Beograd -- Ovogodišnji fiskalni deficit u Srbiji, koji će premašiti dve milijarde evra, biće najveći u novijoj ekonomskoj istoriji od završetka hiperinflacije, kaže Arsić.

A to je i najveći fiskalni deficit koji će biti ostvaren u Evropi ove godine, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

To znači, kako je naveo, da će i javni dug ove godine rasti značajno i približiće se na 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).


"Ako se ne preduzmu značajne mere štednje i fiskalne konsolidacije, taj deficit će biti visok i u narednim godinama, kao i javni dug, i postoji opasnost da Srbija uđe u krizu javnog duga", ocenio je Arsić na predstvljanju novog broja časopisa "Kvartalni monitor".

Prema njegovim rečima, vlada je u protekle dve godine najavljivala krupne reforme privrede i mere fiskalne konsolidacije, ali su one često izostajale. "Reforme su odlagane a konsolidacija je bila umerena, pa je pitanje da li će investitori i međunarodne finansijske organizacije verovati njenim (vladinim) planovima", kazao je Arsić.

On smatra da odlaganje fisklane konsolidacije za polovinu ove godine i nije baš neka velika šteta, jer se zaista radi o minimalnoj konsolidaciji. "Ako bi se primenilo samo ono što je do sada najavljeno, onda bi neto uštede iznosile samo 0,3 do 0,4 odsto BDP-a, što je izuzetno malo".

Arsić smatra da bi trebalo obezbediti znatno ozbiljniji plan fiskalne konsolidacije, koji će obezbediti da se fiskalni deficit, koji bi ove godine, bez dodatnih mera, iznosio više od dve milijrde evra, smanji naredne godine na nivo između 1,5 i dve milijarde evra.

"To će podrazumevati krupne mere štednje u svim segmentima, uključujući javna preduzeća, subvencije privatnim preduzećima i stranim investitorima, ali i uštede koje se odnose na plate i penzije. Važno je da se ukinu sva neproduktivna trošenja, iako nemaju veliki bilansni značaj", precizirao je on.

Arsić je upozorio da je vlada, prema zakonu, obavezna da početkom sledeće godine emituje i obveznice po osnovu restitucije, što bi, ako se dogodi, javni dug dodatno povećalo za nekoliko procenata BDP-a.

Hanić: Zarade će realno padati

I dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić upozorio je da bi, ukoliko se ne promeni ništa u fiskalnoj politici u Srbiji, budžetski deficit mogao dostići osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

On je na promociji novog broja časopisa "Makroekonomske analize i prognoze" kazao da će, ukoliko budžetski deficit bude osam odsto umesto planiranih 7,1 odsto BDP, to biti rekord u Evropi.

Hanić je potsetio da su planirane mere za smanjenje budžetskog deficita umanjenje plata u javnom sektoru, suzbijanje sive ekonomije, reforma privrede, restrukturiranje javnog sektora i reforma penzionog sistema.

Prema njegovim rečima, najveći problemi privrede Srbije su velika nezaposlenost, kao i zaduženost i nelikvidnost, ali i visok procenat problematičnih kredita koji dostižu čak 30 odsto ukupnih bankarskih pozajmica.

Hanić je ocenio da su veliki problem i gubici javnog sektora, precizirajući da su gubici 510 javnih prezuzeća od oko 51 milijardu dinara dva puta veći od ukupnih gubitaka cele privrede Srbije.

Pozitivna dešavanja u privredi su, kako je rekao, povećanje izvoza, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, stabilna inflacija i devizni kurs.

"Nepovoljna kretanja su pad BDP-a, kao i industrijske proizvodnje i građevinske aktivnosti, zatim smanjenje realnih zarada što se očekuje i u narednom periodu, dok su budžetski deficit, javni dug i zaduženost rasli", kazao je Hanić.

Izvor: B92

Beograd -- Srbija je na granici da postane prezadužena zemlja, jer je spoljni dug dostigao 80 odsto bruto domaćeg proizvoda, izjavio je ekonomista Zoran Grubišić.

"Granica još nije probijena, iako smo blizu. Spoljni dug u visini od 80 odsto BDP-a je crvena linija koja razlikuje prezadužene zemlje od onih koje to nisu", rekao je profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

On je na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i prognoze upozorio da se država i dalje zadužuje i ukazao da u strukturi obveznica najviše ima dvogodišnjih - 35 odsto i jednogodišnjih - 20 odsto.

"Videćemo kakva će biti situacija kad u 2015. do 2017. budu pristizale na naplatu te obveznice", rekao je Grubišić.

Grubišić je rekao da je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa inostranstvom tokom prvog kvartala 2014. u odnosu na isti period 2013. smanjen za 30 odsto.

To smanjenje je bilo rezultat stagnacije uvoza koji se zadržao na oko 3,5 milijardi evra, dok je robni izvoz nominalno porastao za 18 odsto, sa 2,2 na 2,6 milijardi evra.

On je naglasio i da je u prvom tromesečju ove godine Srbija zabeležila neto priliv od 144,329 miliona evra stranih direktnih ulaganja u novcu, a u robi 1,8 miliona evra, pa ukupno neto strana direktna ulaganja (SDU) u periodu januar-mart dostižu 146,1 miliona evra.

"Nivo neto priliva SDU u novcu u periodu januar-mart niži je od ostvarene prosečne vrednosti neto priliva SDU na nivou tromesečja u proteklih sedam godina", dodao je Grubišić.

On je istakao i da najviši priliv SDU u Srbiju, od 21,36 miliona evra dolazi iz Mađarske, dok je na drugom mestu Austrija, a treća je Italija.

Prema njegovim rečima, najviši priliv SDU posmatrano po granama zabeležen je u prerađivačkoj industriji, a tu najviše učestvuju, oko 30 odsto, ulaganja u proizvodnju hemikalija i hemijskih proizvoda.

Izvor: B92

Hehe ja stavio istu temu, ali u finansije... 

Mada ima smisla sto je u politickom delu foruma, jer ce sada da krenu politicke igrice da se paznja sa toga skrene... Praticemo novine ovih dana- da citamo o papajama, avokadoima, bananama i ostalom uvoznom, egzoticnom vocu... Ko nas jebe...

cekamo strucnjake koji znaju da ovo nije istina i genijalce koji ce da brane vlast, proslu-sadasnju-buducu

I ja cekam da se digne kuka i motika, ali slaba vajda 

Да неко само чита вести а да нпр не излази из куће једно пола године мислио би да су у Србији спаљени градови, Мед Мекс кола патролирају по разрушеним улицама, милиони лешева који се распадају и одсечене главе набијене на колац дуж аутострада насиља