Znam da sta si htela da kazes sa time. Samo ti Britanci vole da se onako razlikuju od drugih krenuvsi od mernih jedinica pa do samih stavova u vezi Eu tako da bilo sta sto dolazi sa njihove strane nije novo...

Omašio si.
Britanci i Britanija uopšte nisu tema, ako zanemarimo ko je izjavu dao, mene brine onaj mali procenat istine u ovoj izjavi ako znamo da u svakoj laži(teatralnoj) ima trunčica istine. Dakle ako je to za Euro makar i malo malecno istinica, onda smo srećni jer nismo u Eu. Ali ne možemo biti srećni ako možemo da očekujemo totalni njihov krah, jer niko nije sam na svetu i ne može da prođe ni ovde kao da se ništa u Evropi ne dešava. Bilo bi lepo da može, ali ja nekako zebnju osećam kada gledam ova zbivanja koja nisu toliko daleko geografski gledano.

Naravno, i ja sam sretan 

Мени те je жао, ад хок одговири никад нису квалитетни. Некад заиста не вреди објашњавати ономе ко ни најмањи напор неће да учини да разуме.
Али зашто улазити онда у расправу на такав начин? Када нешто не разумем ја питам да ми се објасни, како бих након тога донела сопствени закључак.. али нисмо сви исти.
Свако добро од Господа.

Tako je 

Srbiji danas Parlament EU ratifikuje SSP

Parlament ima plenarnu sednicu a "nema nikakve sumnje" da će Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju proći, kaže ministar za evropske integracije Srbije Božidar Đelić.

Evropska unija je odlučila da u junu 2010. godine otpočne proces ratifikacije sporazuma sa Srbijom i do sada je to učinilo 11 od 27 zemalja članica, od kojih prva Španija 21. juna prošle godine.

EP, koji zaseda do četvrtka, danas će održati raspravu a zatim i glasati o ratifikaciji SSP-a sa Srbijom, a toj raspravi prisustvovaće i potpredsednik srpske vlade Đelić, koji je juče, obraćanjem Odboru EP za spoljne poslove, počeo trodnevnu radnu posetu Strazburu.

Đelić je u Spoljnopolitičkom odboru EP rekao da je centralni strateški cilj Srbije - dobijanje statusa kandidata za članstvu u EU u 2011. godini i utvrđivanje datuma za otvaranje pretpristupnih pregovora u proleće 2012. godine.

Poslanicima Evropskog parlamenta danas će se, povodom ratifikacije SSP-a i Rezolucije EP o Srbiji, obratiti izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin.

Evropski parlamentarci danas će raspravljati a sutra glasati o predlogu "Rezolucije o evropskim integracijama Srbije" izvestioca Kacina.

Kacinov izveštaj o napretku Srbije, u kojem se preporučuje ratifikacija SSP, Odbor za spoljne poslove usvojio je 1. decembra 2010. godine sa 51 glasom za, tri protiv i dva uzdržana.

Tokom radne posete Strazburu, potpredsednik Vlade Srbije Đelić imaće i bilateralne susrete s predstavnicima Evropske unije i Saveta Evrope. On će se sastati s generalnim sekretarom Saveta Evrope Torbjornom Jaglandom, predsednikom Evropskog suda za ljudska prava Žan Pol Kostom, komesarom za ljudska prava Tomasom Hamarbergom, kao i sa sudijom u Evropskom sudu za ljudska prava Dragoljubom Popovićem.

Takođe, potpredsednik Vlade će se sastati sa neformalnom grupom poslanika "Prijatelji Srbije" u Evropskom parlamentu, a tema susreta biće put Srbije ka EU i statusu zemlje kandidata.

Izvor: Mondo

Косовска штампа: Ђелић разочаран резолуцијом о Србији
Фонет | 20. 01. 2011. - 11:55х | Фото: Блиц | Коментара: 11

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић био је веома разочаран пошто је Европски парламент, захваљујући посланицима Улрики Луначек и Јелку Кацину, усвојио резолуцију о Србији са параграфом који тражи да се у дијалогу Београда и Приштине не отвара питање статуса, пише приштинска штампа.

Наводи се да је то први пут да се у једном међународном документу наводи да питање статуса Косова не треба да буде тема.

 
Оцењује се да за Србију, која жели да одржава "живом" наду да питање статуса Косова није завршено и може бити део дијалога, тај део резолуције представља озбиљан пораз.

 
Зери пише да је Европски парламент позвао Београд да почне дијалог са Приштином и да без одлагања распусти српске паралелне структуре на северу Косова.

