Dežer: U EU Upitniku nema Kosova

Među 2.400 pitanja Evropske komisije na koja bi trebalo da odgovori Srbija neće biti onih o statusu Kosova, kaže ambasador EU u Srbiji Vensan Dežer. Odgovori će es proveriti "na terenu" a već se kao problem vidi reforma pravosuđa.

Dežer je za "Večernje novosti" rekao da je Upitnik, na koji Srbija treba da odgovori potpuno i precizno, statusno neutralan što se tiće Kosova a od ostalih pitanja istakao je reformu sudstva, koja mora da se popravi.

Dežer je pojasnio da će pitanja biti podeljena u tri uobičajene celine - političku, ekonomsku i usklađenost domaćeg zakonodavstva sa standardima EU i da se može desiti da posle dobijenih odgovora budu poslata i dodatna pitanja, kao što je bio slučaj sa Crnom Gorom i Albanijom.

"Kada Srbija odgovori na upitnik, naši eksperti će proveriti da li se odgovori na pitanja poklapaju sa stvarnom situacijom na terenu. Od trenutka uručenja upitnika, preko dodatnih analiza i provere navedenih podataka, pa do trenutka konačnog formulisanja mišljenja koje predstavljamo Evropskom savetu, biće potrebno oko godinu dana", pojasnio je Dežer, odgovarajući na pitanje kada Srbija može da očekuje status kandidata.

Na pitanje da li Srbija može postati kandidat za EU bez ispunjenja haškog uslova, Dežer je rekao da nije vreme za spekulacije i da će konačan stav zavisiti od zemalja EU.

"Godinu smo daleko od mišljenja, a konačan stav će zavisiti od zemalja EU. Bitno je dobro odgovoriti na pitanja, ali je jedan od elemenata procesa pridruživanja i saradnja sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Glavni tužilac Serž Bramerc priprema izveštaj za decembar, pa za jun. Videćemo šta će reći", dodao je Dežer.

On je ocenio da Srbija na osnovu odgovora neće dobiti negativno mišljenje Evropske komisije, kao što se desilo Sloveniji 1997. godine, te pojasnio da manje pozitivno mišljenje znači da pre statusa kandidata moraju biti provedene dodatne reforme, dok više pozitivno mišljenje znači status kandidata i predlaganje otvaranja pregovora.

Prema njegovim rečima, vizna liberalizacija za Srbiju za sada nije ugrožena, ali nijedna odluka nije nepromenjiva.

"Srbija mora da preduzme odlučnu akciju i stane na put lažnim azilantima, da oni ne bi ugrozili dobrobit svih ostalih građana koji u ovoj liberalizaciji uživaju", poručio je Dežer.

Govoreći o novom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, koji stiže u utorak, 9. novembra, Dežer je rekao da će u njemu biti navedeno da napretka ima u nekim poljima, ali i naglašeno gde ga nema dovoljno, te da taj dokument treba da posluži vlastima kao mapa puta kako bi se jasno videlo šta je urađeno, a šta nije.

Ističući da je vladavina prava izuzetno važna za svaku zemlju koja hoće da bude deo EU, Dežer je rekao da je srpsko pravosuđe pred izazovom, da je "spora pravda zapravo uskraćena pravda", da procesi traju dugo i da se to mora promeniti, rekao je evropski ambasador za "Novosti".

Izvor: MTS-Mondo

Izveštaj EK: Niste loši, ali uslov svih uslova ostaje
Autor/izvor: SEEbiz/Blic, DW
BRUXELLES - Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU pokazuje da Beograd ni izbliza nije uradio reforme koje su se od njega očekivale i na koje se obavezao pre godinu dana. Kritike su, manje-više, iste: Hag čeka, korupcija cveta, mediji su pod uticajem politike.

U ključnim sektorima, kao što su pravosuđe, ekonomija, borba protiv diskriminacije, privatna svojina, restitucija, uslovi poslovanja... izveštaj je veoma kritičan, a u pojedinim aspektima veoma negativan. Srbija je pohvaljena samo za borbu protiv organizovanog kriminala i trogovine drogom, jer je za te sektore dobila ocenu “dobar napredak” (“good progress”).
I ovoga puta u Evropskoj komisiji naglašavaju da je potpuna saradnja sa Tribunalom u Hagu uslov svih uslova.

ДСС: Опада подршка уласку у ЕУ

Најновија истраживања агенције Галуп показују да само 44 одсто грађана подржава улазак у ЕУ, што показује да је народ Србије уморан од Европске уније и политике "Европа нема алтернативу", коју у протекле две године спроводи власт у Србији, сматра портпарол Демократске странке Србије Петар Петлковић.

Народ уморан од ЕУ: Петар Петковић
 
Истичући да је пре 2008. године проценат оних који су подржавали улазак у ЕУ био 70 одсто, Петковић јеоценио да је тај број опао због погубне политике садашње власти, јер је то сазнање грађана резултат њиховог лошијег живота у последње две године.   
"Беда, глад и беспарица су најбољи показатељ куда води политика власти... Број оних који буду подржавали ЕУ опадаће како буде расло сазнање које је право лице ЕУ", рекао је он.
Петковић је нагласио да само лидери Демократске странке и Српске напредне странке, Борис Тадић и Томислав Николић не виде оно што види народ и "залажу се за фатаморгану ЕУ", јер, додао је он, Србија вероватно за 20 година неће ући у ЕУ.
"Њима се привиђа ЕУ, али се не привиђа народу", констатовао је Петковић.

xe,xe .. Za sest meseci cemo biti ko nasa dicna Republika Srpska u kojoj ulazak u EU  podrzava celih desetak procenata gradjana . 

