Hvala Srbijo
OCT 8, 2016

Dve godine borbe, dve godine potrošenog vremena, ko zna koliko novca uloženo u lečenje, koliko manifestacija i događaja organizovano u njegovo ime i u dobrotvorne svrhe, dve godine smejanja i plakanja, uživanja i bolova, dve godine padoše tek tako. Povodom smrti moga mlađeg brata, sedamnaestogodišnjeg učenika Prve gimnazije Beograda, želeo bih da se nekim ljudima zahvalim za sve što su učinili za mene i moju porodicu, a nekima i ne.

Hvala lekarima koji su nesposobni da uspostave dijagnozu nekoliko meseci, hvala im što ne znaju da čitaju MR snimke i da vide tumor na njima, već čekaju da se uveća i do četiri puta i onda dođu do zaključka da je to ipak tumor a ne nešto drugo što su mislili da je i onda bude kasno za operaciju u inostranstvu.

Hvala dr. Danici Grujičić koja je bila toliko prijatna i uljudna da je uspela da izdvoji dva minuta da pomeri svoju guzu sa udobne kožne fotelje i pogleda mog bolesnog brata, njenog pacijenta kojeg je operisala, na samom parkingu u kolima. Hvala joj što je nakon naših visokih veza i mnogobrojnih odbijanja, pogledala njegove snimke i rekla kako je izlečen, a nije bio očigledno.

Hvala lekarima, njih pet, dežurnih taj dan, sa VMA koji nisu hteli da ga pogledaju kada je imao prvi u nizu mnogih epi napada, dok se on grči u kolima hitne pomoći zato što on “nije” njihov pacijent.

Hvala (većini) medicinskih sestara koje su uvek bile tu kada je trebalo i sve su nam lepo objašnjavale, nikada nisu bile drske ni uživo ni preko telefona, koje su imale smelosti i hrabrosti da nas pitaju zašto smo tražili socijalnu pomoć u vidu pelena, kada smo već dobili novčanu pomoć. Pa Bože moj, verovatno ne znaju da ta novčana pomoć ne pokriva ni polovinu sredstava i lekova za lečenje moga brata, naša je krivica što nismo svi medicinski obrazovani pa da im objasnimo kako se ponaša prema bolesnima. Sad znamo za ne daj Bože, sledeći put.

Hvala celom ministarstvu zdravlja koji smatra da osobe u kolicima mogu iznenada prohodati ispred zgrade onkologije i popeti se uz stepenice, jer što bi oni trošili pare na popravku rampe za osobe as invaliditetom. Nije kao da pare idu iz njihovih džepova ali dobro, kažu čuda se dešavaju.

Hvala taksistima koji se ispred iste zgrade onkologije parkiraju tačno na mestima ispred ulaza i na pešačkom prelazu da ne možeš prići i tako satima sede i jedu burek, čitaju novine, malo igraju “džepni bilijar” pa ako vide bilo kakvu policiju (običnu, saobraćajnu, džukele…pardon, komunalnu) odmah skidaju taxi znak sa kola i beže.

Hvala premijeru Srbije, Aleksandru Vučiću, koji ima (naše) pare za Beograd na vodi, a bolesne ljude i dalje lečimo sms porukama.

A onima kojima ne želim da se zahvalim su:
Osnovne škole “Srevan Sremac”, “Rade Drainac”, “Jovan Ristić”, “Olga Petrov” i “Kraljica Marija” i kulturno umetničkim društvima “Lira” i “PKB” koji su zajedno sa našim prijateljima godine organizovali humanitarnu priredbu za Strahinju i oduševili celu moju porodici ovim divnim gestom. Oni su krivi sigurno.

Studiu glume “Dve besne gliste” koji je organizovao humanitarnu predstavu za Strahinju u kojoj su bukvalno svi uživali i novac donirali za njegovo lečenje. I oni su krivi sigurno.

BELhospice organizaciji i njenim volonterima koji su ga stalno obilazili, zabavljali, gledali filmove sa njim, kupovali mu razne poklone, trčali maratone po Srbiji i Evropi za njega, nabavljali mu razne stvari kako bi mu lakše bilo a koje su gotovo nemoguće za pronaći. I oni su krivi sigurno.