 
Те структуре подривају децентрализацију и спречавају пуну интергацију српске заједнице у косовске институције, наводи Зери.

Blic


Европски парламент усвојио резолуцију којом позива Београд да у дијалог са косовским властима уђе без позивања на преговоре о статусу или подели
   
среда, 19. јануар 2011.

СТРАЗБУР, 19. јануара 2011. (Бета) - Европски парламент (ЕП) је данас у Стразбуру великом већином гласова ратификовао Споразум ЕУ и Србије о стабилизацији и придруживању, и резолуцију о Србији, којом се позивају и преостале чланице Уније да ратификују тај споразум и пружа подршка пријему Србије у ЕУ.

За ратификацију ССП и резолуцију је гласало 612 посланика, а 38 је било против.

У резолуцији евро-интеграцији Србије се истиче да одлука Савета министара ЕУ да се учини нови корак ка пријему Србије у ЕУ представља "важан допринос стабилности на Западном Балкану".

Европски посланици су прихватили и амандман групе "Зелених" у којем се "позива Влада Србије да у дијалог с Косовом уђе без даљег позивања на нове преговоре о статусу или подели".

Резолуција није обавезујући документ за Савет министара ЕУ и Европску комисију који су до сада стајали иза заједничке резолуције Србије и ЕУ донете у УН, у којој се само позива на "дијалог" без икаквих ограничења.

У тој данас усвојеној политичкој препоруци, ЕП поздравља "спремност Владе Србије да обнови дијалог с Косовом у оквиру ЕУ и тражи да то почне без одлагања".

Од "српских власти се такође тражи да распусте паралелне структуре на Косову које подривају децентрализацију и пуно укључивање српске заједнице у косовске институције".

Наводи се и да је нужно да власти Србије не издају регистарске таблице за возила са ознакама места на Косову јер је то, како се наводи, "отворено кршење косовског суверенитета".

ЕП је одбацио амандман у којем се изражавало негодовање због тога што је Влада Србије "у први мах одлучила" - како је то предложио посланик Јелко Кацин, да не пошаље представника на уручење Нобелове награде за мир у Ослу.

ЕП предочава да српске власти треба да наставе до сада углавном добро спровођене реформе, пуну сарадњу с Трибуналом у Хагу, успешно доврше реформу правосуђа и поспеше сузбијање корупције да би Србија напредовала ка чланству у ЕУ.
У документу "Процес европске интеграције Србије" се указује да су "јавни и независни медији од највеће важности за демократију" и траже се "мере да се зајамчи независност медија од политичких притисака или другог утицаја".

Евро-посланици предочавају да је "пуна сарадња с Трибуналом у Хагу кључни услов за напредак Србије ка чланству у ЕУ" и подвлаче да "једино хапшење и изручења двојице преосталих оптуженика Хагу може бити сматрано уверљивијим доказом пуне сарадње".

Они траже да се "преиспита текући поступак (потрага за оптуженицима), у складу с препорукама Трибунала у Хагу".

Такође поздрављају спремност Београда да покрене дијалог с Приштином "у ЕУ оквиру" и позивају Београд да "томе приступи предусретљиво", уз омогућавање налажења "практичних и одрживих решења за заступљеност Косова у регионалним форумима".

ЕП у резолуцији изражава задовољство због добре сарадње Србије са суседима и "поздравља напредак у сузбијању корупције", али упозорава да је корупција у Србији "још раширена".

Европски посланици су подржали "напоре да се уклони наслеђе деловања безбедносних служби у прошлости" и указали на нужност лустрације и обелодањивања архива тајне полиције.

ЕП тражи од ЕУ да помогне Србији у решавању тешког проблема избеглица.

Влада у Београду, пише у документу ЕП, у циљу побољшања економске и социјалне ситуације мора обезбедити истинску политику конкуренције која ће укинути монополе.

(Бета)


Амандмани усвојени у ЕП показатељ неодрживости и погубности званичне политике Београда према Косову

среда, 19. јануар 2011.

БЕОГРАД - Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић изјавио је данас да су амандмани усвојени на Резолуцију о евро-интеграцији Србије "показатељи неодрживости званичне политике Београда према Косову".

Вукадиновић је у изјави за Бету оценио да су усвојени амандмани "показали неодрживост званичне државне политике о Косову и Европској унији као паралелним процесима", наводећи да ће власт предстојећих дана "улагати велике напоре да се умањи њихов значај" и указивати на њихов "наводно, необавезујући карактер".

