tržište" sa osam na više od 230 miliona ljudi, koliko iznosi gledanost najuticajnije svetske televizije na tim prostorima.

Po kosu u Srbiju

Kako Press saznaje, nezavisno od ove propagandne akcije, od avgusta će se na istoj televiziji pojaviti još jedan reklamni spot preko koga će svoje usluge reklamirati samo jedna privatna klinika. Medicinski turizam u koji se naše klinike upuštaju je industrijska grana u oko 50 zemalja, a o veličini biznisa svedoči procena da će 2012. prihod biti sto milijardi dolara na svetskom nivou.

Detalji ovog poduhvata još nisu poznati, ali je izvesno da će glavni adut u ovoj kampanji, kako saznajemo, pored kvaliteta koji naši lekari ocenjuju kao jednak, pa u nekim slučajevima čak i viši, biti cene koje su višestruko niže nego u inostranstvu.

Prema prošlogodišnjim istraživanjima, u Srbiji plombiranje zuba košta od 20 do 30 evra, dok je u inostranstvu, naravno u zapadnim zemljama, pet puta skuplje. Ista razlika postoji i kada je reč o vantelesnoj oplodnji - u Srbiji ona košta 3.500 evra, a u inostranstvu od deset do petnaest hiljada evra. Povećanje grudi kod nas košta 2.500 evra, dok u inostranstvu dostiže cenu od 30.000, a ako bi neko iz Srbije odlučio da u inostranstvu presadi kosu, to bi ga koštalo basnoslovnih 60.000 evra, dok bi u našim klinikama platio doslovno deset puta manje.

Bugarska glavni konkurent

Iako se smatra da Hrvatska predstavlja uzor za Srbiju kada je reč o medicinskom turizmu, iz susedne zemlje stižu upravo suprotne tvrdnje. Predsednik Udruženja za razvoj medicinskog turizma Miljenko Bura kaže da su prilike u Srbiji za razvoj ove vrste turizma mnogo bolje, jer ga je podržala država.
Dr Milan Kuljača kaže da bar kad je reč o stomatološkim uslugama glavni konkurent Srbiji u regionu predstavlja Bugarska, u kojoj su cene duplo niže nego u Srbiji, pa zbog toga tamo odlaze i naši građani.
- A šta će im se desiti posle posete bugarskim stomatolozima, to samo oni znaju - kaže dr Kuljača, koji dodaje da ni Mađari više ne predstavljaju konkurenciju, jer zbog EU pravila više ne smeju da imaju damping cene, na šta mi i dalje imamo pravo.

Ubiše nas skupi hoteli

Specijalista stomatološke protetike dr Milan Kuljača, u čiju ordinaciju već skoro dve decenije dolaze pacijenti iz Velike Britanije, SAD, Švedske, sa Islanda, skreće pažnju da je svetska kriza snizila i cene medicinskih usluga u zapadnim zemljama, tako da nameštanje kuka u Austriji košta oko 4.000 evra, dok kod nas ta operacija košta oko 2.500. On kaže da veliku kočnicu u razvoju medicinskog turizma predstavlja vanpansionska potrošnja.
- Naši hoteli su jako skupi. Smeštaj u hotelu „Slavija" košta 33 evra, dok odličan hotel u centru Budimpešte plaćate 28. Skup je avionski prevoz, a turistička ponuda, šta da se vidi i radi za sedam dana koliko je pacijent tu, potpuno je neorganizovana. Jedino što pacijenta veže za Beograd jeste da što kvalitetnije i jeftinije sanira zube - kaže dr Kuljača.

Stranci u Srbiju najčešće dolaze upravo zbog usluga stomatologa, zatim zbog plastične hirurgije, zbog operacija promene pola, ali i ortopeda, kardiologa, oftalmologa.

R. STANIĆ

pressonline.rs