Srbija bi već u ovoj godini mogla da upadne u krizu javnog duga, upozorava Fiskalni savet. Neophodno zamrzavanje plata i penzija i povećanje PDV-a.

Fiskalni savet upozorio je da bi Srbija mogla već u ovoj godini da upadne u krizu javnog duga, ukoliko ne budu preduzete odgovarajuće mere. Javni dug Srbije trenutno je 50 odsto bruto domaćeg proizvoda i nastaviće da raste, navedeno je u izveštaju Fiskalnog saveta.

Savet procenjuje da bi javni dug krajem godine mogao da bude veći od 55 odsto BDP-a.

Takođe, procena Saveta je da će, ako se ništa ne preduzme, do kraja godina budžetski deficit biti veći od dozvoljenog oko 50 do 60 milijardi dinara, tako da bi na kraju 2012. iznosio 200 milijardi dinara.

Deficit bi u tom slučaju umesto 4,25 iznosio 6,2 odsto BDP-a, procenili su članovi Saveta na predstavljanju "Predloga mera fiskalne konsolidacije 2012-2016. godine".

Do kraja godine će za finansiranje budžetskog deficita i otplatu glavnice prethodnog zaduživanja biti potrebno da se obezbedi 2,5 milijardi evra novih zaduživanja do kraja godine.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naglasio je da će, da bi se izbegla kriza javnog duga, nova vlada odmah morati da sprovede oštre mere za smanjivanje budžetskog deficita, u ovoj i u narednoj godini, kao i mere za vraćanje javnog duga u prihvatljive okvire.

U slučaju da se te mere ne sprovedu, Srbiji preti "eksplozija" javnog duga i budžetskog deficita, što podrazumeva "eksploziju" inflacije i kursa dinara, masovna otpuštanja, pad plata i penzija, upozorili su članovi Fiskalnog saveta.

Kratkoročne mere podrazumevaju zamrzavanje penzija i plata, poresku reformu, koja uključuje povećanje PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno rezanje rashoda.

Pavle Petrović je precizirao da bi plate i penzije trebalo da budu zamrznute od oktobra ove godine i tokom naredne godine, čime bi bila ostvarena ušteda od 200 do 300 miliona evra.

Poreska reforma, koja bi donela uštedu od 300 miliona evra, podrazumeva bi smanjenje poreskog opterećenja rada, sa 65 na 54 dinara na isplaćenih 100 dinara od januara 2013. godine, kao i povećanje PDV-a na 22 odsto od jula ili povećanje tog poreza na 20 odsto i smanjenje plata i penzija za pet do šest odsto, što je, prema rečima Petrovića, ekonomski bolje rešenje, ali je pitanje da li je politički ostvarivo.

Među kratkoročnim merama je i dodatno rezanje rashoda za 400 miliona evra, i ono podrazumeva vraćanje modela fiskalne decentralizacije na staro, pre izmena zakona, zatim smanjenje subvencija, koje su izdašne i neselektivne, kao i ukidanje ili spajanje pojedinih agencija i vanbudžetskih fondova, rekao je Petrović.

Kako je naglasio prvi čovek Fiskalnog saveta, jasno je da ušteda od milijardu evra nije moguća bez zamrzavanja plata i penzija i poreske reforme, kao i da je na kratak rok potrebno znatno veće prilagođavanje rashoda nego prihoda.

Nepovoljna okolnost je to što će, umesto planiranog rasta BDP-a u Srbiji od 1,5 odsto u 2012. najverovatnije doći do stagnacije, a u slučaju produbljivanja krize u Evropskoj uniji i do pada BDP-a, ukazao je Fiskalni savet.

Ocena tog nezavisnog tela jeste da je za kratkoročnu održivost javnih finansija i izbegavanje krize javnog duga neophodno da se sadašnji budžetski deficit u 2013. godini smanji sa 6,2 na tri odsto BDP-a, odnosno za oko milijardu evra.


Javne finansije slabe dinar

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da su glavni razlog za neprekidno slabljenje dinara prema evru su neodržive javne finansije.

Petrović je objasnio da kurs je "samo visoka temperatura", iza koje stoje neodržive javne finansije, kao "zapaljenje".

Prema njegovim rečima, NBS u takvoj situaciji ne može suštinski mnogo da učini, osim onoga što i sada radi, odnosno da interveniše na deviznom tržištu i vrši pritisak na što bržu fiskalnu konsolidaciju.

Izvor: RTS

Petrović: Srbiji preti kriza javnog duga

Nova vlada hitno mora da sprovede oštre mere za smanjenje deficita, koje predviđaju i zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija i povećane PDV, ocenio predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović



BEOGRAD - Fiskalni savet je ocenio da Srbiji preti kriza javnog duga i istakao da nova vlada hitno mora da sprovede oštre mere za smanjenje deficita, koje predviđaju i zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija i povećane PDV.

Na predstavljanju Predloga mera fiskalne konsolidacije od 2012. do 2016. godine, predsednik tog saveta Pavle Petrović je rekao da vlada u ovoj i narednoj godini mora da uštedi jednu milijardu evra i dodatnih 1,1 do 1,2 milijardi evra od 2014. do 2016.

"Time bi postigli veliki cilj, a to je da u 2016. imamo izbalansiran budžet, odnosno nula deficit", rekao je on, dodajući da bi dug bio još uvek veliki, ali da bi bio na opadajućoj putanji.

Predložene mere za ovu i narednu godinu predviđaju 700 miliona uštede u budžetu smanjenjem potrošnje i 300 miliona prihoda, koji bi bilo ostvareni poreskom reformom.

