Beograd 13. 06. 2011

PRESS

ZaŠto je za naŠeg Čoveka odlazak na leČenje ili operaciju ravan najgorem koŠmaru?
Srpske bolnice iz srednjeg veka

Svedočanstvo - Tekst Vladimira Arsenijevića u kom je opisao katastrofalne uslove lečenja i odnos prema bolesnicima šokirao javnost. Sve potvrđeno - Svi sagovornici Pressa saglasni da su na mnogim klinikama u Srbiji uslovi daleko ispod ljudskog dostojanstva



Institut za plućne bolesti Kliničkog centra



Strah od odlaska u bolnicu jedan je od najvećih srpskih strahova, a s obzirom na katastrofalne uslove u mnogim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, ta bojazan je potpuno opravdana, pokazuje istraživanje Pressa.

A tog istraživanja možda ne bi ni bilo da kolumna jednog od najvećih srpskih pisaca Vladimira Arsenijevića, koju je napisao za naš list posle izlaska sa Odeljenja grudne hirurgije KC Srbije, nije u tolikoj meri šokirala javnost i pokrenula ogromnu lavinu reakcija, poziva i komentara. Sve sa istom porukom: uslovi u mnogim srpskim bolnicama su ispod svakog ljudskog dostojanstva, a neke od najgorih ustanova nalaze se u Beogradu. Takođe, pacijenti su često ogorčeni ponižavajućim tretmanom zdravstvenih radnika prema njima.
Pet crnih rupa

Tragom svih ovih pritužbi reporteri Pressa obišli su nekoliko prestoničkih bolnica, dok su dopisnici „prošpartali" Srbijom uzduž i popreko. U Beogradu (o ostatku zemlje čitaćete u nekom od sledećih tekstova našeg serijala koji će se narednih dana baviti slikom srpskog zdravstva) samo za dva sata pronašli smo nekoliko ustanova u kojima su uslovi katastrofalni. Prostorije nisu renovirane i po nekoliko decenija, krovovi prokišnjavaju, fasada opada, a u sobama bez klime leži i više od deset pacijenata. Sve to u 21. veku...

- Srpsko zdravstvo se već tako dugo nalazi u jezivom stanju da oštra ili podrugljiva kritika zaista odavno više nema mnogo smisla. Svi sve znamo, na kraju svih krajeva - rekao je Vladimir Arsenijević, koji svedoči i da su mu pacijenti iz unutrašnjosti s kojima je delio bolničku sobu pričali da su kopali rukama i nogama samo da se domognu neke prestoničke bolnice, ne sanjajući da ih tamo čeka isto, ako ne i gore nego u njihovim mestima.



Odeljenje neurologije Gradske bolnice

- Video sam da ljudi grabe i nogama i rukama da bi sačuvali goli život i dokopali se neke prestoničke bolnice. Jedan čovek iz Pančeva stalno je ponavljao: „Oni veterinari tamo bi me ubili." Uspeo je da dođe u Beograd, ali ni ovde ga nije sačekala bolja situacija. Ne mogu a da se ne pitam kako je u Blacu ako je ovako loše u samom centru našeg zdravstva - kaže Arsenijević.

Draško Karađinović iz Udruženja „Doktori protiv korupcije" kaže za Press da je, nažalost, bilo potrebno da jedan pisac opiše groznu stvarnost srpske bolnice pa da se mnogi zapitaju dokle ćemo trpeti da se s nama postupa kao s bezvrednim predmetima.



Institut za infektivne i tropske bolesti

- Bolnica kao institucija je verno ogledalo konkretne ljudske zajednice, tu se ukrštaju elementarne ljudske emocije, strahovi i nade, očekivanja i očajanje. Zato je opis funkcionisanja srpske bolnice gospodnje 2011. godine izvanredno tumačenje i nas samih, takvih kakvi zapravo jesmo, ali i stepena važnosti koju mi kao građani imamo u očima zdravstvenih vlasti - upozorava Karađinović.