Saši Zdjelaru, mladom fudbaleru koji je bez pogovora prihvatio poziv da upozna Strahinju i poklonio mu nekoliko dresova koji su Strahinji puno značili i dolazio mu u posetu kad je mogao. I on je kriv sigurno.

Rvačkom klubu “Pobednik”, momcima i trenerima koji su ga redovno obilazili i zabavljali, učlanili ga u klub i dali mu člansku kartu iako Strahinja nije mogao da ustane iz kreveta. Momcima koji su mu poklonili mnoge medalje koje su osvajali na turnirima i bili tu za njega do poslednjeg dana. I oni su krivi sigurno.

Mladim košarkašima Partizana, Mihajlu Andriću i Vanji Marinkoviću što su došli kada je Strahinja već bio u zaista teškom stanju i koji su imali razumevanja za situaciju a opet su mu došli u posetu i poklonili mu dres Partizana. I oni su krivi sigurno.

Svim prijateljima i profesorima iz Strahinjine osnovne i srednje škole, koji su ga obilazili kad god su mogli, donirali mu novac i stvari, zabavljali ga, smejali se i veselili se sa njim, posvetili ulicu otvorenog srca u Borči njemu, pokušavali na bilo koji način da mu olakšaju borbu i pomognu da pobedi bolest. Nažalost “onima gore” to očigledno nije bilo dovoljno. I oni su krivi sigurno.

Nadam se da neki neće pogrešno shvatiti dosadašnji sarkazam, jer ja sam zaista zahvalan svima (svima iz dela kojima “nisam” zahvalan) koji su tu uvek bili uz nas.

Strahinja je dobio sve što je poželeo, sve što smo mogli kupili smo mu i omogućili. Dobio je sve sem prilike da ostvari svoj san, da ozdravi i nauči da pravi video igrice. Dobio je sve sem prilike za život.

A vi se i dalje kunite u ovu prelepu državu, promovišite je po svetu, ostanite u njoj i radite za bedne pare i preživaljavajte umesto da živite, budite patriJote i ginite za nju, branite Kosovo rušenjem i paljenjem Beograda i pljačkom trafika i prodavnica i nemojte se ni slučajno žaliti kako je ovde loše.

Hvala Srbijo, nataknem te na kurac.

Izvor: Marko Andrejic

---

E, sad... ovo sve bi mozda bilo samo pismo razocaranog i povredjenog brata, da kojim slucajem nisam upoznata sa slicnom pricom... mladic... koji je za 6 meseci otisao jer je prva 4 meseca "lecen" protiv stomacnih problema, dok tumor nije postao toliko veliki da je primljen i otpusten kuci da umre od strane tih istih lekara...

Добро је...има се воље за писма и натицања на курац.

Lekari su svuda isti. Dzabe revolt, moglo mu se isto desiti i u USA, ili u Nemackoj.

Sta ti ono rece kada su pobili one u tvom selu?

http://www.informer.rs/zabava/televizija/11158/SKANDAL-PINKU-Doktorka-novinar-izbaceni-studija-VIDEO

jebote ovu doktorku treba poslati u zatvor zbog grozne frizure

jel to .... sarkazam?
jel to.... iskreno?

razumljiva je golema tuga i  ogorcenost ovog  mladica....
nazalost takve stvari se desavaju....iako nema opravdanja i za najmanje propuste....kada su u pitanju ljudski zivoti..
a kamoli za ovako nesto...
ali moram da kazem...ljudi zaboravljaju jednu stvar..i ljekari su ljudi...

zena govori sasvim smisleno.

reko leđa lekara i zdravstvenih radnika političari kupuju socijalni mir u Srbiji, a besplatno zdravstvo koje imamo ne znači ništa ženi koja ima na primer karcinom dojke, izjavila je dr Danica Grujičić, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i redovna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Dr Danica Grujičić
Foto: Petar Dimitrijević / RAS Srbija
Dr Danica Grujičić
pin on pinterestshare it
- Pet godina postoje novi lekovi, i čula sam da su neki sada stavljeni na pozitivnu listu, ali na toj listi nema nijednog leka za karcinom dojke. Hematološki bolesnici ne mogu da dobiju nijedan od ovih novih lekova koji su u upotrebi već pet godina - objasnila je doktorka Grujičić.