Европски посланици су данас усвојили Резолуцију о приступању Србије и прихватили и амандмане којима се од Србије тражи да у предстојећим преговорима са Приштином не покреће питање статуса и поделе Косова, распусти паралелне структуре на Косову и не издаје регистарске таблице за возила са ознакама места на Косову.

"Кроз усвојене амандмане је потврђено да су приче да су Косово и ЕУ паралелни процеси и да евентуални улазак Србије у ЕУ неће бити условљен признавањем независности Косова - бајке за малу децу, и то је чињеница са којом се српска власт мора суочити", рекао је Вукадиновић агенцији Бета.

Он је оценио да је сама ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању "добра вест", али да ће њена рецепција у Србији бити "врло покварена" због усвојених амандмана.

Вукадиновић је навео да амандмани о укидању паралелних институција на Косову и српских регистарских таблица за градове на Косову, "показују да европски парламентарци у великој већини стоје на позицији независног Косова" и да "повезују прихватање независног Косова као услов даљих евроинтеграција Србије"

"Власти су данас попиле горку пилулу. Датум за који се веровало да може бити искоришћен у маркетиншке сврхе постао је тмуран за политичку јавност Србије", оценио је Вукадиновић.

Он је додао да амандмани у целини не дају основ Београду за славље поводом данашњег датума, већ повод за велику забринутост, јер, како је истакао, "транспарентно показују немогућност и лимитираност политике и 'Косово и ЕУ'".

"Ако нас је то сачекало још пре него што смо постали пунаправни кандидат за ЕУ, можемо само претпостављати каква нас све условљавања чекају у будућности", закључио је Вукадиновић.

(Бета)

GRAĐANI SRBIJE PATE OD BROJNIH PREDRASUDA
I u EU moći ćemo da pijemo rakiju sa kazana

Vladimir Spasić    | 31. 01. 2011. - 00:02h | Foto: A. Isaković    | Komentara: 91
BEOGRAD - Pečenje rakije, klanje svinja i pravljenje kajmaka na način kako to danas rade ljudi u Srbiji biće moguće i kada se uđe u Evropsku uniju, ali samo za svoje potrebe. Prodaja na otvorenom tržištu neće biti dozvoljena ako se ne ispune neka pravila jer je namera da se zaštite ne samo domaći, već i pola milijarde kupaca na tržištu Unije. To će, na primer, sprečiti da se ponovi slučaj “zozovače”, kada se otrovalo šezdesetak građana Srbije.


Predsednik srpske vlade uručiće odgovore o stanju u Srbiji komesaru za proširenje EU
Premijer Mirko Cvetković danas će u Briselu da preda Štefanu Fileu, evropskom komesaru za proširenje, odgovore na pitanja iz upitnika Evropske komisije. Posle toga očekuju se dodatna pitanja, a naši zvaničnici se nadaju da će Srbija do kraja godine steći status kandidata za ulazak u EU. Srbija je morala da odgovori na 2.483 pitanja EU, od kojih su mnoga bila prilično detaljna.
 
Na primer: “Da li profesija babice postoji kao posebna profesija, pravno različita od profesija medicinskih sestara i doktora? Molimo da obrazložite detaljno.”
 
To bi dalo za pravo onima koji vole stihove “pravila, pravila, da bi me udavila” i smatraju da će ulaskom u EU sve biti strogo propisano.
 
I to je jedan od dokaza da u Srbiji postoje brojne zablude o EU, od toga da nećemo moći da pečemo rakiju, preko straha da ćemo izgubiti svoj identitet, do postavljanja Unije kao cilja a ne sredstva. Možda je najveća zabluda da sve ono što moramo da uradimo na putu ka Uniji hir evropskih političara, a ne potreba Srbije kako bi uredila državu i društvo.
 
Zabluda je, kažu stručnjaci za evrointegracije, da će nam u EU biti zabranjeno sve i svašta i da je sve uređeno do detalja. Oni navode da pravila ne postoje radi pravila već su potrebna da bi se sprečile neželjene posledice.
 
- Neka se zapitaju naši građani da li bi kupili neki proizvod, hranu ili nešto drugo, ako ne znaju njegovo poreklo, ko ga je napravio, kako ga je napravio, šta se nalazi u njemu... Naravno, da ne bi. E, to neće ni u Evropskoj uniji. Tamo ima oko pola milijarde stanovnika i moraju se nekako zaštititi. Saglasna sam stim da ima apsurdno detaljnih i smešnih stvari koje se definišu, ali to neće važiti samo za nas, već i za sve evropske zemlje, a sve zarad sprečavanja anomalija - kaže Milica Delević, direktor Kancelarije za evropske integracije.

