Koliko smo bezbedni u NATO okruŽenju
Srbija vojno zaostaje za državama u regionu
Autor: Uroš Piper | 14.04.2008 - 07:05



Republika Srbija se nalazi u okruženju NATO država koje, uglavnom, imaju profesionalnu vojsku, što uz nedavnu najavu isporuke „defanzivnog“ oružja Kosovu i Metohiji jeste svojevrstan bezbednosni izazov. I pored toga, u Vojsci Srbije veruju da bezbednost države nije značajnije ugrožena a da eventualne integracije zavise od razvoja situacije i buduće državne politike.

Vojni analitičari su, s druge strane, podeljenog mišljenja o vojnoj spremnosti Srbije, pre svega kad je modernizacija naših oružanih snaga u pitanju.
Aleksandar Radić ocenjuje da je Vojska Srbije uspela da sprovede reorganizaciju i da sve svede na realnu meru u odnosu na budžetske mogućnosti.
- Ipak, i dalje zaostajemo jer se nisu stabilizovale prilike. Slovenija koja je prva ušla u NATO najviše se modernizovala, a sledi Hrvatska - kaže Radić za „Blic“.



Za razliku od njega, Zoran Dragišić smatra da imamo najjaču vojsku po operativnoj spremnosti i snazi u celom regionu.
- Međutim, to ne znači ništa jer je problem naš politički položaj. Naš politički položaj ne bi mogla da popravi ni 30 puta jača vojska - ocenjuje Dragišić.
Čime to, dakle, od ljudstva i vojne tehnike Srbija raspolaže?
Načelnik Uprave za planiranje i razvoj Generalštaba Vojske Srbije, general-major prof. dr Božidar Forca objašnjava za „Blic“ da je za ocenu bezbednosne situacije u regionu, osim kvantiteta vojnih snaga, potrebno obratiti pažnju i na kvalitet naoružanja i vojne opreme koju vojska poseduje.
- Srbija u ovom trenutku ima oko 28.000 pripadnika Vojske, a sa zaposlenim u strukturama Ministarstva odbrane ukupno oko 36.000, što je u skladu sa iskustvenim normama okruženja da vojne snage čini oko 0,2 do 0,4 populacije. Najlakše je danas reći, što čine neka penzionisana vojna lica, ajde da imamo 100.000 vojnika organizovanih u korpuse, ali ko može (finansijski i materijalno) da podrži toliku vojsku u miru - kaže general Forca.
On objašnjava da svaka država okruženja, ma koliko bogata ili siromašna bila, može da napravi vojsku od 100.000 pripadnika, ali bi to, sigurno, bilo na uštrb kvaliteta oružja i opreme i standarda njenih pripadnika.
Prema rečima generala Force, Vojska Srbije je danas organizovana u snage za reagovanje, glavne odbrambene snage i snage ojačanja.
- Snage za reagovanje su popunjene 90-100 odsto ljudstvom i 100 odsto naoružanjem, a njihova gotovost za upotrebu meri se satima - istakao je Forca.
Vojska Srbije u svom sastavu trenutno ima 17 odsto oficira, 24 odsto podoficira, 43 odsto vojnika i 16 odsto civila.
- Na jednog generala uobičajeno dolazi 1.000 do 1.500 pripadnika vojske. Danas u Vojsci i Ministarstvu odbrane imamo 16 aktivnih generala (jedan je admiral), što je najmanji odnos u okruženju i šire posmatrano - rekao je general Forca i dodao da se oseća nedostatak sofisticarnog naoružanja i opreme.
Najmanje vojnika u regionu ima Crna Gora (oko 2.100), dok su oružane snage Rumunije najbrojnije (oko 90.000).
- Ranije smo, logično, zaostajali za NATO državama, ali sada počinjemo da zaostajemo i za nekim zemljama u regionu. Oseća se nedostatak savremenih sredstava i sistema avijacije, elektronskih sistema i telekomunikacija, što je potrebno osavremeniti - navodi načelnik Uprave za planiranje i razvoj.
On je, međutim, podvukao da posle dužeg niza godina država izdvaja značajna sredstva iz budžeta, upravo za opremanje Vojske.
- Ove godine se iz budžeta odbrane odvaja oko 7,6 milijardi dinara, što je oko 100 miliona evra samo za opremanje i remont. U poslednjih 15 godina nismo dobili tako veliki budžet za opremanje Vojske - istakao je general Forca i dodao da su iz Nacionalnog investicionog plana izdvojena sredstva za remont pet aviona MiG-29, koji uskoro treba da patroliraju našim nebom.
Za ovu godinu, kako navodi, predviđena je i nabavka najsavremenije telekomunikacione opreme, kao i borbenih vozila točkaša.
Govoreći o profesionalizaciji naše Vojske, general navodi da to zavisi od niza faktora, kao što su „izazovi, rizici i pretnje bezbednosti“ pred kojima se nalazi Srbija i „stepen integracije u međunarodne bezbednosne i odbrambene integracije“.
- Naša projekcija je bila da Vojska bude potpuno profesionalna do 2010. godine. Da li će to biti realizovano zavisi od niza faktora od kojih neki značajni nisu pod kontrolom Generalštaba, poput političkih odluka, socijalnog statusa vojne profesije, većeg interesovanja za sistem odbrane i podrške javnosti. Iako je evidentno da je profesionalac bolje obučen od vojnika koji služi redovni vojni rok, za to je potrebno dosta finansija - navodi general, ali i podvlači da je vojni rok od šest meseci neproduktivan.
Prema njegovim rečima, sve države regiona, osim Albanije, uvele su profesionalnu vojsku, ali nisu ukinule mogućnost dobrovoljnog služenja vojnog roka (zamrznuta obaveza služenja vojnog roka).
U Vojsci Srbije ne žele da govore o evantualnom pridruživanju Srbije NATO, već to ostavljaju političarima. Političari su, opet, zauzeti predstojećim izborima, parolama i olakim obećanjima.
Vojni analitičari stoga smatraju da je pokretanje tog pitanja sad u jeku predizborne kampanje neumesno.
- U ovom trenutku je nezamislivo da se pred glasače u Srbiji izađe sa referendumskim pitanjem o pridruživanju NATO jer bi odgovor sigurno bio - ne. Srbija se u odnosu na NATO nalazi na najnižem nivou od 2000. Partije zloupotrebljavaju patriotizam za svoju izbornu kampanju. Inače, sve države u okruženju su u NATO ili na putu da uđu u tu organizaciju, a Srbija visi u međuprostoru. Hrvatska je, recimo, postala mini regionalna sila - kaže Aleksandar Radić.
Da će posle izbora, ipak, stvari biti jasnije ubeđen je Zoran Dragišić.
- Sve zavisi od rezultata - ako pobede proevropske snage, onda je izvesno da će Srbija pokušati da se približi NATO, a ako pobede antievropske snage, onda će početi da se udaljava od NATO, a možda i da zastupa neprijateljski stav prema toj organizaciji. Sada možete da budete izvan NATO, ali nema treće strane kojoj se možete prikloniti. Smatram da i kada budemo hteli da uđemo u NATO nećemo biti primljeni jer će Albanija da nas izblokira kao što je Grčka sprečila ulazak Makedonije. Za nas je sada „Partnerstvo za mir“ najvažnije i na njemu je potrebno koncentrisati reformu naših oružanih snaga - navodi Dragišić.

