Sledecih 10 godina nece biti prosirenja EU

http://news.mail.ru/inworld/ukraina/politics/4651653/

Srbija može da se kandiduje za EU!

Šefovi diplomatije država EU dozvolili su prosleđivanje aplikacije Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji na razmatranje Evropskoj komisiji.

Šefovi diplomatija Evropske unije odlučili su danas u Luksemburgu da Evropskoj komisiji proslede zahtev Srbije za članstvo u Uniji. Pozitivno mišljenje Evropske komisije je preduslov za početak konkretnih pregovora o prijemu u članstvo EU.

Šef belgijske diplomatije Steven Vanakere izjavio je da je Srbiji odlukom da njena kandidatura bude prosleđena na analizu Evropskoj komisiji, poslat veoma pozitivan signal koji predstavlja nagradu za konstruktivan stav Beograda ispoljen tokom poslednjih meseci.

"Danas je veoma dobar dan za Srbiju, ali i za Evropu. Danas smo jasno pokazali ono što smo već rekli u Sarajevu - da ceo Zapadni Balkan ima budućnost u EU", rekao je Vanakere novinarima u Luksemburgu.

On je dodao da je odlukom o prosleđivanju kandidature nastavljen proceš koji je Srbija započela pre oko deset meseci, predajući svoju kandidaturu.

"Nedavni pozitivni koraci, konstruktivan stav Vlade Srbije po pitanju regionalne saradnje ne mogu proći nenagrađeno i mora se poslati jasna pozitivna poruka", rekao je on.

Vanakere je naglasio da je današnji sporazum među članicama EU postignut zahvaljujući tome što je u zaključcima jasno naglašeno da "ovaj pozitivan signal ne treba da baci u zaborav očekivanja EU i međunarodne zajednice što se tiče neophodnosti saradnje sa Hagom koja ostaje veoma važan uslov za sve dalje korake" u evropskim integracijama Srbije.

"Pozivamo Vladu Srbije da nastavi sa svojim koracima u cilju pune saradnje sa Tribunalom", rekao je on.

Upitan kako je rešena uzdržanost Holandije po ovom pitanju, Vanakere je rekao da se ovakvi problemi rešavaju "razgovorom i uzimanjem u obzir svačijeg mišljenja".

"Belgijsko predsedništvo radilo je prošlih nedelja i prošlog meseca mnogo na ubeđivanju svake države članice (EU) da se dogovorimo oko teksta sporazuma i drago nam je što smo postigli rezultat", dodao je on.

U zaključima se podseća da je uslov pune saradnje Srbije sa Haškim sudom sadržan u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznom sporazumu i ističe da je u skladu sa političkim, Kopenhaškim kriterijumima puna saradnja sa Tribunalom ključni uslov za članstvo u EU.

U kontekstu srpskog zahteva za članstvo, Unija ističe da će posle današnje odluke "svaki dalji korak na putu ka članstvu Srbije u EU biti preduzet kada Savet jednoglasno odluči da puna saradnja sa Tribunalom postoji ili i dalje postoji".

Savet ministara EU će pažljivo pratiti izveštaje o napretku Tužilaštva Haškog suda, a EU i njene članice izražavaju spremnost da Srbiji pomognu u tome, dodaje se.

U zaključcima sa današnjeg sastanka Savet ministara EU takođe poziva Srbiju da primeni preporuke koje je Tužilaštvo Haškog suda predstavilo Savetu bezvednosti UN u junu 2010, a tiču se podrške Srbije procesima koji su u toku i njene pomoći u ključnim pitanjima hapšenja dvojice preostalih begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

To bi, kako se dodaje, "bio najubedljiviji dokaz napora Srbije i saradnje sa Haškim sudom".

U usvojenim zaključcima Savet se takođe zalaže za napredak u procesu dijaloga Beograda i Prištine uz podršku EU i njenog visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost što je rezolucijom usvojenom u Generalnoj skupštini UN 9. septembtra 2010. pozdravljeno kao faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu.

Savet naglašava da je konstruktivan pristup saradnji u regionu od suštinskog značaja, dodaje se u zaključcima.

Vodeće zemlja EU Nemačka, Francuska i Velika Britanija su insistirale da se odluka za Srbiju donese danas, bez odlaganja

Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele izjavio je da Evropa treba da da doprinos daljem napretku Srbije na putu ka EU.

"Naš stav je jasan. Srbija je pokazala da je kooperativna i korektno se ponašala u Ujedinjenim nacijama, pa bi zato trebalo da damo doprinos daljem napretku Srbije ka Evropi", rekao je Vestervele, uoči početka sastanka Saveta za opšte poslove u Luksemburgu.

Zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčović izjavio je danas u Luksemburgu da će Komisija odmah početi sa izradom mišljenja o kandidaturi Srbije.

Francuski ministar za Evropu Pjer Lelušje izjavio je da je to na određen način zaslužena nagrada kako za napredak u reformama, tako i za veoma teške napore koje je srpska vlada uložila u saradnji sa EU oko rešavanja problema Kosova.