Klikni za proširenje (+)
Kada se uvede pasoš za biljke i životinje, to nije, tvrdi, da bi birokrate dale sebi na volju, već da bi se sprečilo nešto što ne ide nikome u prilog. Mnogo se pričalo o aferi s jajima iz Nemačke koja su imala dioksin, kancerogenu supstancu, kao primer da se u Evropi dešavaju ružne stvari.
 
Delević odgovara da je ovo dokaz da i oni prave greške, ali i da njihov sistem kontrole daje rezultate, jer je sve zaustavljeno pre nego što su jaja pojeli potrošači. U Srbiji je, podseća ona, prevara sa “zozovačom” otkrivena tek kada je umrlo šezdesetak ljudi, a bilo je sumnji da je broj žrtava i veći jer nije bilo lako prekontrolisati sve koji su umrli u jednom dužem periodu.
 
Zabluda je, kaže Delević, da u Evropi nema problema, da je sve pod konac, da su im kuće iste, ali je istina da postoje mehanizmi koji sprečavaju da se ekscesi dešavaju stalno i da postanu uobičajen način rada i poslovanja, čime Srbija ne može da se pohvali.
 
Analitičari kažu da je osnovna razlika, kada se priča u hrani, u bezbednosti proizvodnje za svoje potrebe i za tržište. Ako se nešto pravi za svoj merak, onda građani mogu da rade šta im je volja, ali ako to hoće da prodaju moraće da ispune stroga pravila. Uprkos svemu, dodaju oni, Srbija i njeni građani će moći da sačuvaju svoj identitet, koji se ogleda u tradicionalnim prehrambenim proizvodima, ali i u neodobravanju određenih društvenih fenomena, kao što su gej brakovi.
 
Mihailo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da su zablude o EU u Srbiji brojne i kolokvijalne.
 
- Ne samo da ćemo moći da proizvodimo kajmak, već ćemo moći da ga izvozimo jer je to naša prednost u odnosu na ostale zemlje zato što ga niko drugi ne pravi, naravno ako ispunimo određene standarde. Moći ćemo da proizvodimo i krive krastavce, ali samo za ličnu upotrebu - objašnjava Crnobrnja.
 
On smatra da je možda najveća zabluda da nam Evropa postavlja uslove, i kaže da nas oni samo upozoravaju na standarde koje i sami poštuju. Ako želimo da uđemo u Uniju, a želimo, onda treba i da se potrudimo. On podseća da se standardi u EU stalno menjaju, često i pooštravaju. Uslovi će se promeniti sigurno i dok mi ne uđemo, ali poštovanje tih pravila evropske zemlje tražiće i od sebe.
 
Promene su ključ, ali političari i dobar deo građana EU posmatra kao cilj, a ne sredstvo. I Crnobrnja i Delević su saglasni da je to loše. Ovakvo razmišljanje možda i nije loše kako bi se motivisali građani koji ne smatraju da društvo i državu treba da menjaju zarad sebe. Očekivanje nagrade na kraju puta moglo bi da izazove nezgodno otrežnjenje. Svi mogu da vide kako izgleda kada zemlje prerano uđu u EU. Problemi, kao što su nezaposlenost i korupcija, ne mogu da nestanu.
 
Možda će od svih reformi, uvođenja raznih standarda i pravila, biti najteže da se promeni svest građana i način razmišljanja - da se neke stvari menjaju da bi nam bilo bolje. Da je ispravno ne zagađivati životnu sredinu jer ako je zagađena, posledice ćemo osetiti svi; da poštovanje reda u saobraćaju nije treniranje strogoće, već način da se spasu ljudski životi.
 
Srbija najbrže odgovorila na upitnik
Srbija je u rekordnom roku odgovorila na upitnik Evropske komisije, brže nego bilo koja država u regionu koja je dosad podnela molbu za sticanje statusa kandidata za ulazak u EU. Na 2.483 pitanja iz upitnika koji je Srbiji uručen 24. novembra, odgovoreno je za svega 45 dana, dok je zemljama iz regiona za to bilo potrebno od tri do pet meseci. Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regionu koja od EK još nije dobila upitnik. Od ostalih država iz regiona najbrža je bila Hrvatska. Njoj je uručen i najveći broj pitanja - 4.500, na koja je ona odgovorila 2003. godine za tri meseca.
 
