Ako ocemo da Srbija postane velesila kao Kina, treba negde da se pocne 

Детаљи о ухапшеном хакеру из Панчева

БЕОГРАД - Полиција је ухапсила Г.В. из Панчева осумњиченог за нападе на сајтове институција Владе Србије, парламентарних странака, академских институција и предузећа, као и на друге интернет презентације, саопштило је данас Министарство унутрашњих послова Србије.

Осумњичени је поседовао податке за око 800.000 компромитованих интернет сајтова и био је члан више хакерских група,  укључујући ljuska.org, www.x0rg.org, www.AC1D1B1TCH3IS.com, и администратор хакерских форума www.r00tsecurity.org, www.NE7WORK.net навела је полиција.

Полиција му је претресла стан и одузела му рачунарску опрему и осумњичени ћге у законском року бити приведен истражном судији Вишег суда у Београду.

Г.В. је осумњичен за кривична дела рачунарска саботажа, неовлашћен приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података, прављење и уношење рачунарских вируса, прављење и набављање и давање другом средстава за извршење кривичних дела против безбедности рачунарских података.

Полиција је детаљно описала начин на који је Г.В. обарао сајтове и чинио кривична дела за која је осумњичен.

Г.В. је, према полицији, користио псеудониме fx0, n.s1k, SunTzu, JohnTheRipper, St.Nicholas, fx0@fx0.name, spider.r0ot и друге.

Осумњичен је да је уништио, избрисао, изменио и учинио неупотребљивим рачунарске податке са намером да онемогући и знатно омете рад и функционисање интернет презентација институција Владе Србије, парламентарних политичких партија, академских институција, предузећа, као и друге интернет презентације.

„Пре напада на сајтове прво је проверавао да ли имају неке од пропуста и слабости, попут SQL инекције, Local Fail Inclusion, Remote Fail Inclusion, Remote command execution, PHP code evaluation, information disclosure и друге, а затим је те слабости у изради и одржавању одређеног интернет сајта користио и по утврђењу тих пропуста приступао базама података сајтова да би преузео корисничка имена и шифре администратора сајта, што му је омогућавало комплетну контролу над host-account-om”, објаснила је полиција.

Г.В. је, да би прикрио своје деловање, приликом кршења мере заштите и неовлашћеног приступа рачунарима и рачунарским мрежама користио анонимне сервисе за приступ интернету, попут hotspotwirelesscrap, промена mac адресе мрежне картице рачунара, при том користећи неколико socks5 chain конекција или VPNiRDP конекција приступио заштићеној рачунарској мрежи, односно HOST серверу интернет провајдера Еутелнет, Орион, СББ, и Беотел Нет ИСП.

„На већем броју хакерских Интернет сајтова објавио је и свој бекдоровани PHP shell и имао приступ на сваки PHP shell који је неко други користио и могао је лично да приступи компромитованим Интернет сајтовима, док је неке од тих сервера користио и као лични прокси сервис”, навела је полиција.
Бета
објављено: 09.03.2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Detalji-o-uhapsenom-hakeru-iz-Panceva.sr.html

Ja mislim da je on "žrtveno jagnje" sad će da okrive za sve moguće napade da vidi narod kako je naša policija "moćna"...

Klasično iživljavanje silom "Staljinove" čvrste ruke. Ovaki slučajevi su glavni argument anarhistima.

Interesantan članak to temu Acte i ostalih zakonskih rešenja. Pa  vi gledajte gde ćemo da završimo

http://internetzanatlija.com/2012/03/12/zasto-je-privatnost-vasih-podataka-na-internetu-bitna/

Zašto je privatnost vaših podataka na Internetu bitna?