Leluš je ocenio da je Kosovo i dalje veoma" bolno istorijsko pitanje" za Srbiju i da kosovski problem ni izdaleka još nije rešen.

Podsećajući da je predsednik Srbije Boris Tadić 22. decembra 2009. podneo zahtev za članstvo Srbije u EU u zaključcima se dodaje da je Savet ministara EU zatražio od Evropske komisije mišljenje o zahetvu Srbije za članstvo u EU, u skladu sa članom 49 Ugovora o EU.

Kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora, u zaključcima Saveta navodi se da je dogovor postignut u petak, nakon prilično dugih i ni malo lakih razgovora među zemljama članicama i pod uslovom da saradnja Srbije bude pažljivo nadzirana i da se Srbija poziva da poštuje svoje obaveze u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom.

Prema diplomatskim izvorima, do odluke je došlo pošto je izvršen pritisak na Holandiju koja je ostala usamljena u stavu da se suprostavi tom koraku EU, imajući u vidu da Srbija, prema oceni Haškog tribunala nije dovoljno sarajivala sa tribunalom posebno na traženju i u naporima za hvatanje dvojice begunaca protiv kojih postoji optužnica ovog tribunala, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Kandidatura u drugoj polovini 2011.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izrazio je zadovoljstvo zbog odluke Saveta ministara Evropske unije
(EU) i najavio da će Komisija mišljenje o kandidaturi doneti u drugoj polovini 2011. godine.

"Cilj Srbije nije samo da razmišlja o dobijanju statusa kandidata, nego i mogućnosti da neposredno, posle dobijanja tog statusa, otvorimo pregovore za ulazak u EU", istakao je Đeliću u izjavi novinarima u Luksemburgu.

Odluka šefova diplomatije EU je logičan odgovor na sva zalaganja i napore koje je Srbija u prethodnom periodu učinila, izjavila je danas portoparol Demokratske stranke Jelena Trivan.

Trivanova je Tanjugu rekla da je ta odluka pokazala i da vlast u Srbiji tretira u EU kao ravnopravan partner koji ima svoje mesto u budućnosti Unije.

"Pokazali smo spremnost da ispunimo sve standarde i norme vezane za proces evropskih integracija. Pokazali smo spremnost da reformišemo svoje društvo, pokazali smo se kao solidni i lojalni partneri Unije, spremni da štite interese i EU i regiona", ocenila je ona.

Trivanova je dodala da je Srbija pokazala da su joj evropske vrednosti, pre svega, unutrašnji interesi i unutrašnja vrednost, ali i ogromnu hrabrost vezanu za donošenje odluka i reforme, učinivši stvari koje niko nije očekivao i koje u ranijem periodu niko nije smeo.

"Naravno da haški uslov ostaje, ali ono što je važno jeste to da se više na postavlja pitanje političke volje u Srbiji i spremnosti da se taj uslov ispuni", rekla je ona.

U Demokratskoj stranci Srbije (DSS) ocenjuju da je prosleđivanje kandidature "čisto proceduralna, birokratska stvar" od koje vlast pravi senzaciju i političku vest broj jedan.

Takvom odlukom EU samo daje vetar u leđa ovoj vlasti, nagradu jer dobro sprovodi naloge iz Brisela i Vašingtona, rekao je portparol DSS Petar Petković, na konferenciji za novinare, optužujući vlast da pristaje na "rasparčavanje" Srbije i ne brani Kosovo.

Petković je rekao da se za dalji proces evrointegracija od Srbije traži uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom i ispunjenje haškog uslova.

Prema rečima Petkovića, pitanje ulaska Srbije u EU je na dugom štapu i vlast samo zavarava građane nastavljajući "pogubnu politiku da Evropska unija nema alternativu".

Šef poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić izjavila je da očekuje da će Evropska komisija odmah početi sa davanjem mišljenja da će Srbija naredne godine postati kandidat za članstvo u EU.

"To je odlična vest i još jedno priznanje sadašnjem rukovodstvu i građanima Srbije na nedvosmislenom opredeljenju za proces evropskih integracija", rekla je Grubješićeva Tanjugu.

Šta dalje?

Evropska komisija, kada joj Savet ministara Evropske unije (EU) prosledi zahtev za članstvo države-aplikanta, treba da proceni pripremljenost zemlje za otvaranje procesa pristupanja, navodi se na sajtu Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.

Procena se radi na osnovu Upitnika koji predstavlja zvanični instrument kojim se procenjuje pripremljenost, a pozitivno mišljenje Evropske komisije otvara mogućnost sticanja statusa kadidata i perspektivu pristupnih pregovora o članstvu.

Broj pitanja u Upitniku razlikuje se u svakom pojedinačnom slučaju i zavisi od specifičnih karakteristika zainteresovanih država potencijalnih kandidata.