Profesor Mihailo Crnobrnja kaže da nije suština u tome da postanemo članovi nekog kluba koji se zove EU, nego da stvorimo moderno društvo koje brine o svojim članovima.
 
- Članstvo u Uniji trebalo bi da dođe kao dokaz da smo napravili moderno društvo, od čega će najveću korist imati građani - tvrdi Crnobrnja.
 
Milica Delević ističe da treba da nam bude jasno da niko neće da nas osvoji i civilizuje. “Poenta je da se sami promenite ugledajući se na neke dobre primere, u ovom slučaju iz evropskih zemalja. Sve je dobrovoljno, ali i lakše ako to radite uz pomoć nekog sa strane”, zaključuje Delević.

Izvor: Blic

Nemačka sutra ratifikuje SSP Srbije i EU

Poslanici nemačkog Bundestaga (donji dom parlamenta) glasaće sutra o ratifikaciji Sporazuma o stabilizacijii pridruživanju Srbije i Evropske unije (EU), najavljeno je iz Bundestaga.

Ratifikacija SSP u nemačkom Bundestagu, sudeći prema izjavama nemačkih političara i poslanika, važi kao sigurna i za izglasavanje ovog dokumenta, za čije je stupanje na snagu potrebna saglasnost svih 27 zemalja članica EU, u Berlinu nema političkih prepreka.

Za pozitivno raspoloženje u Bundestagu je, prema izjavama pojedinih nemačkih političara, zaslužna u prvom redu sama Srbija, zbog svog reformskog kursa. SSP je, krajem prošle godine, prošao prvo čitanje pred poslanicima Bundestaga, a iz ovog donjeg doma nemačkog parlamenta je tada saopšteno da SSP između 27 zemalja članica EU i Srbije treba da bude ratifikovan i da Nemačka ima poseban interes za stabilnost i privredni razvoj cele jugoistočne Evrope.

SSP je već ratifikovalo 11 zemalja, kao i Evropski parlament. Kada je reč o pristupunju Srbije EU, iz redova nemačkih političara, različitih političkih opredeljenja - i vlasti i opozicije - ukazuje se na to da Berlin želi da vidi Srbiju i Evropi, odnosno, kao članicu EU.

U Nemačkoj ne postoje politički relevantne snage koje su protiv prijema Srbije u EU, ali postoje one koje ukazuju da neće biti ''omekšavanja'' kriterijuma i da bez njihovog ispunjavanja nema napretka. Analitičari kažu da je, bez obzira na razlike, baš Nemačka, kao vodeća zemlja moći i odlučivanja u EU, jedna od najvažnijih tačaka podrške Srbiji na putu evropskih integracija.

Izvor: Blic

Ugroženo sticanje statusa kandidata

* Delević: Reforme zavise od političkih odluka i dogovora * Varga: Odgovornost na strankama koje su na izbore išle kao ZES

Beograd - Ukoliko politička nestabilnost i loši odnosi u vladajućoj koaliciji potraju, biće ugrožen zvanično utvrđeni strateški cilj Srbije - sticanje statusa kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine, saglasni su sagovornici Danasa, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević i predsednik skupštinskog Odbora za evrointegracije Laslo Varga. Štaviše, kako upozorava Varga, ceo proces mogao bi biti pomeren za čitavih godinu dana, dakle kraj 2012. godine, ako ne i za kasnije, s obzirom na to da bi na jesen te godine u punom jeku trebalo da se odvija kampanja za nove predsedničke izbore.

- Reforme predviđene Akcionim planom, koje je neophodno sprovesti do jeseni ove godine, kako bi nas EK u oktobarskom izveštaju o napretku za 2011. ocenila pozitivno i time preporučila za dobijanje statusa kandidata u decembru, zahtevaju politički dogovor. Ako ne o sadržaju tih reformi, onda bar o dinamici i načinu sprovođenja. Dakle, reč je o političkim odlukama. Imajući u vidu aktuelnu političku nestabilnost, dovodi se u pitanje da li će se taj cilj ispuniti - ocenjuje Milica Delević za Danas.

Direktorka vladine kancelarije ističe da bi u ovakvim okolnostima u vladajućoj koaliciji trebalo da prevlada svest o tome koliko je važno da se kriterijumi za dobijanje statusa kandidata ispune u predviđenom roku.