Ovih dana se kod nas  i u svetu povela žestoka polemika o pravima i privatnosti svih Internet korisnika zbog  predloga donošenja određenih zakona kao što su Acta, Sopa itd…. S obzirom da će se vremenom sve više svakodnevnih stvari kao što su kupovina, zakazivanje u opštini ili kod lekara itd.. obavljati preko Interneta ne bi trebalo biti  ravnodušan na ovakva dešavanja.
Klasičan odgovor pobornika ovih restriktivnih zakona je da ko nema šta da krije, ne treba da se brine. Isto tako mnogi sada smatraju da na Internetu ne postoji privatnost i da na Internetu treba da delimo i pričamo samo one stvari za koje nam ne smeta da svi znaju.   Ali da li se slažete sa ovim?  I šta uopšte predstavlja to što treba da se krije.
Danas ćemo pokušati da malo razjasnimo ovu temu.
Hajde prvo da vidimo ko uopšte ima pristup vašim podacima dok ste na Internetu. Pristup vašim podacima imaju svi sajtovi koje posećujete (google, facebook, twitter, gmail…), i vaš Internet provajder. Putem podataka koje ostavljate dok ste na Internetu vrlo je lako identifikovati vas, pratiti sve sajtove koje posećujete, pretrage koje vršite, razgovore koje obavljate i komentare koje ostavljate na Internetu. Dakle, to su neke lične stvari i pojedinosti koje obavljate u privatnosti svoga doma i nista ni svesni da se ti podaci možda negde čuvaju.  Neki od zakonskih predloga koje smo pomenuli čak obavezuju Internet provajdere i sajtove da svakodnevno skeniraju i proveravaju sve podatke koje korisnici ostavljaju.
Za ovakvu diskusiju  su bitna dva pitanja. Prvo pitanje je da li vi imate pravo da znate šta se dešava sa vašim podacima, gde se oni čuvaju, ko im ima pristup i za koje svrhe se koriste? Slažete se da je odgovor da.
Drugo pitanje je da čak i da vi date nekom dozvolu da ima vaše podatke zašto bi to trebalo da vas brine? Kako ti podaci mogu da se upotrebe protiv vas ako već nemate šta da krijete?

Nikad ne znate u čije ruke podaci mogu da dospeju

Jednostavno rečeno, ako podaci negde postoje uvek postoji
 opasnost da, kad-tad, dospeju u pogrešne ruke i budu zloupotrebljeni. Na primer, neko može hakovati sajt i sakupiti sve podatke o vama.  Osvetoljubivi muž može podmititi nekog od zaposlenih, uzeti podatke o bivšoj ženi, i proganjati je.
Zatim vaši lični podaci se mogu koristiti u svrhe koje vi ne podržavate. Mogu se prodati kompanijama koje će početi da vas bombarduju reklamama. Marketinške agencije ih mogu koristiti za organizovanje raznoraznih kampanja, koje čak vi smatrate lošim i štetnim .
Banka može kupiti podatke od nekog sajta i odbiti da da kredit svima koji, na primer, vole da igraju kladionice. Osim toga, na zahtev suda svaki sajt mora da dostavi podatke o korisnicima. Na primer, nedavno je Twitter morao da američkom sudu preda  podatke o učesnicima pokreta Okupiraj Volstrit. Nikada ne znate gde i kako vaši lični podaci mogu da završe.

Možete biti optuženi da kršite zakon svoje zemlje

Da li mislite da su zakoni kod nas savršeni i da je nemoguće da se desi bilo kakva nepravda? Uostalom, mnogi od nas krše zakon svakodnevno van Interneta. Svaki put kada ne uzmete račun u prodavnici, pređete ulicu van pešačkog na seoskom putu gde nema automobila, radite na crno, ne prijavite podstanara itd.. vi kršite zakon. Na Internetu to ne može da se sakrije. Uostalom, čak i neka vaša bezazlena šala može da se shvati kao kršenje zakona. Primer loše shvaćene šale predstavlja hapšenje Britanca koji je u tvitovao rečenicu: “Uništiću Ameriku”, iako je po britanskom slengu to značilo uništiću je zabavljajući se, odlazeći na žurke.

Možete biti optuženi da kršite zakon druge zemlje

S obzirom da su na Internetu granice između sajtova i ingerencija zemalja nejasne vrlo lako se može desiti da budete optuženi da kršite zakon druge zemlje. Zakon možete kršiti iako u toj zemlji nikada niste ni bili, niti ste upoznati sa zakonima, a što je najvažnije nikada niste ni imali priliku da glasate za ili protiv tih zakona. Na primer, Kim Dotkom, osnivač Megaupload-a je Nemac sa prebivalištem na Novom Zelandu koji je uhapšen zato što je kršio američke zakone. Ili, britanski student je nedavno izgubio sudsku bitku za izručenje u SAD zato što je prekršio američke zakone o pirateriji dok je još bio tinejdžer. Nisu u svim zemljama sve stvari kažnjive. Na primer, u nekim zemljama je zabranjeno kritikovati vlast ili zvaničnu religiju. U drugim zemljama ako 18-godišnjak pošalje ljubavno pismo 17-godišnjoj devojci može biti optužen za pedofiliju. Naprosto, zakoni se razlikuju od zavisnosti od kulture i tradicije, ali se na Internetu gube sve granice.