Prednosti i mane pridruživanja NATO
Aleksandar Radić
Prednosti
Stvorila bi se atmosfera stabilnosti i Srbija bi uticala na zbivanja u regionu. Nijedna država nije ušla u EU dok prethodno nije ušla u NATO. Normalan ekonomski razvoj.
Mane
Emocije građana Srbije, tj. neraspoloženje većine glasača da podrže ulazak u NATO.

Zoran Dragišić
Prednosti
Mnogo jača međunarodna pozicija, pre svega zbog Kosova. Da smo članice NATO, mogli bismo da sprečimo sve odluke koje bi pogoršavale položaj Srbija na Kosovu jer se odluke u toj organizaciji donose konsenzusom.
Mane
Ne vidim ih.


Vojna saradnja
Ministarstvo odbrane Srbije potpisalo je proteklih meseci ugovore o bilateralnoj vojnoj saradnji sa Češkom i Slovačkom, a u Alžiru je takođe načelno dogovorena vojna saradnja dva zemlje. Uglavnom je reč o aktivnostima u oblasti školovanja i obuke, upravljanja standardizacijom odbrane, vojnog prava i vojne geografije, ali nisu zaobiđena ni pitanja vezana za vojnu industriju. Tako je, kako je izjavio ministar Dragan Šutanovac, razmatrana mogućnost izgradnje vojne fabrike u Alžiru koju bi vodili naši stručnjaci.