- Evropska komisija objaviće izveštaj 11. oktobra. Moramo biti svesni da ono što sada radimo i što ćemo raditi u narednom periodu ulazi u taj izveštaj, koji bi trebalo da bude uvod u zvaničnu odluku Evropskog saveta za sticanje statusa kandidata, što bi trebalo da se desi u decembru. Važno je istaći da je ovde reč o reformama koje smo mi zaista u stanju da ispunimo u tom roku. Pitanje je, međutim, da li će se to i dogoditi - zaključuje Delević.

Prema rečima Lasla Varge, člana Saveta za evropske integracije Vlade Srbije i predsednika Odbora za evropske integracije Narodne skupštine, raskol u vladajućoj koaliciji je „nešto najgore što se moglo dogoditi s aspekta daljeg napredovanja zemlje ka članstvu u EU“.

- Svedoci smo da su tehnička pitanja u procesu integracija uvek brže i lakše rešavana od političkih. Kada toj činjenici dodate trenutnu turbulenciju unutar vladajuće koalicije koja je izazvala ozbiljnu političku nestabilnost, jasno je šta se može očekivati prilikom sprovođenja reformi, čije je uporište u političkim dogovorima. Težak pesimizam preovladava nad odgovorom na pitanje kako se politička kriza odražava na evropske integracije zemlje - ističe Varga.

Prema njegovim rečima, pitanje restitucije, dalje decentralizacije vlasti ili, recimo, okončanja saradnje s Haškim tribunalom pitanja su oko kojih je neophodno napraviti politički dogovor.

- Da li se u ovakvim uslovima može očekivati lako i efikasno uspostavljanje političkog konsenzusa oko ključnih pitanja evropskih integracija? Čisto sumnjam. Odgovornost za ovakve katastrofalne poteze snose stranke koje su se na izborima kandidovale na listi Za evropsku Srbiju i koje su na priči o pridruživanju Uniji dobile poverenje građana. Sve to će uticati na odlaganje odluke o sticanju statusa kandidata, bez obzira na to da li će ovakva vlada ostati do kraja mandata ili će se ići na formiranje manjinske - ističe Varga.

Naš sagovornik upozorava da se, zbog ovih unutrašnjopolitičkih problema, status kandidata može najranije očekivati tek krajem 2012 godine. Međutim, u tom periodu trebalo bi da se dogode predsednički izbori, zbog čega bi sve moglo da se odloži za još najmanje šest meseci.

- Jedna godina gubitka u evropskim integracijama znači gubitak 200 miliona evra, za koliko je predviđeno povećanje budžeta EU za Srbiju ukoliko postanemo kandidati za ulazak u Uniju - zaključuje Laslo Varga.

U dokumentu nazvanom Akcioni plan za brže sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, koji je Vlada Srbije usvojila na svojoj poslednjoj sednici u 2010, taksativno je navedeno 96 reformskih mera koje država mora da preduzme u cilju poboljšanja ispunjavanja političkih i ekonomskih kriterijuma, standarda u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina. U planu su precizirani rokovi za svaku od mera, kao i koja je institucija nadležna.

Između ostalog, predviđeno je da Srbija u 2011. unapredi potragu za haškim beguncima i da otvorena pitanja s Prištinom rešava u planiranom dijalogu. Na vrhu liste su i usvajanje zakona o javnoj imovini Vojvodine, vraćanje imovine lokalnim samoupravama, kao i zakon o restituciji. U cilju prevazilaženja problema pri formiranju Nacionalnog saveta Bošnjaka, planirano je uspešno sprovođenje izbora za to telo. Više mera je u vezi s borbom protiv korupcije, gde se zahteva jačanje nadležne državne agencije, s tačno predviđenim merama, kao i usvajanje novog zakona o finansiranju političkih stranaka. Pravosuđe je takođe jedna od najvećih boljki. Kako bi se smanjio broj nerešenih predmeta, planirano je do kraja juna budu usvojeni zakoni o krivičnom postupku, o parničnom postupku, o izvršenju presuda i o javnom beležništvu. Planirano je i umrežavanje sudova radi efikasnijeg pristupa predmetima.

Vlada Srbije će u 2011. raditi na većoj kontroli javnih finansija i suzbijanju sive ekonomije, navodi se u Akcionom planu. Jedan od ekonomskih problema na koji je ukazala Evropska komisija jeste visoka stopa nezaposlenosti, a rešavanju tog problema trebalo bi da doprinese Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2011. do 2020, čije usvajanje je planirano za prva tri meseca ove godine. Plan sadrži i mere, zakone i strategije u drugim oblastima, poput poljoprivrede, industrije, aviosaobraćaja i zaštite životne sredine.

Izvor: Danas