Upitnik koji je svojevremeno pripreman za Hrvatsku brojao je oko 4.500 pitanja, a za Crnu Goru 2.178.

Na osnovu dobijenih odgovora države - aplikanta izrađuje se Mišljenje Evropske komisije o tome da li je zemlja spremna za status kandidata, kao i da li je zemlja spremna za sledeću fazu - definisanje okvirnog datuma za pregovore o pristupanju, o čemu konsenzusom odlučuju države članice EU.

U ovom procesu je od izuzetne važnosti da odgovori budu formulisani koncizno i jasno, sa tačnim i proverenim podacima, kao i da budu usaglašeni sa politikom i propisima i države potencijalnog kandidata i EU.

Odgovori treba da pruže precizne podatke o zemlji, od poštovanja političkih i ekonomskih kriterijuma, do stepena usaglašenosti zakonodavstva sa propisima EU.

Odgovori treba da daju i adekvatne podatke o institucionalnim i administrativnim kapacitetima neophodnim za prihvatanje i primenu evropskih standarda u svakom od 35 pregovaračkih poglavlja, dodaje se u saopštenju.

Izvor: MTS-Mondo

Zadnja vest: Mongolija definitivno nece biti primljena u EU sledecih 50 godina 

BRISEL PRIHVATIO ZAHTEV SRBIJE ZA KANDIDATURU
Rok za hapšenje Mladića do kraja 2011. godine

T. Spaić - E. B. - T. N. Đ.    | 26. 10. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet - AP - AFP    | Komentara: 103
Savet ministara EU juče je jednoglasno odlučio da se srpska kandidatura za članstvo u EU prosledi Evropskoj komisiji i istovremeno doneo zaključak da je puna saradnja sa Tribunalom u Hagu osnovni uslov za članstvo u EU i da za svaki dalji korak Srbije u priključivanju EU mora biti prethodno doneta jednoglasna odluka ministara EU o tome da postoji puna saradnja sa Tribunalom.


Upućen pozitivan signal: Stiven Vanekere, belgijski šef diplomatije
Kako “Blic” saznaje u diplomatskim krugovima u Luksemburgu, zahvaljujući upornom zalaganju šefova švedske i rumunske diplomatije usvojena je povoljnija varijanta zaključaka po kojoj Srbija ima vremena do kraja sledeće godine da završi saradnju sa Tribunalom, odnosno da uhapsi preostale haške begunce dok ne dobije status kandidata.
 
Postojala je bojazan da zbog zalaganja Holandije, nakon svakog narednog nepovoljnog izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, dalje napredovanje Srbije bude potpuno blokirano i da se zaustavi i pre nego što se dođe do ispunjavanja uslova za sticanje statusa kandidata, što bi bilo veoma opasno za Srbiju. Kako “Blic” saznaje, i juče se, duže od pola sata, odvijala napeta debata na Savetu EU, pri čemu su Švedska i Rumunija odigrale presudnu ulogu da bude usvojena blaža formulacija. Zahvaljujući formulaciji koja glasi da će “dalji koraci Srbije biti preduzeti kada (stajalo je osim ako) Savet jednoglasno odluči da postoji puna saradnja sa Tribunalom”.

- Biće mnogo lakše ako nađemo i isporučimo preostala dva begunca, ali izbegnuta je glavna opasnost i u narednih godinu i više možemo da nastavimo nesmetano da radimo na evropskim integracijama - kaže za “Blic” izvor iz Vlade Srbije.

Primeniti bramercove preporuke
Ministri EU zatražili su od Srbije da primeni sve preporuke koje je glavni haški tužilac dao Srbiji u junu 2010. godine kada su u pitanju podrška suđenjima koja su u toku i hapšenje preostala dva osuđenika za ratne zločine. Oni su istakli će da će pomno pratiti izveštaje o napretku u saradnji sa Tribunalom koje im bude davao glavni haški tužilac.

- Ovakvim zaključkom Savet EU pronašao je dobar balans između toga da pošalje Srbiji poruku da je prepoznao korake koje je preduzela prethodnih meseci u pravcu poboljšanja dijaloga u regionu i inicijativa koje su dovele do toga da dijalog između Srbije i Kosova bude bolji s jedne strane i da će kada dođe do pitanja članstva uslov za Srbiju biti puna saradnja sa haškim Tribunalom s druge strane - objasnio je predsedavajući Saveta Stiven Vanekere, belgijski šef diplomatije.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić objašnjava za „Blic“ da niko od ministara na jučerašnjim sastancima nije stavio znak jednakosti između hapšenja preostala dva haška begunca i ocene da Srbija u potpunosti sarađuje sa Tribunalom kad je u pitanju dalje uslovljavanje Srbije u evropskim integracijama. Međutim, ako se pogleda iskustvo Hrvatske koja je dobila datum početka pregovora za članstvo u EU, a zatim je taj datum bio suspendovan više od sedam meseci sve dok nije izručila generala Antu Gotovinu, jasno je da će hapšenje Ratka Mladića ostati glavni uslov za Srbiju. Uslov će biti i ocena sa koliko dobre volje Beograd vodi dijalog sa Kosovom.

