U Spaniji je 1936 besneo gradjanski rat, cija bi zestina,morbidnost,zlo mogla
da se uporedi sa ratom koji se dogadjao na tlu bivse Jugoslavije za vreme WWII.

Oko 500.000 ljudi je ubijeno, ali se desetine hljada ljudi vodi kao nestalo
u vihorima rata. Medjutim represalije za nacionaliste koji su izgubili rat trajale
su godinama , sve do novembra 1945 godine. Smatra se da je ubijeno i do
200.000 ljudi. Za vreme skoro 40 godina vladavine Franka tema je bila tabu,
ali nije izbrisana iz secanja ljudi. Kasnije su socijalisti dosli na vlast,Spanija je
postala demokratska drzava, ali je i nova demokratija izbegavala nacinjanje
ove bolne teme. 2000 godine (znaci skoro 70 godina nakon rata) gradjanska
inicijativa zapocinje kampanju oko otkopavanja masovnioh grobnica,sama jei finansira,
otkopano je mnogo grobnica pomocu DNA analize mnogi mrtvi su dobili identitet
i sahranjeni su kako to i prilici . Spanska vlada je pod pritiskom javnosti donela
zakon "secanja" tek 2007 godine i sada se grobnice otkopavaju u organizaciji
vlade. Inace, i dan danas u Spaniji ces cuti da postoje dve Spanije i  da taj rat
u glavama  ljudi jos uvek postoji.


Kod nas je sve izbrisano. Mi smo ljudi kojima  pamcenje nije velika karakterna osobina.

Ko je citao Konstantinovo raskrsce setice se jedne misli pukovnika Ota fon Ena:

Oni vode gradjanski rat mimo nas. Okupirali smo im drzavu, a oni se satiru medjusobno zbog ideoloskih razlika. Tako nesto istorija ne pamti. Ali kad odemo odavde, nece se secati sta su jedni drugima radili ... Pamtice logor na Crvenom krstu, bombardovanja, streljanja na Bubnju, ali nece pamtiti sta su uradili jedni drugima. To nece biti vazno.

Ne koristi mnogo ta tema. Mislim, mozda malo u dnevno politicke svrhe kad opet ponestane para pa se pocne skracivanje i otpustanje, malo da se raspiri medj narod ko neka razbibriga, sta nas briga za milijarde kad smo ovde nasli neke kosti, nanicu im njihovu.

Zar stvarno misliš da je u Srbiji istih razmera bilo ubijanje kao u Španiji?

Znaš šta bi za Srbiju značilo 80.000. Pokušao sam da se raspitam kod starijih ljudi da li se sećaju ko je u našoj okolini likvidiran na takav način i niko mi nije dao takav podatak. Da je to bilo tako masovno znao bih bar neku porodicu kojoj se to desilo. Inače znam mnoge porodice kojima je oduzeta imovina nakon rata. Dans oni pokušavaju nekakao to da povrate. Ineteresantno je da vlast nema sluha za tako nešto, ali ne zato što je komunistička, već zato što su novobogataši maznuli tu imovinu . Ima dosta zgrada koje su bile poslovni prostor, danas nepostojećih društvenih firmi i koje bi se mogle vratiti starim vlasnicina, ali su ih maznuli novobogataši i normalno ne daju. Njima odgovara ta šuplja priča kako komunisti ne daju da se vrati oduzeto. Neke od zgrada su porušeneo posle 2000 godine i na njhovom mestu izgrađeni novi stambeni objekti, namenjeni prodaji. Jednostavno takve zgrade su trebale biti izuzete iz prodaje društvenih preduzeća. Ali oteli su ih novi kočoperni bogataši.

Poznata engleska spisateljica Rebeka Vest bila je zaljubljena u Jugoslaviju,Beograd.
Posle njene smrti Njujork Tajms je objavio  da  je imala ljubavnu aferu sa Jugoslavijom
koja podseca na strastveni odnos Hemingveja i Spanije.

"kao dete opsedala me je slika nagih,mrtvih ljudi kako leze na  na vlaznoj zemlji
medju rastinjem.Kasnije sam shvatila da je ceo jedan moderan svet  sa balkona
pao zajedno sa Aleksandrom i Dragom. Vek koji je poceo zlocinom,verovatno ce se
zlocinima i zavrsiti":njeno predvidjanje se ispunilo. Zakljucivala je putujuci korz Bosnu,Hrvatsku
da je stvaranje Jugoslavije mozda bila nuznost,ali joj nije dosudjena harmonija.