Šta je napisao Arsenijević

... Odavde se - iz zarđalih gvozdenih ležaja po tmurno osvetljenim bolničkim sobama i hodnika što nalikuju Minojevom lavirintu, iz ordinacija koje liče na spremišta, smrdljivih toaleta po čijim podovima migolje bubašvabe sudarajući se s otpacima poispadalim iz večito prepunih kanti za smeće u kojima se slobodno meša medicinski i običan otpad, odavde se, naime, uopšte i ne vide svetlucavi olimpski vrhovi srpskog zdravstva.

... Sestre, istina, dolaze, premda nekako lenjo i prilično neodlučno - čovek baš mora da odere grlo da bi se pojavile. One, naime, dobro znaju da čovek od pacijenata i njihovih želja mora da se čuva barem onoliko koliko je tu da im udovoljava. Naučene su da im se obraćaju osorno i gotovo isključivo na ti, bez obzira na razliku u godinama.

... Sedeći u potpuno razvaljenom bolničkom parku prekrivenom pikavcima i smećem, po kom šugave mačke lutalice i čopori pacova raznose krvave tampone, odbačene skorele zavoje, flastere i gaze, zbunjen i zgađen, nisam mogao da se otmem tužnom utisku da neko jednostavno ne želi da se stvari ikada poprave i promene, da neko baš insistira na tome da se „lečimo" u ovako groznim zgradama, da jedemo ovako groznu hranu, da se prema nama osorno i ponižavajuće ophode medicinske sestre, da nas s beskrajnih visina osmatraju nabusiti, ćutljivi i ćudljivi lekari.

On kaže da položaj pacijenata koji se nađu u bolničkoj postelji u pojedinim srpskim bolnicama izgleda kao da je preslikan sa najmračnijih stranica Dostojevskog ili Solženjicina.

- Pacijent nema izbora i nemo pristaje na uobičajenu bahatost sa kojom se u Srbiji državni službenici obraćaju svojim podanicima - ističe Karađinović.

Naš sagovornik kaže da Srbija nema zdravstvenu politiku.

- U prethodnih 10 godina samo iz javnih finansija za zdravstvo je potrošeno 15 milijardi evra, a po pitanju opremljenosti i kadrova još smo daleko od Evrope. S tim novcem moglo je da se uradi mnogo više da je bilo znanja i dobre volje. Tako mi i dalje, uprkos epidemiji malignih bolesti od kojih godišnje oboli 33.000 ljudi, a umre njih 20.000, nemamo dovoljan broj aparata za zračenje. Zbog toga veliki broj obolelih nikad ne stigne na radioterapiju. I u dijagnostici je slična situacija jer nam nedostaje veliki broj mamografa. Zanemarena je i epidemija kardiovaskularnih bolesti, pa nemamo dovoljno hirurških sala i kardiohirurga - nabraja Karađinović.

Miroslav Petrović iz Udruženja „Pravo na zdravlje" kaže da je javna tajna da su uslovi u mnogim srpskim bolnicama na nivou srednjeg veka!

- Niko ko dođe u neku srpsku bolnicu ne može da se oseća kao čovek! Pacijenti su uplašeni i prepušteni sami sebi, ne znaju kome da se obrate i traže pomoć - upozorava Petrović.

On smatra da su najveće žrtve „uspešne" reforme srpskog zdravstva u proteklih deset godina pacijenti i zdravstveni radnici.

- Da li je iko ikada na televiziji gledao kako izgleda Institut za infektivne i tropske bolesti u Beogradu? Koliko pacijenata koji nemaju para da u državnoj bolnici plate „apartman" leži u jednoj sobi - pita Petrović.

Paja Momčilov, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, kaže da je poznato da smeštajni uslovi u nekim elitnim ustanovama srpskog zdravstva ne odgovaraju standardima savremene medicine.

- Pacijenti u ispovestima povremeno ističu ovaj problem, pominjući naročito Urološku kliniku, Institut za grudne bolesti, ortopedske ustanove, neurološke i psihijatrijske bolnice. Situacija je različita od ustanove do ustanove. Prema nekim ličnim saznanjima, situacija sa smeštajnim uslovima je neretko bolja u unutrašnjosti - tvrdi Momčilov.



