A, nisam pratio, sorry

Па ја о томе и причам...
Шпанци и Румуни нам јесу пријатељи (на државном нивоу) док год подржавају наш тренутно најбитнији спољнополитички став...
Нико бре не прича о међуљудском пријатељству овде!

Остало је на нама... А ми смо безрепа стока која само бали за привилегијама које падају са неба... Ту се слажем са тобом, комунизам нас је дегенерисао скроз...

Sveže vesti iz Rusije


Kalašnjikov cenzura - ruska štampa o ubistvima u Moskvi     
Pavle Rak   
21.01.2009.

U Moskvi se nastavlja istraga povodom ubistva advokata Stanislava Markelova i novinarke »Nove gazete« Anastasije Baburove, koji su 19. januara bili ubijeni u centru grada. Islednici proučavaju snimke nekoliko kamera koje su zabeležile ubicu. Sve verovatne verzije ubistva su povezane sa profesionalnom delatnošću advokata.

Markelov je istupao protiv prevremenog oslobađanja po zlu poznatog pukovnika Budanova, krivog za ratne zločine u Čečeniji, a heroja za dobar deo ruskog javnog mnenja.

Njegove kolege podsećaju da je on takođe predstavljao interese novinara Mihaila Beketova, koga su skoro do smrti premlatili u dvorištu njegove kuće. Beketov je kritikovao vlasti grada Himok i istupao protiv uništavanja šume u tom kraju. Markelov je tim povodom rekao da »nam je svima danas neophodna zaštita – od nacista i mafioznih vlasti«.

Što se nacista tiče, Markelov je kao advokat antifašističkih i pacifističkih organizacija učestvovao i u nekoliko većih procesa protiv ruskih neonacista. Stoga ne treba zaboraviti i na mogućnost da se radi o osveti od strane ruskih nacionalista, smatra zamenik glavnog urednika »Nove gazete« Sergej Sokolov.

Baburova je kao student pete godine žurnalistike već radila u »Novoj gazeti«, uglavnom na temama koje su interesovale i Markelova kao advokata. Sekretar »Saveza novinara Rusije« Vsevolod Bogdanov smatra da je »ubistvo novinarke tragedija na kakvu je naše društvo već naviklo. ... Od oko 300 ubistava novinara većina nije dobila sudski epilog. ... Mi u savezu smo utučeni i deprimirani, da ne kažem izgubljeni, a zločinačke strukture pobeđuju.«

Igor Jakovenko, predsednik »Saveza novinara« je ubeđen da je ubistvo Markelova i Baburove povezano sa njihovim profesionalnim delatnostima. »To je odvratan simbol savremene Rusije: da istovremenu ubiju novinarku i advokata. I novinari i advokati se danas podjednako ne mogu uklopiti u režim »suverene demokratije« (kako samu sebe naziva ruska vlast). To su dve potpuno suvišne kategorije. Advokati zato što smetaju "banditskom pravosuđu" ili ga bar čine očiglednim. A novinari, kao što je poznato, vlastima danas smetaju da rade ono što rade. ... To je van svake sumnje političko ubistvo. Ne u tom smislu da su ga naručili političari. Mislim da ubistvo nisu planirali ni u kakvom kabinetu vlasti. U tim kabinetima je samo stvorena atmosfera zahvaljujući kojoj su ovakva ubistva moguća.

Ubistvo novinara je efikasan način da se ubije sama profesija. Uništavanje novinarstva se postiže i tako što ga pretvaramo u zaplašenu profesiju. Posle ubistva Ane Politkovske pojavljuje se neuporedivo manje analitičkog materijala o režimu Ramzana Kadirova. Posle ubistva Ivana Safronova praktično nema istraživanja o sivim zonama trgovine oružjem. A sada je dat još jedan važan signal: nemojte da vas vidimo pored nekoga ko se bavi osetljivim pitanjima. To što je novinarka bila pored Stanislava Markelova – pokazalo se smrtno opasnim.

Rusko društvo je danas potpuno anemično, apsolutno nesposobno za bilo kakvu organizovaniju reakciju. Novinarstvo je oblik zaštite društva, kao i advokatura. Ne radi se o novinarstvu kakvo vidimo na prvom i drugom kanalu ruske televizije, nego o realnom novinarstvu. To je veoma opasna profesija. Svako ko danas pokušava da nastavi sa pravim novinarstvom, pravom advokaturom, pravom zaštitom ljudskih prava... čini jedino što se može činiti da nekako kao ljudi preživimo ove strašne godine. U Rusiji građansko društvo ne postoji, a skoro da nema ni društva kao takvog. Velikoj većini ljudi je to sasvim svejedno, ali se nadam da je to privremena pojava.