Zakoni se menjaju

Iako možda smatrate da su današnji zakoni najbolji mogući i da pružaju savršenu zaštitu ljudskih prava i sloboda građana, oni se mogu promeniti. Ta promena ne mora da bude na bolje. I naša i svetska istorija vrvi primerima kada stvari krenu lošim putem. Jednoga dana može postati nelegalno kritikovati vlast. Nikada ne znate na čiju crnu listu možete dospeti za jedno pet ili deset godina, zbog polušaljivog komentara, pa makar samo da  bi poslužili drugima kao primer.
Ili šta ako jednog dana postane normalno da tim podacima mogu da pristupaju banke, poslodavci, šefovi itd…? I onda dođete u situaciju da vas odbiju za posao zato što volite da igrate igrice. U nekim zemljama, na primer, potencijalni poslodavac već ima pravo da pristupi podacima sa kreditnog biroa. Tako da oni koji su zaduženi ne mogu da nađu dobar posao.

ACTA nije usvojena

Evropski parlament danas je glasao o spornom ACTA sporazumu.



Prema prvim informacijama, koje je jedna od poslanica Evropskog parlamenta postavila na svom Twitter nalogu, ACTA nije usvojena.

 Protiv je glasalo 478 poslanika, za 39, a uzdržanih je bilo 165.

 Ovaj sporazum bio je tema sednice Evropskog parlamenta, a mišljenje Odbora za međunarodnu trgovinu EP glasilo je da ACTA ne treba usvojiti, jer predstavlja pretnju za lične slobode i privatnost građana EU.

 ACTA, koji predviđa oštre kazne protiv kršenja autorskih prava, potpisalo je u januaru 20 od 27 članica EU, kao i većina razvijenih zemalja sveta.

 Od januara do danas širom sveta održan je veliki broj protesta protiv ovog sporazuma, a neke vlade koje su prvobitno potpisale ACTA, kasnije su odlučile da povuku svoj potpis.

Izvor: B92

ACTA nije usvojena

Evropski parlament danas je odbacio Međunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja i piraterije poznatiji kao Akta (ACTA), što znači da on neće važiti na teritoriji Evropske unije, iako su ga potpisale 22 njene članice.

Svi vodeći svetski mediji javljaju da je Evropski parlament odbio da usvoji Aktu pošto je svih pet njegovih odbora dalo negativno mišljenje na sadržaj sporazuma.

Evroposlanici su velikom većinom odbacili kontroverzni sporazum, za koji se zalagala Evropska komisija - 478 glasova bilo je protiv, 39 je bilo za, a 146 poslanika se uzdržalo od glasanja.

Dojče vele navodi da ovakav ishod predstavlja "pobedu hiljada Evropljana koji  su gnevno protestovali protiv Akte".

Protesti su izbili širom evropskog kontinenta pošto su 22 od 27 zemalja Unije stavile potpis na taj sporazum, koji je nekoliko godina ugovaran iza zatvorenih vrata.

Kritičari sporazuma su tvrdili da Akta omogućava cenzuru interneta, da je pristrasna u korist vlasnika autorskih prava, posebno muzičke i filmske industrije u SAD, a da internet provajdere pretvara u "šerife" koji će kontrolisati šta rade njihovi korisnici.

Brojne potpisnice su tokom zime i proleća, pod žestokim pritiskom javnosti, zamrznule postupak ratifikacije dok ne budu videle ishod glasanja u Evropskom parlamentu - tela koji ima završnu reč u vezi s primenom zakona na teritoriji Unije.

Evropska komisija je zatražila od Evropskog suda za ljudska prava da proceni da li je Akta u skladu s evropskim propisima, ali je Evropski parlament odlučio da razmotri sporazum i glasa o njemu pre no što sud donese svoje mišljenje, što je proces koji bi mogao da potraje i do dve godine.

U međuvremenu, svi nadležni odbori Evropskog parlamenta - za građanske slobode, industriju, pravne poslove, razvoj i međunarodnu trgovinu - dali su negativno mišljenje na Aktu.

U jučerašnjoj raspravi u Evropskom parlamentu, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht je rekao da će Aktu ponovo izneti pred parlament ako Sud bude dao pozivno mišljenje na taj dokument.

Akta je ugovarana od 2007. godine između SAD, Japana, Kanade, Južne Koreje, Novog Zelanda, Australije, Evropske unije i još nekoliko zemalja. Pregovori su se vodili iza zatvorenih vrata, van svetskih trgovinskih tela, što je bilo naročita meta kritičara sporazuma.

Sporazum bi trebalo da stupi na snagu ako ga ratifikuje najmanje šest potpisnica.

Izvor: Novi Magazin

У Европи за разлику од Америке бар има неке демократије.