- Svima nama je jasno da do hapšenja preostala dva optuženika mora doći - i to što ranije, to bolje. Što se tiče dijaloga sa Prištinom, ministri EU sa kojima sam razgovarao složili su se da bi svako uslovljavanje daljeg napretka Srbije ka EU rezultatima tog dijaloga bilo kontraproduktivno. Takođe, Srbija neće biti uslovljavana manjkom želje za dijalogom u Prištini - kaže Đelić za „Blic“.
Na jučerašnjem sastanku sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom srpskoj delegaciji rečeno je da će Evropska komisija krajem novembra proslediti upitnik Srbiji. File ih je obavestio da komisija radi na tome da upitnik bude toliko sadržajan da omogući da se kroz njegovu pripremu ne samo odgovori nego i reši određen broj pitanja važnih za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora o članstvu.

Ddeset evropskih zapovesti
Nakon toga, Srbija će tokom prvog tromesečja sledeće godine odgovoriti na upitnik, a zatim se očekuje dolazak misija EU koje će proveriti da li je u praksi sprovedeno ono što je napisano u odgovorima.

- Prve stvari koje ćemo preduzeti da bismo što pre obavili posao oko priprema za pregovaranje je ojačavanje naše misije u Briselu i predlog Akcionog plana sa “deset evropskih zaposvesti” koje treba ispuniti da bi dobili status kandidata. Tu su, pre svega, saradnja sa Haškim tribunalom, donošenje Zakona o finansiranju stranaka, ukidanje blanko ostavki poslanika, rešavanje pitanja Roma i drugih koji su navedeni u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku. Poslaćemo, takođe, dodatnih osam eksperata koji rade u Vladi u Beogradu da bismo pojačali buduću ekipu za pregovore sa EU - kaže Đelić za „Blic“.

Predsednik Boris Tadić rekao je da je ovo važan trenutak u evropskim integracijama zemlje. Prema proceni Tadića, dijalog sa Evropskom komisijom će trajati 12 do 15 meseci, kada bi trebalo očekivati početak procesa pregovora o 35 poglavlja na čijem će kraju uslediti članstvo u EU.

- Od nas zavisi da li ćemo postati članica EU 2016, 2020. ili 2025. godine - napomenuo je Tadić i ukazao da zemlja koja ne poštuje evropske vrednosti, prava i slobode ne može postati članica EU.

Odluku Saveta ministara pozdravio je i šef slovačke diplomatije Mikulaš Dzurinda.
- Uradili smo dosta toga zajedno. Razgovarao sam sa predsednikom Tadićem nakon njegovih sastanaka sa ministrima dipolomatije Nemačke i Engleske i bili smo veoma zadovoljni što zajedno možemo da uradimo rezoluciju - rekao je Dzurinda za „Blic“.

Na pitanje da li će pitanje pune saradnje sa Tribunalom u jednom trenutku ponovo blokirati pristupanje Srbije EU, Dzurinda je rekao da ne veruje da će se to dogoditi.
 

Ketrin Ešton
Ešton: Priznanje Kosova još nije uslov
Na pitanje „Blica“ da li će priznanje Kosova biti uslov za Srbiju i kada očekuje da počne dijalog Prištine i Beograda, Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, odgovorila je da to nije uslov jer je dug put do pristupanja u EU.
- Što se tiče dijaloga, nadam se da će početi veoma brzo. Razgovaramo sa zvaničnicima i u Prištini i u Beogradu o željama obe strane da bismo počeli. Međutim, treba da se fokusiramo na praktične stvari da bismo život ljudima učinili lakšim i da se fokusiramo na pitanja za koja su građani zainteresovani - rekla je ona.
 
Sedam koraka do Unije
- Mišljenje Evropske komisije (od šest meseci do godinu dana)
- Zemlja dobija status kandidata ako je mišljenje pozitivno
- Savet ministara konsenzusom donosi odluku o početku pregovora o članstvu
- Pregovori sa svim članicama EU o 34 oblasti (dve-tri godine, zavisi od usklađenosti domaćeg zakonodavstva)
- Potpisivanje sporazuma o članstvu između Srbije i EU
- Ratifikacija sporazuma o članstvu
- Odluka o članstvu u EU
 
REAGOVANJA
Svi napori Srbije konačno dobili potvrdu
 
Dragan Šutanovac ministar odbrane
U Srbiji postoji politička volja za završetak saradnje sa Haškim tribuinalom i za hapšenje preostala dva haška optuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
 
Slavica Đukić-Dejanović predsednica Skupštine Srbije
Svi napori Srbije konačno su dobili potvrdu. Ono što je za nas obaveza jeste da ozbiljnije i više radimo na ispunjavanju standarda kako bi taj put i dalje išao u željenom pravcu.
 