Nema razloga da vlasti javno sprečavaju ili zabranjuju profesionalnu delatnost novinara i advokata. Naravno, cenzura postoji. Ali vlasti danas imaju druga posla. Vlasti stvaraju uslove u kojima se novinari i advokati mogu ubijati. One stvaraju uslove u kojima imamo tu užasnu cenzuru kalašnjikova koju smo juče videli. Vlasti su 2000-2001. učinile to što im je bilo potrebno kako bi u Rusiji slomili kičmu nezavisnom novinarstvu. Sada, kada je kičma slomljena, vlastima više nije do nas.«

U »Novoj gazeti« je povodom dvostrukog ubistva objavljen sledeći redakcijski tekst:

Ubice se ne plaše. Jer znaju da će ostati nekažnjeni. Ali se ni žrtve ne plaše: zato što prestaješ da se plašiš onda kada braniš druge

U centru Moskve, 19. januara, pucnjima iz blizine bili su ubijeni novinarka »Nove gazete« Anastasija Baburova i advokat Stanislav Markelov. Ubica je pucao otpozadi, u potiljak. Još nijedno političko ubistvo nije bilo osuđeno po zakonu.

Stanislav Markelov je jedinstven advokat: on se bavio beznadežnim slučajevima, a opasnim po život. On, moskovski pravnik, stalno je radio u Čečeniji, gde je zastupao interese žrtava vansudskih rasprava i mučenja. Bavio se i slučajevima žrtava napada neonacista.

On je branio ljude koje je ubijala ili ponižavala država. On je bio prijatelj našeg lista i naš advokat. On je vodio građanske sporove Ane Politkovske i branio osobe iz njenih publikacija, bio je advokat porodice pre osam godina ubijenog urednika našeg lista Igora Domnikova, pokušavao je da natera vlasti da pokrenu krivični postupak protiv poručioca tog ubistva, koji su još uvek na slobodi.

Anastasija je kod nas došla tek septembra prošle godine. Veoma je želela da radi u »Novoj gazeti«. Bavila se istraživanjem prestupa neonacista.

U stvari, i Stanislav i Anastasija su prosto bili normalni ljudi koji fizički nisu mogli da se sažive sa onim sa čime se saživljava većina. To se pokazalo dovoljnim da im presude gospodari Rusije. Oni kojima je dozvoljeno da ubijaju.

Какве то везе има са руско-српским односима?

pa kako nema, to je tekst o rusiji

Унутрашња руска тема, која се ни у чему одражава на Србију. Али, отићи ћемо још више ван теме.

O.K. onda da se vratimo na temu

ja mislim da se zapostavljaju mnoge veze izmedju Srbije i Rusije, mi danas govorimo o ekonomskim, političkim, ponekad i vojnim vezama, ali se zaboravljaju mentalne i civilizacijske. Sto ne reci da ni mnogi dokumenti koji te veze razjasnjavaju nisu jos izasli na videlo

ipak mislim da su trenutno najtešnje upravo te veze: mentalne, a ne treba zaboraviti ni iste crkve, ali treba pomenuti da je rusija jedna izuzetno multikulturna zemlja sa brojnim narodima i konfesijama, tako da za mnoge odavde još ostaje neistražena

Баш због свих тих веза ближа ми је Русија од нпр. Немачке.

Samo sto su Rusi i Nemci opet blizi nego Srbi i Rusi. Ekonomski i kulturno. Pre dvesta godina su masovno Nemacki majstori odlazili u Rusiju, isto tako nemacki seljaci naseljavani po Rusiji, jer su ruski plemici smatrali da ce tako bolje kultivisati zemlju. Dan danas je ekonomska saradnja veoma jaka, veza Putin-Sreder npr. Veze nastaju i kulturno, jer dosta Rusa nemackog porekla se naseljava u Nemacku. Po poreklu su na papiru Nemci ali su 100% Rusi.

Naravno da su bliži. Treba pogledati kako izgleda Petrograd, unikat u Rusiji, jedini pravi evropski grad u Rusiji. U Petrogradu se čovek oseća kao da je u Pragu, Beču ili Amsterdamu. Plus što je to sigurno jedan od najlepših gradova u Evropi. Kompletno su ga izgradili zapadnjaci, Nemci i Holanđani.

Što se tiče "veza" između Srba i Rusa, osim pravoslavlja drugih sličnosti nema. Rusi su po mentalitetu, narodnim običajima i načinu življenja mnogo bliži severnjačkim narodima, nego nama južnjacima. Jedina sličnost je druželjubivost i otvorenost, što je inače odlika svih slovena.

Glavna razlika je samospoznaja, Rusi su dominantan, osvajački narod i oni imaju taj osećaj veličine i moći, imaju tu neku urođenu gordost u sebi, za razliku od Srba koji imaju osećaj večite žrtve i stalno nešto kukaju.