Pročitajte još:
NEĆE BITI LEKARA, INŽENJERA NASTAVNIKA... Postovi doktorke Danice Grujičić protresli Srbiju
Zdravlje košta, dodaje Grujičićeva o čemu treba otvoreno govoriti, ali i o tome da zdravstvo mora da bude dostupno. Upravo zbog toga što govori bez dlake na jeziku o problemima zdravstvustekla je veliku popularnost na društvenim mrežama.

- Godinama je pamet u Srbiji ćutala i zato sada imamo ovakvu situaciju. Mi kao lekari dobro smo upoznati sa time šta su političke promene, ne samo 2000. nego i pre toga, donele ovoj zemlji, i najgore, šta su te promene, u psihičkom i fizičkom smislu, uradile narodu - ukazuje ona i dodaje da zato političari ne vole doktore, jer su doktori najbolji svedoci njihove nesposobnosti.

Ne bi trebalo da kopiramo model iz SAD

Govoreći o pohvalama na račun zdravstva u Srbiji koje stižu iz inostranstva, Grujičić kaže da ne veruje strancima i da mi moramo da napravimo naš sistem, u skladu sa mogućnostima države, a ne da imitiramo specijalistički sistem SAD.

Pročitajte još:
PROFESORKA LEČI TUMOR SRPSKOG DRUŠTVA "Plače mi se kada vidim da mladi idu iz Srbije jer nemaju posao"
- Mi treba da kopiramo kubanski model organizacije zdravstvene službe, gde imate fantastične porodične lekare, koji su dobro obučeni i koji mogu da vam završe 80 odsto posla, koji su najbolji prijatelji porodice - objašnjava ona.

Grujičić dodaje da je zadatak lekara da bude prosvetitelj, ali da lekari sa današnjom normom od 35 pacijenata na dan i svim administrativnim poslovima uz to, nemaju vremena da se bave bolesnikom i dijagnostikom bolesti.

Ukinuti domove zdravlja


Foto: S. P. / RAS Srbija
pin on pinterestshare it
- Domove zdravlja, kao prevaziđene, treba ukinuti i približiti lekare onoj populaciji za čije zdravlje oni odgovaraju. Postojale bi grupe lekara od po troje-četvoro lekara opšte prakse, dva pedijatar i jednog stomatologa. Oni treba da se organizuju tako da jedan dan neko obilazi najteže pacijente po kućama, drugi radi kurativu – leči bolesne od gripa, treći se bavi preventivom i zvoe pacijente na godišnje zakazane preglede - navodi ona.

Grujičić, je gostujući na RTV, napomenula da moraju da se menjaju i Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju, i da se propiše šta je svaki građanin obavezan da uradi od pregleda u toku jedne godine, a šta u toku tri.

- Ja ne verujem da će budžet još dugo moći da izdrži ovoliko broj bolesnih ljudi, jer dođu da operišu tumor na mozgu, a otkrije se da imaju šećer, da im ne radi prostata i bubrezi, da imaju opstruktivnu bolest pluća - navodi ona.

Jako smo bolestan narod


Foto: S. Pajić / RAS Srbija
pin on pinterestshare it
- Mi nemamo pacijenta koji ima samo jednu bolest; višestruko su bolesni... jako smo bolestan narod, a to kažem na osnovu mog iskustva od 34 godine rada - ističe dr Grujičić.

Govoreći o drugim pitanjima koja bi morala da uđu u reformu zdravstva, Grujičić napominje da su plate u zdravstvu sramno male, te da ljudi koji rade visokorizične operacije na srcu i mozgu doživljavaju da im se kolege iz inostranstva klanjaju.

- Da bi ste postali dobar neurohirurg ili kardiohirurg treba vam barem 10 godina specijalističkog staža. Zato nam lekari odlaze u inostranstvo i ja se plašim, ako se nešto ne promeni, da ćemo ostati bez ljudi - kaže ona.

Grujičić napominje da se mora izmeniti način obračuna plata, da se zna ko je šta operisao, a da se intervencije kategorizuju po stepenu komplikacije, stopi mortaliteta, intenzitetu, broju...

Dr Grujičić o smrti dečaka iz Loznice


Foto: privatna arhiva, P. Dedijer, S. Pajić, D. Milenković, N. Raus, P. Marković / RAS Srbija
pin on pinterestshare it
Govoreći o smrti dečaka nakon preloma ruke u Loznici, Grujičić kaže da su komplikacije sastavni deo posla lekara, ali da zato morate da budete 24 sata uz pacijenta.

