Tragedija.  

E sad, traziti odgovornost nekoga za ekskurziju je malo nezgodno. Profesor jeste odgovoran za sve, ali ne moze biti kriv kada klinac ode u sobu pa se desi ovako nesto. Moze da bude kriv ako mu npr. dozvoli da ode sam da landza po Budimpesti a da to nije u okviru ture, ali za ovako nesto tesko moze bilo ko da bude kriv osim samog ucenika. U svakom slucaju, tragedija...

И шта ће то променити? Деца ће више поштовати професоре који су више плаћени или ће се више будала од професора пријављивати да води ту децу на екскурзију а на крају нико не прихвата одговорност?

Odgovornost se prihvata, jer se mora. Tako kaze zakon. Poslovi sa ogromnom odgovornoscu prema 30 ljudskih maloletnih zivota, treba da bude placen jako dobro. Prosto ko corbast pasulj 

evo par mojih predloga, koga poslati umesto profesora

ili ovo

Тачно тако. Није професор крив ако је лик ушао у собу, развалио се од абсинта, па замислио да је птица... Неће ваљда управа хотела да ставља решетке на прозор, да би се то спречило? 

Ja sam moju razrednu u hotelu video 3 puta za celu ekskurziju. Prvi put kad smo ulazili u hotel, drugi put kad je cukala na vrata i rekla da smanjimo muziku jer ce da nas uhapse madjarski panduri i da smanjimo malo sa tim sto radimo i treci put kad smo pakovali stvari. Vidjao sam je i u autobusu al uglavnom i tamo smo se slabo vidjali s'obzirom da je ona sedela na prvom a ja na zadnjem sedistu. Prosetala se zena madjarskom, bilo joj sve dzabe i jos dobila dnevnice. Niti je dezurala niti je jurila niti bilo sta.... Zena je skupila nas nekoliko kad smo krenuli i rekla nam da pripazimo sta radimo i to je to.

Sve ostalo nije u njenom domenu i ne moze nikako da spreci. A to je zena zmaj, koja zna sve o pedagogiji i koja je najbolji moguci razredni staresina. Ne vidim kako je profesor odgvoran za ovaj slucaj niti za bilo kakav slican slucaj. Jednostavno nesreca se desila i mogla se desiti i dok je bio kuci. Mozda je mesecario, mozda je preskakao balkone nije ni bitno, njega nema pa ga nema. Mozda bi resenje bilo da se uzimaju sobe u prizemlju koliko god to volsebno zvucalo. 

imaju 600 dinara po uceniku dnevno
puta broj ucenika, puta broj dana

Ма мало је брате, знаш ти како је то тежак посао. Зајебани су ти тинејџери кад попију.

pa prosveta u Srbiji se rasipa parama

...ja kad sam radila u Crnoj Gori...to je bilo nesto smijesno...nekih 100 eura preko plate...

mislim, za te pare...shvatite me kako hocete...ali ja vodila njih preko grane ne bih...da ne moram po zakonu...ama nikada.

kada sa njima idete bilo gdje, cak i na jedan dan na neki izlet...vi ste odgovorni za njih po zakonu.
mame i tate ih poslale u skolu...na ekskurziju...nebitno.
vi ste odgovorni.

ali postoji jos jedna gora stvar od toga.
osjecaj licne odgovornosti i straha koji imate nad njima...cak i kada su neki uzasni gremlini koje bi radje u pojedinim momentima sutirao

ej, meni je klinja u 6 razredu u sred ucionice, jer je poceo da trci prema vratima kao mazgov kad je cuo zvono, tako strucno pao...da je iscasio ruku i uspio da izbije sebi prednji zub i rasjece usnu iz koje je toliko liptilo...da sam u prvom minutu mislila da je lobanju otvorio.

ja vam opisati ne mogu kako sam se osjecala!

dok smo ga vodili u hitnu, dok sam morala da zovem njegove roditelje i objavjestim da im je sin prosao kao na frontu, pa susret sa njima...gdje oni latentno emituju..." eto...mi ga u skolu posaljemo, a sta vi radite!?"...

razumijem, uplasili se roditelji...izignorisali su me i hladno me sveli na vazduh, dok se strasti nisu malo smirile i skontali da ce klinja da im prezivi...pa se i raspitali kako je zaista bilo...

realno i razumski, ja sam znala da ja nisam nista kriva, ali...dzaba.
ja sam se sama osjecala iz nekog nevjerovatnog razloga krivom
ne umijem to da objasnim.

a onda...ide....kod direktorice...gdje objasnjavam njoj sta se desilo do u sitna crijevca ( ona, naravno...onako birokratski...da vidi, ako su roditelji neke avetinje, da joj skolu ne tuze ili mene....prvo skola je bitna, onda ja), pa onda se ucenici koji su bili tu ispituju kako je zaista bilo...ama...sou

i onda, direktorica..." znate, ne moze da se tako juri po ucionici. molim vas koleginice, obratite paznju, ipak su to djeca...bla, bla..."...

mislim, tu noc od stresa i od te gomile ljudi koja me ispitivala kako i sta i od te scene krvi i njegove glave gdje ne mogu da provalim da li se smije iza usiju...ja tu noc nisam mogla da spavam od haosa u sebi...

idi , bre u kurac!!!

platila bih da sa njima ne predjem ni ulicu...na zelenom.