Stanković: Arsenijević je mogao da nađe bar jednu lepu reč

Ministar zdravlja Zoran Stanković kaže za Press da mu je neshvatljivo da Vladimir Arsenijević nije našao bar jednu lepu reč za ustanovu u kojoj je izlečen.

- Mi svaki kritički članak i ocenu ponašanja u zdravstvenom sistemu posebno analiziramo i pokušavamo, ako postoji potreba, da problem rešimo. Činjenica je da je Arsenijević bio u toj zdravstvenoj ustanovi i da ima percepcije koje je opisao. Ali, ovde mi nešto ipak nije jasno... Ako mu je ta ustanova rešila zdravstveni problem, ne mogu da shvatim da nije našao makar jednu lepu reč za bar jednu osobu koja mu je pomogla. Ako ni to nije postojalo, onda ne znam kako je uspešno završio lečenje - ističe Stanković.

Stanković kaže da se uslovi u bolnicama, kao i odnos zdravstvenih radnika prema pacijentima razlikuju od ustanove do ustanove i da će se ministarstvo truditi da prosečna ocena svuda bude na višem nivou.

Violeta Nedeljković

Press

не схватам шта је спорно срби и јесу заслужили овакав третман
наравно...требало би направити најсавременије медицинске центре у којима би се лечиле разноразне мањине и припадници друге србије као што је арсенијевић и у њих забранити улаз геноцидним србима

Али неће, јер је ђубе.
А што не прво ''остатак'' земље, па београд?

Pa,tako to biva kada ministarstvo boli dupe,a direktore i nacelnike zanima jedino kako da imaju sto vecu platu.

Medju nekim hirurzima(koji su nacelnici) ima cak i idiota koji se svadjaju oko rezervacija parking mesta.Da mogu da parkiraju svoje limuzine.

Jedan od takvih je jedan mali smrad Kerkez,koji se svuda trpa,a svima nesto sere.Samo cekam kad cu da naletim na njega da mu se najebem majke.Smradina mala bosanska.

Ajde bre,oni se svadjaju oko parking mesta,a pacijenti u bolnicama nemaju gde da se istusiraju.U Prvoj hirurskoj na odeljenju ima instalirana jedna jedina tus-kabina,sitna,i to instalirana u delu WCa koji sluzi za praznjenje katetera,odlaganje otpada,i ostalih govnarija.I,naravno,niko je ni ne koristi.Ili ne mogu(pretesno je),ili ni ne smeju.Pa,sto ste je onda instalirali,pizda vam materina? 


Jos kad bi se sve klinike preselile u KC,kao sto je planirano,svima bi bilo triput lakse.

Ali,neeeee,oce gospoda da svako ima svoju bolnicu.Gde on da bude podredjen nekom odboru,ma kakvi,bre... on mora da ima svoju bolnicu i tacka. 

Picka im materina bezobzirna.  Joj,kako bih te slatko lemao.Svadjaju se oko parking mesta dok u sobama pacijenti broje bubasvabe i fleke po podu. 

BEOGRAD 14. 06. 2011

PRESS

NASTAVAK SERIJALA - TuŽna slika zdravstva
Deca u bolnici nemaju toalet

KRAGUJEVAC - Na pedijatriji u Kragujevcu nema toaleta, pa deca često mokre na travnjaku ispred bolnice NIŠ - U glavnoj niškoj klinici zbog manjka kreveta u sobama pacijenti spavaju po hodnicima i kupatilima ŠOKANTNA ISPOVEST IZ BEOGRADA - Moja ćerka umrla od sepse zbog nehigijene na Urologiji KCS



Stanje u velikom broju srpskih bolnica je katastrofalno, to potvrđuju primeri iz cele zemlje. Šokantna priča sa odeljenja Pedijatrije kragujevačkog Kliničkog centra, gde ne postoji toalet za decu, jedna je od najdramatičnijih.