Vojni budžeti
Srbija: 28.000 pripadnika
Vojske i oko 8.000 zaposlenih u Ministarstvu odbrane; 1,2 milijarde dolara budžet odbrane (ako se izuzmu izdaci za vojne penzije, oko 950 miliona dolara je budžet odbrane)
Rumunija: 90.000 pripadnika oružanih snaga; 2,8 milijardi dolara vojni budžet
Bugarska: 39.000 pripadnika oružanih snaga; 1 milijardu dolara vojni budžet
Mađarska: 24.000 pripadnika oružanih snaga; oko 1,35 milijardi dolara vojni budžet
Hrvatska: 17.600 pripadnika oružanih snaga (računaju na 2.000 mladića koji će dobrovoljno služiti vojni rok); oko 1 milijardu dolara vojni budžet
Albanija: 15.400 pripadnika oružanih snaga; oko 235 miliona dolara vojni budžet
Bosna i Hercegovina: 10.000 pripadnika oružanih snaga; oko 450 miliona dolara vojni budžet
Makedonija: 6.800 pripadnika oružanih snaga; oko 200 miliona dolara vojni budžet
Crna Gora: 2.100 pripadnika oružanih snaga; oko 15 miliona dolara vojni budžet

Izvor: Blic

 :evil:zaostajemo da,zapitajmo se sto je tako,vojska je srozana do dna,ko je odgovoran to se zna,jedna ideja im je bila turisticko vozenje tenkova,da vojska zaradi,ko to jos radi,nadam se da ce vojska ojacati u bliskoj buducnosti.

Е сада ће ти модератор нико79 локовати тему, ка' што је то учинио синоћ, када је ову тему отворила симијон! Можда си ти привилегована?

И да додам још, ове цифре око броја војника околних земаља нису тачне.

Мане уласка у НАТО су обавезна чланарина, обавеза учествовања у НАТО операцијама ма где оне биле, обавеза придржавања, од стране руководства НАТО-а, зацртаног броја и састава војске.

И да, постоје земље које су ушле у ЕУ, а да нису у НАТО-у.

Sto volim kad pljuckate po temama...
Budi heroj ulice, otvori temu u
http://forum.burek.com/index.php/board,26.0.html

oružija,oružija i to savremenijeg. Neko je u medije prije izvjesnog vremene pustio bubu da VS nabavlja 200 OT btr90. na tom je i ostalo.

Problem je ut ome što se ankon raspada SFRJ u vojsku možda najmanje ulagalo (iako Čedisti pričaju da je to bio prioritet 90tih) do negde 1997 VJ je kako*tako funkcionisala trošeći rezerve koje su nasledile od JNA, e a onda za vreme bombardovanja, dosta ifrastrukture uništeno, opet posle bombardovana ništa nije obnavljano. Onda je došla tranizicija, počelo smanjenje vojske sve po NATO-vom diktatu, i opet skoro ništa nije ulagano u vojsku, bilo važnije da se naruči satelit i eto prođe skoro 20 godina, i eto gde smo. Za to vreme naši susedi se lepo nakupovaše, modernizovaše se i eto neki su već članovi NATO-pakta a neki će uskoro postati.

A što se tiče nabavke 200 oklopnih transportera, to je debilizam, za sada prioritet je Vazduhoplovstvo i PVO, kopnena vojska može da izdrži sa sadašnjom tehnikom još 5 godina dok je ViPVO u katastrofalnom stanju.

kgb u kom smislu prioritet, misliš da se iskrpi sa migovima i kubovima ili da se nabavlja nešto novije ?

Pa činjenica je da su Migovi preslabi protiv stotina ili samo dvadeset NATO viona praćenih avaksima i avionima za elektronsko ometanje. Kubove naravno treba popraviti ali oni nisu dovoljni. Treba zameniti Neve sa nekim novijim sistemom (moj izbor je S-300) jer za vreme NATO agresije VJ nije imala velike probleme na kopnu već u vazduhu. Združene snage bezbednosti su lepo čistile sela kombinovanim korišćenejm T-55ica, Praga, BOV oklopnajka BVP-a M-80, dok je jedini problem predstavljao mali domet PVO i potpuna nemoć lovačke avijacije da se suprodstavi neprijateljskoj avijaciji.

Nenadjebivi,

Nije tačno da članstvo u NATO podrazumeva obavezu učešća u ratovima. Parlament svake zemlje suverene odlučuje da li će i na koji način država učestvovati u nekoj misiji.

Naše vojno zaostajanje je najviše u tome što se u proteklih 15 godina uopšte nije ulagalo u vojsku. Tek će biti zaostajanja ako radikali dođu na vlast i upropaste ovo malo reformi i reorganizacije što je postignuto u protekle tri godine.

Kgb agent,

O kakvim S-300 pričaš? Kakve združene snage za čišćenje sela? Onakva glupost od rata iz 1999. godine se više neće ponoviti. Niti će nas neko da bombarduje niti će neko biti toliko blesav da misli da tenkovima i pragama može da rešava pitanje Kosova.

E kad SRS dodje na vlast.Za 5 godina imacemo najacu vajsku u Istocnoj Europi.