Kratkoročne mere, za ovu i narednu godinu, kako je naveo, poredviđaju zamrzavanje plata i penzija u oktobru, čime bi bilo ušteđeno 300 miliona evra, poresku reformu i uspostavljanje održivog sistema fiskalne decentralizacije.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije je ocenio da je program ostrih mera koje je predložilo to telo "blag u odnosu na ono što se desilo u Letoniji i Rumuniji, gde su morali i da smanjuju plate".

Prema njegovim rečima, poreska reforma bi mogla da počene odmah po formiranju vlade i predviđa smanjenje optetrećenja na zarade sa sadašnjih 64 na 100 dinara na neto zarade na 54 dinara i povećanje poreza na dodatu vrednost sa 18 na 22 odsto. Time bi se, kako je naveo, uštedelo u budžetu 300 miliona evra.

Fiskalni savet kao meru uštede, dodao je, predlaže i vraćanje finansiranja lokalnih samuoprava na način kakav je bio pre izmena Zakona o finansiranju lokalnih samuoprava, odnosno da državni i lokalni budžeti dele po pola poreza zarade, umesto sadašnjih 20 prema 80 odsto. Time bi se, prema rečima Petrovića, uštedelo do 150 miliona evra.

Naveo je da bi preostali deo kratkoročnih ušteda bio obezbeđen povećanjem efikasnosti i racionalizacije javne uprave.

Petrović je istakao da kratkoročne mere treba sa spreče dalju eksploziju duga koji će će do kraja 2012. preći 55 odsto BDP i da se izbegne potencijalna kriza već u ovoj godini, ali je napomenuo da zaustavljanje rasta javnog duga i u najboljem slučaju ne može da se desi pre 2013. "Ako se odmah, u junu, julu donesu oštre mere, rast javnog duga moze da se zaustavi tek 2013. i posle toga bi poceo da opada", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.

On je istakao da je fiskalna konsoldacija neophodna i zbog toga što će Srbija u ovoj godini morati da se zaduži za dodatne 2,5 milijarde evra kako bi finansirala deficit i dospele glavnice za dosadašnje zaduživanje. "Pitanje je ako se ne preduzmo mere odmah da li će Srbija biti u stanju da se zaduži toliko i po kojoj ceni", rekao je Petrović.

Prema njjegovim recima, nakon kratkoročnih mera slede dugorocne mere koje je potrebno poreduzeti za trajno izlečenje javnih finansija, što bi omogućilo jači privredni rast.

Srednjoročne reforme od 2014. do 2016. godine, istakao je Petrović, predviđaju iskljucivo smanjenje rashoda, uz povećanje učešća javnih investicija na pet odsto, a cilj je da se deficit sa tri odsto BDP-a iz 2013. smanji na nula odsto u 2016. Da bi se ti uradilo potrebno je obaviti reformu penzijskog sistema, uravnoteženje plata u javnom sektoru sa platama u privatnom, racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru, gde je, prema proceni Fiskalnog saveta moguće smanjenje od 440.000 zaposlenih.

Prema srednjoročnom planu Fisklanog saveta biće neophodno i povećanje starosne dobi za žene za odlazak u penziju.

Fiskalna konsolidacija i reforme omogućile bi brži privredni rast, koji bi od 2005. godine bio oko pet odsto, ocenio je Fiskalni savet.

Izvor: Kurir

---

Ovo ce biti dobra noc, predosjecam.

Sve se to štimuje, kao i mnogo toga vezano za ekonomiju fukcionisanja jedne zemlje.

Prethodna vlada se previše zaduživala na konto predvidjenih, predstojećih dogadjaja koji nisu u krajnjoj meri ni ispunjeni.

Sledeća vlada ima ozbiljan zadatak da transformiše dug ili ako bude kilava, napravi još veći. Ušta sumnjam.

Smanjenje plata ili bar zamrzavanje u državnom sektoru kao i njegovo rekonstruisanje mogu znatno da utiču na ukupan dohodak kao i regulisanje nivoa izvoza sa nivoom uvoza.

Saradnja sa zemljama kojima možemo da izvezemo proizvod takodje može da dovede do balansa privrede.
Ali...tu je sada niz faktora, prvenstveno političkih.
Ostaje da vidimo poteze naredne vlade u kom smeru će se kretati.

Sve hit do hita, haha.



Dakle, realan visak zaposlenih u javnom sektoru je skoro pola miliona?!




Kako profesionalno reci da ce narod da pusi jos 4 godine lagano?

A Cvetkovic mi je rekao da smo izasli iz krize.

Imam utisak da mene neko podjebava. 

Jbg surovi sex bez orgazma sa produženim uzdisajima na ivici ludila sa povicima "fuck me more"

Surova istina

Jedino resenje koje ja vidim je da nam svaki gastarbajter salje mesecno bar 1000 eura. Njima je to nista, ovde neki rade 5 meseci za te pare.

Mada imam ja jos dve solucije ali su mnogo brutalne.

Na gastose ne računaj a brutalnost je često neraskidiv deo rešavanja problema   

A pošto su nas prodali, pitanje je za koje ćemo novce da savijemo kičmu, i pustimo da nam kroje istoriju. Mi nismo Jevreji da naseljavamo čitavu planetu i radimo na lobiranju svojih interesa. Za to smo tupavi do daske.

Imamo dve opcije, da vraćamo javni dug i spustimo gaćice još par cm niže ili upotrebimo violence i definitivno pokažemo za šta su se oni jadni naši preci borili.

Jbg nema trećeg...

Prvo da uverimo onu babu sto ima milijardu da ulozi pare u Srbiju, poslcemo lako 


Djokovic je probio led, sad treba nastaviti 

Сурово..