Pedijatrijska klinika u Kragujevcu ostala je bez toaleta jer je deo zgrade ustupljen Školskom dispanzeru Doma zdravlja, za čiju izgradnju novac nije mogao da se obezbedi decenijama unazad. Tom podelom toaleti su pripali dispanzeru, a najmlađim pacijentima bolnice ostaje da obavljaju nuždu iza zgrade ili da odu do susednog ulaza u Školski dispanzer.

- Tek iseljenjem dispanzera i vraćanjem ovih prostorija našoj bolnici deca će dobiti toalet. Takođe, i 20 lekara koji u dve ambulante godišnje pregledaju 20.000 mališana imaće bolje uslove za rad. Ova zgrada podignuta je pre 47 godina i ima predviđen prostor za lift koji nikada nije postavljen - kaže Obradović.

Roditelji čija se deca leče na ovoj klinici ne kriju svoje nezadovoljstvo.

- Ovo je sramota za naše zdravstvo! Već smo se navikli da decu izvodimo ispred zgrade da mokre - rekla nam je majka jedne devojčice koju smo juče zatekli na pedijatriji.

Još jedna priča iz kragujevačkog Kliničkog centra liči na one iz rubrika „verovali ili ne". U njihovom Rehabilitacionom centru lift ne radi već godinama, pa zdravstveni radnici nose pacijente na rukama sa sprata u prizemlje.



- Ovo je strašno ponižavajuće. Svakodnevno dolazimo u situacije koje su ispod svakog dostojanstva i za nas i za naše pacijente - požalio nam se bolničar koji radi u RH centru.

Pretesno u Nišu

Jedna od najvećih zdravstvenih ustanova u Srbiji, Klinički centar u Nišu, muku muči sa nedostatkom prostora. Klinike su pretesne za sve pacijente, pa se dešava da bolesnici spavaju u hodnicima i kupatilima dok čekaju da se za njih obezbedi mesto u sobi.

- Ovo je strašno. Ostavio sam sestru da prenoći na hodniku, lekar nam je obećao da će sutra pronaći neko mesto za nju - rekao nam je Nišlija Marko Stanković.

Zdravstveni centar u Nišu ima najsavremenije aparate za dijagnostiku i lečenje, ali oni su neupotrebljivi jer se vrlo često kvare. Prema svedočenju pacijenata, najčešće su van upotrebe aparati za zračenje onkoloških bolesnika. Zoran Radovanović, zamenik direktora niškog KC, kaže za Press da su u toku pripreme za izgradnju novog Kliničkog centra, što će obezbediti dovoljno prostora za sve pacijente i smanjiti liste čekanja.



Reporteri Pressa juče su posetili požarevačku bolnicu koja je u istraživanju Ministarstva zdravlja proglašena za najgoru u Srbiji. Ova ustanova se po kvalitetu zdravstvene zaštite pacijenata već godinama nalazi među najlošijim klinikama koje pokrivaju područja sa više od 100.000 stanovnika. Redakciji Pressa javili su se i čitaoci koji su imali vrlo loša iskustva u ovoj bolnici.


Detaljnije o stanju u rumskom porodilištu moći ćete da pročitate u sutrašnjem nastavku Pressovog serijala o srpskom zdravstvu

Ekipa Pressa

Izvor: http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/164866/Deca+u+bolnici+nemaju+toalet.html

Ja mislim da ovaj novinar ne zna da nabroji ni dve bolnice iz srednjeg veka, tj gde su se one nalazile...



Nebitno...

Srecom, pa nismo znali u kakvom su stanju bolnice. Evo ja sam zapanjen, iznenadjen i uvredjen.


Pre ove propalice Stankovica, ko je bio ministar zdravlja? Neka Stanke sada proda vakcine protiv picijeg gripa i nek hitno posalje za Uzice par pakovanja sterilne gaze, da ljudi imaju. A za ostalo cemo da vidimo ako pretekne para.