Moj projekat vec ima vecinu u Srbiji i Republici Srpskoj . 

U Srbiji 44 odsto građana podržava ulazak u EU

Poslednje istraživanje agencije „Galup", koje će sutra biti predstavljeno u sedištu EU u Briselu, pokazalo je da samo 44 odsto građana Srbije podržava ulazak Srbije u EU!? Ranije je 70 odsto građana podržavalo evrointegracije.
Predstavnici vlasti smatraju da i pored ovog rezultata podrška građana EU nije opala i da je reč o „drugačijoj metodologiji istraživanja", dok „evroskeptici" smatraju da je takav rezultat posledica razočaranja građana u neispunjena obećanja vladajuće koalicije.

U predstavništvu „Galupa" u Srbiji nisu želeli da otkrivaju više detalja o istraživanju, osim da su do podatka da podrška građana za EU iznosi 44 odsto došli na osnovu pitanja - da se sutra održava referendum za ulazak Srbije u EU, da li biste glasali za.

Programski direktor „Cesida" Đorđe Vuković podseća da je prema njihovim novijim istraživanjima podrška ulasku u EU iznosila i do 70 odsto.

- Ne mogu da komentarišem „Galupovo" istraživanje, jer ne znam koju su metodologiju primenili. Mi smo do rezultata od dve trećine onih koji su za EU došli tako što smo računali samo ispitanike koji su hteli da se odluče - kaže Vuković.

Da je reč o „metodologiji", a ne o padu poverenja građana Srbije u EU veruje i predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Varga.

- Samo sam čuo za taj podatak, ali pretpostavljam da je „Galup" u svoje istraživanje uračunao i one koje se nisu izjasnili po pitanju evropskih integracija, pa je zato procenat onih koji su za EU manji. Smatram da je podrška građana ulasku EU porasla, pogotovo posle prosleđivanja kandidature - kaže Varga.

S druge strane, potpredsednik DSS Slobodan Samardžić ističe da je pad popularnosti EU očigledan.

- S jedne strane imali smo gubitak Kosova, a s druge strane imate razočaranje građana neuspehom evropskih integracija, koje su predstavnici vladajuće koalicije obećavali u predizbornoj kampanji. Podsetiću da je Tadić obećao kandidaturu do kraja 2008. Osim toga, imamo i drastičan pad standarda građana, tako da je logično da je podrška EU opala - zaključuje Samardžić.

BEOGRAD 16. 11. 2010

Izvor: Press

Od EU za regionalnu saradnju 5,2 miliona evra

Predstavnici Evropske unije i Vlade Srbije potpisali su na Zlatiboru ugovore o donaciji EU, u vrednosti od 5,2 miliona evra, za trideset projekata u okviru programa prekogranične saradnje između Srbije i BiH i Srbije i Crne Gore.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisali su na Zlatiboru i finansijski sporazum o dodeli dodatnih sredstava iz budžeta EU za programe saradnje Srbije sa BiH u iznosu od 1,1 miliona evra i za program sa Crnom Gorom 500.000 evra.

Na ceremoniji potpisivanja, Dežer je istakao da je prvi poziv za projekte prekogranične saradnje pratio veliki entuzijazam i da je na njega stiglo četiri puta više predloga nego što je bilo sredstava.

On je ocenio da se regionalna saradnja između Srbije, BiH i Crne Gore odvija na vrlo visokom nivou i izrazio da će efekti svega biti vidljivi i na lokalnom nivou, to jest da će doći do pomirenja i saradnje.

Đelić je rekao da potpisanih 30 projekata pokrivaju široku lepezu potreba građana - od pijaće vode, turizma, preduzetništva i brige za osobe ometene u razvoju.

"Prekogranična saradnja je jedan od najuspešnijih evropskih projekata koje imamo u regionu", rekao je on i ocenio da će realizacija sredstava od 15 miliona evra biti duplirana u narednom periodu.

Na svečanosti koja je danas održana na Zlatiboru govorili su otpravnik poslova Delegacije EU u BiH Boris Jaročević, direktor direkcije za evropske integracije u BiH Nevenka Savić i pomoćnik ministra za evropske integracije Crne Gore Vanja Grgurović.

Između Srbije i BiH, Evropska unije finansira 17 projekata u vrednosti 3,24 miliona evra. Projekte prekogranične saradnje između Srbije i Crne Gore Unija finansira sa gotovo dva miliona evra i u pitanju je 13 projekata.

Izvor: MTS-Mondo

Irska je prva zemlja  posle Grcke dobija pomoc od 38 milijardi funti od EU da bi se izbavila iz krize.
Deo koji ce platiti V.Britanija za Irsku ove godine  je u iznosu od 7 Milijardi funti i ako sama Britanija ima finansijski dug od  tacno 997 Biliona ili Milijardi funti
Zemlje koje cekaju u redu za finansijsku pomoc su Portugal i Spanija.
Zasto bi neko ulagao bilo sta u Srbiju kad tim parama nema nikakvog povratka.

U Republici Srpskoj ljudi potpuno drugacije razmisljaju za razliku od recimo BG-a ili vojvodine. Ovde su oni koji su zagovarali multietnicnost, sekularizam i ostale gluposti prvi stradali, a vecina je imala srece da izvuce zivu glavu i otplovi u ameriku.

U Hrvatskoj je odrzana tribina "Volim Hrvatsku - NE u EU"

sazeto, istaknuto je sledece:


neverovatno koliko su slike i prolike iste u Srbiji i Hrvatskoj... slucajno ?

samo u tekstu zamenite rec "hrvatska" sa "srbija" i kockice su slozene.

Pa kad niko ne priznaje, ni sa jedne strane koliko u Srbi i Hrvati slicni