Ivica Dačić ministar policije
Srbija je spremna da ispuni sve upite Evropske komisije.
 
Vuk Drašković lider SPO
Sada od same Srbije zavisi kada će i da li će dobiti status kandidata. Zeleno svetlo za srpski voz prema Briselu biće upaljeno čim pogasimo neka naša crvena svetla. Haška prepreka mora biti uklonjena.
 
Čedomir Jovanović lider LDP
Poruku iz Luksemburga treba da shvatimo ozbiljno i da u nedeljama koje su pred nama rešimo problem okončanja saradnje sa sudom u Hagu.
 
Petar Petković portparol DSS
U pitanju je čisto tehnička, proceduralna i birokratska stvar koja u Srbiji dobija nivo senzacije i političke vesti broj jedan, jer na taj način EU želi da da vetar u leđa sadašnjoj vlasti koja dobro sprovodi ono što joj nalože iz Brisela i Va šingtona.
 
 
Beograd o zahtevu Bramerca
Begunce traži 10.000 operativaca

U akcijama potrage za Ratkom Mladićem, najtraženijim haškim beguncem, do sada je bilo uključeno oko 10.000 operativaca policije i Bezbednosne informativne agencije, kaže izvor „Blica“ blizak Akcionom timu.
 

Haški tužilac traži da više ljudi učestvuje u potrazi za Mladićem
Podsećamo da je upravo šef Akcionog tima Vladimir Vukčević svojevremeno izjavio da je reč upravo o tolikom broju ljudi. Taj broj, kako je objasnio Vukčević ranije, uključuje operativce, ljude koji rade na obezbeđivanju terena, kao i one koji pružaju logističku podršku potrazi. Nema sumnje da ovaj podatak nije tajna za glavnog haškog tužioca Serža Bramerca. On je, ipak, u nedavnom intervjuu „Njujork tajmsu“ izjavio da bi u cilju hapšenja Mladića haško tužilaštvo preporučilo srpskim vlastima da revidiraju strategiju i uposle više ljudi na njegovom traženju, kao i da imaju multidisciplinarni pristup.

- Više mora da se uradi. Vreme ističe. Tribunal će uskoro biti zatvoren – poručio je Bramerc i juče u tekstu „Internešenel herald tribjuna“, u kojem je objavljena i izjava predsednika Srbije Borisa Tadića.

Tadić je za „Internešenel herald tribjun“ istakao da Srbija nikada neće prestati da ulaže napore kako bi uhapsila Mladića u skladu sa njenim “međunarodnim obavezama”.

- Srbija će do kraja ispuniti međunarodne obaveze - rekao je Tadić za IHT i dodao da bi srpske vlasti, čak i ako bi Tribunal sutra trebalo da prestane da radi, “nastavile potragu za Mladićem koristeći sva raspoloživa sredstva zato što je to moralna obaveza prema nevinim žrtvama i zato što je to jedini način za postizanje pomirenja među narodima u regionu“.

Bramerc ističe da ne želi da kaže kako srpske vlasti nisu uložile nikakav napor u poboljšanje saradnje, navodeći da je dostavljanje Mladićevih dnevnika i pratećeg materijala “veoma pozitivan znak”. Ipak, Bramerc na svakom koraku ponavlja ono što je napisao i u svom junskom izveštaju da, i pored brojnih operacija, nije bilo realnog napretka.

Zamenik državnog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić juče je u Novom Sadu samo izjavio da nema novih informacija o potrazi za Ratkom Mladićem koje bi bile interesantne za širu javnost.
 
Ljajić: Nije bilo zamerki
Rasim Ljajić, šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, rekao je za „Blic“ da će o svemu što je Bramerc rekao biti prilike za razgovor kada on dođe 15. novembra u Beograd, kao i da Akcioni tim utvrđuje strategiju potrage dok je nadležne službe operativno sprovode, a po potrebi se uključuju i druge institucije u zemlji.
- Mi od Bramerca do sada nismo čuli zamerke koje se navode u medijima. Njegova poseta Beogradu biće prilika da vidimo šta to mi nismo uradili, gde su ti propusti. Možda ima nešto novo što mi ne znamo – rekao je Ljajić.

Izvor: Blic

Srbija zvanični kanidat za EU 2011?

Nadamo se da će Srbija naredne godine zvanično dobiti status kandidata za članstvo u EU, izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.

Posle razgovora sa češkim ministrom spoljnih poslova Karelom Švarcenbergom, Jeremić je istakao da je članstvo u Uniji "centralni strateški prioritet" Srbije i dodao da će Srbija učiniti sve da period do dobijanja statusa kandidata bude najkraći mogući.

U Luksemburgu je juče postignuta "velika, važna odluka na putu Srbije ka punopravnom članstvu u EU", rekao je Jeremić i dodao da "Češka i Srbija to smatraju važnim zajedničkim uspehom".