BEOGRAD 15. 06. 2011

PRESS

Serijal Pressa o zdravstvu - Katastrofalna situacija u porodilištu u Rumi
Bebe stavljaju u ćebad i tako ih voze do najbliže bolnice sa inkubatorima

I srpska porodilišta dele sudbinu ostalih domaćih zdravstvenih ustanova u kojima su uslovi za lečenje pacijenata katastrofalni. Jedna od najlošije opremljenih ginekoloških klinika je u Rumi, koja nema nijedan inkubator, pa se prevremeno rođene bebe utopljavaju pomoću ćebadi i specijalnim vozilima šalju na Odeljenje za neonatologiju u Novom Sadu.



Istraživanje Pressa pokazuje da je oprema u vojvođanskim porodilištima u proseku stara 30 godina i često van upotrebe, ali da je situacija najkritičnija u rumskom porodilištu koje nema aparate za pomoć prevremeno rođenim bebama.
Problem i u Zrenjaninu

- Porodilište u Rumi nema nijedan inkubator, a svake godine se u ovom vojvođanskom mestu rodi oko 120 beba. Zbog toga nam se dešavalo da nedonoščad utopljavamo ćebetom i kolima Hitne pomoći prevozimo na Odeljenje neonatologije novosadskog porodilišta - rekli su nam zaposleni u rumskom porodilištu.

Kada se radi o broju inkubatora, situacija nije sjajna ni u zrenjaninskoj bolnici.

- Imamo ukupno 10 inkubatora, od čega su tri nova, dva transportna i pet prilično dotrajalih - kaže za Press neonatolog zrenjaninske bolnice dr Svetlana Ždrale.

Ona upozorava da ovih pet inkubatora ne mogu da pokriju sve potrebe koje ima zrenjaninsko porodilište.

- Sa ovoliko inkubatora ne možemo da pružimo respiratornu potporu plućima prevremeno rođenih beba i zato apelujemo na nadležne organe da se ti inkubatori zamene novijim i savremenijim - kaže dr Žakula.
Broj inkubatora
Ruma 0
Novi Kneževac 1
Bačka Topola 1
Sremska Mitrovica    3
Vršac    3
Senta    4
Vrbas    5
Kikinda    5
Sombor 7
Subotica 8
Zrenjanin 10
Novi Sad  29

Gordana Bistričić, šef Odseka za neonatologiju Opšte bolnice u Kikindi, kaže za Press da ova zdravstvena ustanova ima samo pet inkubatora za prevremeno rođene bebe.

- Jedan inkubator već duže vreme ne radi. Tražili smo od menadžmenta bolnice da se taj problem hitno reši - navodi dr Gordana Bistričić, šef Odseka za neonatologiju Opšte bolnice u Kikindi.

Porodilište u Vrbasu raspolaže sa pet inkubatora, od kojih dva moraju da se zamene savremenijim, dok Opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici ima samo tri inkubatora starije generacije.
Specijalno vozilo

Novosadsko porodilište, kao najveće u pokrajini, na Odeljenju za neonatologiju ima 29 inkubatora, koji su u proseku stari između tri i 12 godina. Atila Čengeri, pokrajinski sekretar za zdravstvo, ne krije da pojedina porodilišta u Vojvodini imaju problem zbog nedostatka inkubatora. On, međutim, tvrdi da jedno specijalno vozilo kojim se prevremeno rođena deca prevoze ka većim kliničkim centrima širom Vojvodine u ovom trenutku može da pokrije njihove potrebe i premosti problem zbog nedostatka inkubatora.

Ekipa Pressa

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/164993/Bebe+stavljaju+u+%C4%87ebad+i+tako+ih+voze+do+najbli%C5%BEe+bolnice+sa+inkubatorima.html

Mnogo je veci problem sa javaslukom i pohlepom nego sto je problem sa opremljenoscu bolnica.

Doduse veliki problem dolazi i od samih ljudi koji daju i kad im se ne trazi.

Ma neka daju, ali u donacije. Nije to do samih ljudi, pacijenti prenose jedni drugima, kao i oni koji su ih poslali.