- Svim hirurzima umiru pacijenti, a nekada niste zadovoljni operacijom, a pacijent odlično. Ako postoji bila šta sumnjivo, morate da reagujete u trenutku... ako niste u stanju, jer nemate opremu i lekove, morate da pošaljete dalje. Meni je najlakše sa mojim pacijentom, a najteže kada se situacija iskomplikuje, a vi ne znate šta je u pitanju - objašnjava ona.

Grujičić se priseća uslova rada 90-ih godina, kada su lekari u Srbiji radili u nemogućim uslovima i prihvatali se svakakvih rizika.

- Sada nikada to ne bih uradila. Lekari često prenebregnu činjenicu da nedostaje medicinska oprema, a onda kada zaškripi, vide da su napravili grešku - kaže ona.

Za smene koje su nakon toga usledile po zdravstvenim ustanovama, Grujičić kaže kako pretpostavlja da je bilo razloga za to, ali da je problem što Ministarstvo zdravlja ima mali broj inspektora, od kojih mnogi nisu lekari.

- I onda oni dođu da provere da li je stavljen pečat i potpis, što je važno, ali nije najvažnije. Moramo da napravimo sistem kao na Zapadu, da na internetu budu podaci o svim hirurzima - koliko sam uradila operacija, koliko ih se iskomplikovalo, koliko je umrlo, pa da vidimo kako stojimo u odnosu na svetski prosek. Dok to ne uradimo, ne postoji kontrola - ukazuje ona i dodaje da je sistem spor jer proces lečenja putuje godinu dana između lekara, ministarstva, fonda i raznih komisija.

Dramatičan manjak lekara


Foto: foto dopisnik / RAS Srbija
pin on pinterestshare it
Grujičić dodaje da će situacija sa manjkom lekara postati dramatična jer godinama niko ništa nije planirao.

- Domovi zdravlja imaju manjak lekara, a mi smo sve bolesnija i sve starija nacija. Neće imati ko da nas leči. Tvrdim da nema viška lekara, u pitanju je loša organizacija i raspodeljenost - ukazuje ona.

O svojim idejama za reformu zdravstva kaže da je pričala samo sa bivšim ministrom dr Zoranom Stankovićem i sa aktuelnim dr Zlatiborom Lončarom, a da kao predsednica udruženja građana Zdrava Srbija ima plan da napravi detaljan plan organizacije primarne zdravstvene zaštite.

Bombardovanje uzelo danak

Grujičić kaže da stoji iza tvrdnje da se broj obolelih od malignih bolesti uvećava kao direktna posledica NATO bombardovanja, a dokaze za to je pronašla u podacima Instituta Batut i istraživanjima prof. dr Slobodana Čikarića, doajena onkologije.

- On je napravio sjajnu analizu pojave sistemskih kancera i pojave solidnih tumora, kojom je dokazao da smo imali značajno veći broj obolelih od leukemije limfoma, a da je mortalitet za 136 odsto veći. Sada dolazi onaj period od 20 godina, kada raste broj malignih solidnih tumora, a mi smo samo 2014. godine imali 40.000 novoobolelih - navodi ona.

Vakcine važnije i od vojne bezbednosti


Foto: Profimedia
pin on pinterestshare it
Dr Grujičić kaže da sumnja u kvalitet vakcina koje su u upotrebi u Srbiji i apeluje da se ne prodaje Institut Torlak.

Odgovarajući na pitanje da li majke da vakcinišu decu vakcinama iz inostranstva, Grujičić kaže: "Ne znam, mene je pitala snaja, a ja sam joj rekla da vakciniše. Imati svoju vakcinu je jedna od najvećih sigurnosti, važnije i od vojne bezbednosti. Spaštavajte Torlak, on mora da ostane naš", zaključila je ona gostujući na RTV.

Svako ko hoce i moze, zna o cemu se radi. Ova agresivna kampanja oko prisilne vakcinacije je samo znak neciste savesti.

porediti vakcinu sa drzavnom bezbjednoscu je malo onako..kako da kazem 'zenski' ..
ali smisao njenih rijeci je sasvim druga stvar....
i u potpunosti se slazem....

torlak je od neprocjenjive vrednosti....