"Pred nama je složen period u kojem će biti mnogo posla i u kojem ćemo morati da pokažemo ozbiljnost, kapacitet i rešenost da istrajemo na putu ka Evropskoj uniji", rekao je Jeremić na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, Češka je "jedan od najglasnijih podržavalaca" Srbije i zemalja zapadnog Balkana na putu ka EU.

Šef češke diplomatije je istakao da je juče bio važan dan "za Evropu i za Srbiju" i da jučerašnje prosleđivanje kandidature Evropskoj komisiji pokazuje da Srbija ima mnogo prijatelja u Evropi.

On je rekao da je Srbiji "otvoren put" ka EU i preneo svoje iskustvo iz vremena kada je Češka započinjala taj proces i kada se, kako je rekao, osećao "frustrirano".

Rekao je da je ranije mislio da je partnerstvo Unije sa zemljom koja treba da postane članica EU "nešto lepo, poput veridbe", ali da je uvideo da je to zapravo ispit, odnos učenika i nastavnika.

"Nemojte se osećati frustrirano", poručio je Švarcenberg, koji je preneo da je juče u Luksemburgu vođena "zanimljiva debata koja je pokazala da Srbije ima mnogo prijatelja i da nije sama".

On je kazao da Kosovo nije uslov koji je postavljen Srbiji na putu ka EU, ali da je potrebno ostvariti "konkretnu, zdravu saradnju" u regionu zapadnog Balkana.

Govoreći o saradnji u regionu, Švarcenberg je istakao značaj ekonomskih pitanja i privlačenja investicija za koje je, kako je rekao, "važno stvoriti bezbedno okruženje".

Jeremić je izrazio nadu da priznavanje Kosova nikada neće biti formulisano kao uslov Srbiji, jer je to "uslov koji Srbija neće moći da ispuni".

Na susretu je bilo reči i o bilateralnim odnosima, razvoju ekonomskih, kulturnih i drugih veza.

Jeremić je najavio da će premijer Srbije Mirko Cvetković posetiti Češku u narednih nekoliko nedelja, kao i da će ekonomska pitanja biti najvažnija tema razgovora sa češkim zvaničnicima.

Izvor: MTS-Mondo

Поглед из Немачке:„Тврђе са Србијом“
Штампај | Пошаљи на е-пошту

„Тврђе са Србијом“, препоручује већ насловом свог чланка данашњи Зидојче цајтунг, и појашњава поднасловом који гласи: „Европска унија чини грешку када Србији ставља у изглед могућност пријема“…

србија и еу

У тексту се наводи да има добрих разлога да се Србија приближи Европској унији, јер онај ко жели мир на Балкану не може да заобиђе Београд. Али, лист поручује да због мира не би требало скретати поглед устрану и давати политичке попусте. Јер, и пример Румуније и Бугарске је показао да је жеља за брзим пријемом у ЕУ била сметња да се сагледа колико је једна земља објективно удаљена од приступа Унији утемељеној на слободи, правној држави и демократији, пише Зидојче цајтунг, и додаје да ће ЕУ још неко време морати да трпи лоше последице пријема поменуте две земље у заједницу.

„У случају Србије, још ни издалека не може да се говори о предстојећем пријему. Министри спољних послова су Београду дозволили само први корак на дугом путу ка чланству у ЕУ. Али, већ и тиме, они су дали погрешан сигнал. Одустајање од хватања и изручења осумњичених за ратне злочине попут Ратка Младића као услова за почетак приступног процеса има двоструко негативно дејство. С једне стране, нарушена је кредибилност у гоњењу ратних злочинаца. С друге, Београд сада зна да је ЕУ мек преговарач, који може да се натера на попуштање сликањем опасности и призивањем националних немира.

Присталице преговора са Београдом без изручења Младића сматрају да не сме читав народ да буде талац једног човека. Они који тако говоре, намерно превиђају да Младића и неке његове компањоне и данас штите највиши кругови, да су ти штићеници део српског државног резона. Једног тако познатог бившег генерала свуда је лако препознати, али и поред тога, њега нико није видео, или је онај ко је могао да га види увек стизао прекасно.

Други аргумент (присталица српског приближавања ЕУ) јесте да Србија треба да буде награђена за своје мирољубиво понашање приликом отцепљења Косова. Јесте да ће Србија имати важну улогу када дође време да НАТО и ЕУ затворе болно поглавље Косова. Али, нема никаквог разлога да се Београду зато да попуст у европским питањима.

Ако Србија не треба да постане још једна Румунија, или Бугарска, у Евроспкој унији, онда од сада са њом треба преговарати тврдо и непопустљиво. Србија ће дугорочно гледано свакако доспети у ЕУ, али тек онда, када са својим суседима и самом собом буде живела у миру, када буде изручила своје ратне злочинце и када постане демократска и правна држава. Дакле, према правилима ЕУ“.

Извор:http://www.dw-world.de/dw/article/0„6150586,00.html?maca=ser-TB_ser_b92_v2-4739-xml-mrss

Bio bih proklet kad bi čitao ovaj silni tekst. 