U Beogradu na Kalemegdanu, videla je u muzeju sablasan,zlokoban eksponat: automobil
u kome je kralj Aleksandar ubijen u Marseju. "Nije lako shvatiti zasto su francuske vlasti
dozvolile da taj automobil stigne ovamo. To je jedan starinski  automobil.Posle atentata  kabina
je bila nevesto restaurirana. Bio je 7 godina star i ustvari je sluzio za prevoz malo vecih kriminalaca.
Francuski sofer je protestvovao  protiv toga da kralja vozi u takvoj starudiji.Ovaj automobil
divno simboluzije nacin na koji su se zapadne sile odnosile prema Balkanu".

Bilo kako bilo, Jugoslavija je krajem tridesetih godina opcinila ovu zenu.Rekla je da je zamrsenost medju
narodima  tolika, da niko ne moze  biti u pravu, niti iko moze pogresiti, a buducnost svakako ne moze
biti srecna.

Mnogo godina kasnije ,jedan od najboljih prevodilaca Vestove, sekspirolog Nikola Koljevic
izvrsio je samoubistvo..Ispostavilo se da je  Vestova  u svojim zakljuccima o Jugoslaviji
pogodila  gotovo sve, osim da je "tamo sreca moguca".

Danas nam ova sintagma Vestove o sreci deluje kao gruba sala obrazovane Engleskinje ,
zaljubljene u svet koji do kraja nije razumela, i koji takodje nema sposobnosti da ikada
shvati  samoga sebe. I zato njegova istorija lici na niz posrtaja.

zanimljiv tekst.
pogotovu mi je drago kada saznam za jos nekoga iz Amerike ili Britanije,ko ima i neko lepo misljenje o nama,a ne da nas zamislja kao kanibalske divljake i neandertalce.

Верујем да су подаци тачни (премда ја јако волим навођење извора)!
Ако је тако,онда се никако не да поредити!
sekspirolog 
свима препоручујем књигу ''Црно јагње и сиви соко''...али и кад прочиташ- неће ти бити све јасно! Већ сам написао свој став о ''британској књижевности''!!!
А да дамо целу зграду? 
кад се и шофери питају 
Шта ме брига за остале! Богу-јединоме хвала,има нас којима свраке нису попиле мозак!!!
Није лепо што тако мислиш.
Ево растужио си ме...
Један од ПРВИХ Срба је рекао:''Ко не трпи да му се истина казује, нека цркне!''
Као безброј пута: Шта то мене брига? Шта мене брига шта су радили Пољаци,Бугари,Румуни,Чеси,Словаци,Грци...
Ми смо Срби,НЕБЕСКИ народ! И ја хоћу да знам сваког Србина (име,место смрти,околности,увицу,по чијем налогу и где је тело) и сваког ко је убијен од Србина (име,место смрти,околности,увицу,по чијем налогу и где је тело; јер смрт није најгоре што се може десити)
нек се ''згражавају''...што да им не западне помфрит и да се не удаве кока-колом...
То ће их питати и Св.Петар,ако не неко пре...

Svakako da ne mislim, ali nije broj ubijenih bio razlog da pominjem Spaniju.

Spanci se nisu s tim pomirili  da te grobnice tako ostanu,zeleli su i nekakvu pravdu,a pravda bi se u ovom slucaju sastojala barem u identifikaciji i pristojnoj sahrani sa obelezenim grobnim mestom.

Nama je to sve ocigledno svejedno jer umesto sto nagadjamo koliko je bilo mrtvih,trebalo bi
da mi,biraci,uticemo na politicare da nesto preduzmu tako sto cemo im slati mailove,
zahtevati da se grobnice otkopaju, da se otvore arhivi.

Pa sada, tvoj stav o britanskoj knjizevnosti totalno je irelevantan za stav i ljubav ove zene prema
Jugoslaviji,Beogradu

A one izvore o broju mrtvih u Spaniji mogu da ti navedem ,ali ti to nista ne znaci jer
na kraju krajeva ,bilo bi isto kad bi trazio izvore o broju mrtvih za vreme Staljina,
na primer.  jedino sto katolicka crkva zna tacan broj ubijenih katolickih svestenika,
a to je broj od 7.000 a imajuci u vidu da ipak nisu svi Spanci bili svestenici, mozda
ova brojke koje ja navedoh i piju vodu. Ima raznih istoricara,svako ima druge izvore
za broj mrtvih, ali je u svakom slucaju "impozantan".

Ко је убијао католичке свештенике? Ваљда РИМО-католичке? Или тачније Римске свештенике?
Опет идеја да нема доказа.
Да је то неко радио на своју руку.
Осветничка,револуционарна, ''правда''.
Можда црнвени у шпанији (то је био разни белосветски и домаћи олош),али франковци-