Ovo je ko neka video igra , uvek neka nova ekspanzija , nova misija ,........, ne lipši magarče do zelene trave.

Радост Европе
Број 138 | Пише: Уредништво • 28. октобар 2010
Пише Никола Врзић

Шта је тачно Србија добила прослеђивањем њене кандидатуре за чланство у Европској унији, и колико ће то заправо да нас кошта.
Добра вест стигла је у понедељак из Луксембурга: Холандија више није усамљена у Европској унији. Сада Србију не условљава само она, већ и осталих 26 чланица уније, и то не само Хагом као досад, него и Косовом. Борис Тадић, председник Србије, честитао је грађанима Србије на таквом развоју догађаја…
ХОЛАНДСКИ КОМПРОМИС Савет министара спољних послова 27 земаља чланица Европске уније, одлучио је да кандидатуру Србије за чланство у ЕУ проследи Европској комисији. Одлука је усвојена једногласно, консензусом, а  коначна редакција текста, насловљеног „Закључци о Србији“, сачињена је пред викенд, у петак, „после две ноћи дугачких и заморних разговора“, како извештава ВАЦ-ов ЕУобзервер. Требало је, наиме, помирити благонаклоних 26 чланица ЕУ и непопустљиву Холандију; Холандију чији је парламент пре две недеље, 13. октобра, расправљао о Србији и једногласно одлучио, по препоруци свог Одбора за европске послове, да од Савета министара ЕУ затражи да се одложи доношење одлуке о кандидатури Србије до следећег, децембарског извештаја Сержа Брамерца, главног тужиоца Хашког трибунала у Савету безбедности Уједињених нација. Тако тврдим ставом о Србији и Трибуналу, процењују западни медији, Холандија жели да умири сопствену савест, оптерећену неславном улогом холандског батаљона УНПРОФОР-а  у злочину у Сребреници.
Шефови дипломатије ЕУ, пак, како се испоставило, нису желели да прибегну прегласавању Холандије због Србије – иако се и таква теоретска могућност појавила после тумачења да би прослеђивање српске кандидатуре могло да буде третирано не као политичко већ као техничко питање, а у таквом случају консензус не би био потребан. Прибегло се, ипак, компромисном решењу, излазу садржаном већ у одлуци холандског парламента: да може да се да зелено светло за прослеђивање српске кандидатуре, ако та дозвола буде условљена окончањем српске сарадње са Хашким трибуналом. Тако да је, имајући ово у виду, тешко уопште и говорити о некаквом великом холандском попуштању пред притиском српских пријатеља у ЕУ. Пријатеља који су, уз хашки, у закључке убацили и додатни, косовски услов…
Оваква благонаклоност 26 чланица ЕУ, наоко супротстављених Холандији, објашњена је жељом да се награде српска кооперативност у погледу Косова и они који у Београду спроводе ту кооперативну, конструктивну политику. Стивен Ванекере, министар спољних послова Белгије председавајуће ЕУ, рекао је: „Морамо рећи да је наш потез уследио после прогреса који смо видели у процесу регионалне сарадње, нарочито у посвећености Владе у Београду при отварању дијалога са Приштином (…) Ово је позитиван сигнал који треба да осигура да недавни позитивни догађаји, односно конструктиван став српске владе према међурегионалним проблемима, буде на неки начин награђен.“ Слично Ванекереу, изјавио је и Пјер Лелуш, француски министар за Европу: „То је заслужена награда како за напредак у реформама, тако и за веома тешке напоре које је српска влада уложила у сарадњи са ЕУ у решавању проблема Косова.“ Он је оценио и да је Косово и даље „веома болно историјско питање“ за Србију, упозоривши при том да косовски проблем „ни издалека још није решен“.
Какво нам решење овог болног историјског питања следује, показују нешто мање дипломатски увијене, а прилично сагласне оцене западних медија. „Њујорк тајмс“, тако, пише да „одлука рефлектује жељу готово свих нација Европске уније да покажу флексибилност према Србији и тиме покушају да донесу стабилност на Балкан“. Постојала је, пише овај лист, „потреба да се пружи некакво охрабрење влади Бориса Тадића“, и наводи да је луксембуршки корак ЕУ направила – и ту је изгледа кључ – „да би наградила Србију због прихватања независности Косова, и да би подупрла прозападну владу пред изборе 2012. године.“ Готово да је идентичан закључак „Гардијановог“ коментатора: „Данашњи потез сматра се наградом за председника Бориса Тадића, прозападног демократу и српског лидера који је недавно одустао од покушаја да доведе у питање независност Косова и пристао на преговоре с лидерима косовских Албанаца под окриљем ЕУ.“
Или је најпрецизнији опис европског расположења према Србији и њеном лидеру дала агенција „Франс прес“, када је цитирала неименованог ЕУ дипломату: „Морамо да наградимо председника Србије Бориса Тадића, који је донео храбре одлуке и који разумно управља неразумном нацијом.“
ЗАКЉУЧЦИ САВЕТА МИНИСТАРА Награда разумном председнику неразумне нације, стигла је у виду пет тачака луксембуршких „Закључака о Србији“. Шта стоји у њима? Прва тачка каже да је донета одлука о прослеђивању српске кандидатуре Европској комисији. Друга, да „будућност Западног Балкана лежи у Европској унији“, уз навођење прва два у низу услова: поштовање копенхагенских критеријума и услова садржаних у Споразуму о стабилизацији и придруживању. Трећом тачком Савет министара „понавља да је конструктиван приступ регионалној сарадњи од суштинске важности. Савет такође позива на напредак у процесу дијалога Београда и Приштине, под окриљем ЕУ и њеног високог представника за спољну политику и безбедност“, како је поздрављено и Резолуцијом Генералне скупштине УН од 9. септембра.
Четврта и пета тачка баве се Хагом. У четвртој, подсећа се на то да је пуна сарадња Србија с Трибуналом већ садржана у ССП-у. Сада, „ЕУ подвлачи да ће свака следећа етапа српског пута ка приступању ЕУ (…) бити предузета када Савет једногласно одлучи да је остварена пуна сарадња с Трибуналом. У том контексту, Савет ће тесно надгледати извештаје о напретку канцеларије главног тужиоца.“ Најзад, пета тачка иде и корак даље, наводећи недвосмислено да је „кључно питање хапшење два преостала бегунца, Ратка Младића и Горана Хаџића, што би био најубедљивији доказ српских напора и сарадње с Трибуналом.“
Ови су закључци изазвали праву провалу радости Европе у Србији. Потпредседник владе Божидар Ђелић, усхићено је објавио да „наступа нова ера у евроинтеграцијама Србије“, председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић обнародовала је да је „више него срећна и задовољна“, Вук Драшковић је у поетском узлету проанализирао закључке Савета: „Зелено светло за српски воз према Бриселу биће упаљено, чим погасимо нека наша црвена светла.“ Председник Борис Тадић, пак, сетио се и свог неразумног народа и упутио му честитку, и тек је после тога допустио да га понесе добро расположење. „Прослеђивање апликације за чланство за Србију је изузетно важан корак. Али – то бих желео овом приликом посебно да подвучем – то је важан корак и за Европску унију“, објаснио је у уторак у Штутгарту. Као да је пре две недеље поверовао Хилари Клинтон, када му је рекла да ће Србија бити лидер Европе.
Шта је тачно у закључцима Савета министара изазвало толику провалу одушевљења? Србији су, као магарцу, министри опет дали шаргарепу и штап. С тим што је процењено да магаре и није тако гладно као што изгледа, те је нахрањено једном шаргарепицом, док се, ваљда за сваки случај, батина истовремено добрано удебљала.
Шаргарепица се састоји у прослеђивању српске кандидатуре из Луксембурга у Брисел, од Савета министара до Европске комисије. Успело нам је – и отуда онолика радост – да постанемо кандидат за кандидата. Да је заиста реч тек о „малом кораку према евентуалном чланству“, како луксембуршку одлуку описује „Дојче веле“, показује већ и оно што нам предстоји док од „кандидата за кандидата“ не постанемо и прави кандидат за чланство у ЕУ. Својом одлуком у понедељак Савет министара је, разумљивим језиком речено, дозволио Европској комисији да нам пошаље Упитник, списак од преко четири хиљаде политичких, географских, демографских, правних, економских… питања. Србија затим одговара на та питања, па Европска комисија проверава дате одговоре, даје мишљење о њима, и то мишљење онда шаље натраг у Луксембург, Савету министара. Све и ако мишљење Европске комисије буде позитивно, Савет министара  поново гласа, и одлучује може ли кандидат за кандидата да буде унапређен у кандидата. Процедура која ће, по најбржем сценарију, ако без застајкивања прескочимо све препреке – и оне које су имали сви претходни кандидати за кандидата и оне које су специјално смишљене за Србију – трајати барем годину дана.
И тиме долазимо до споменуте батине. Батина се састоји у  условима разбацаним кроз оних пет тачака „Закључака о Србији“.

Par Razloga zasto Britanski narod zeli da napusti EU

1. Od pristupa u 1973 Britanija u zadnjih 27 godina gubi £30 miliona funti na dan u trgovackom deficitu sa drugim evropskim clanovima.

2.Samo U 2010 Britanija  treba da ukupno ulozi u EU budzet 14 milijardi funti.

3.Godisnji Troskovi regulisanja zakona EU prevazilaze njegove prednosti zajednickog marketa u odnosu od 600 do 180 milijardi evra.

4. Poljoprivredni zakon EU  kosta svaku porodicu 1200 evra godisnje vise za hranu.

5. Kao trenutno u Nemackoj 84% domacih zakona i zakonskih resenja bice donoseno i resavano u Briselu .
   

Srbija ce uci u EU tek nakon sto prizna Sandzak.