BEZ PODRŠKE ZA SSP
Brisel očekuje da će Holandija dati pristanak za kandidaturu Srbije

Ž. Jevtić    | 06. 10. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet    | Komentara: 17
Holandija bi već danas mogla da zauzme stav da li će 25. oktobra glasati u prilog zahteva Srbije za kandidaturu u EU. Dobro upućeni diplomata u Briselu kaže za „Blic” da čak i ukoliko se dogodi „da se ne postigne pozitivna atmosfera”, ostaje još rezervna varijanta koja je u opticaju, a prema kojoj Holandija ne bi odobrila početak ratifikacije SSP, ali pušta da prođe zahtev za kandidaturu.


Ketrin Ešton
Na odluku Holandije značajno će uticati današnje izlaganje o Srbiji komesara za proširenje EU Štefana Filea i haškog tužioca Serža Bramerca pred holandskim parlamentarcima. Kako kaže „Blicov” sagovornik, ne očekuje se da će Bramercovo izlaganje biti pozitivno po Srbiju.

- Međutim, gotovo je sigurno da će komesar za proširenje EU File imati optimističniji pristup, tako da se može reći da će donekle ispeglati stvar - kaže naš izvor. On ističe da, iako je najizglednija varijanta da Holandija ne odobri početak ratifikacije SSP ali prihvati zahtev za kandidaturu, „mora se priznati da niko ne isključuje da 25. oktobra na Savetu ministara EU kažu i ne”.

Ministar spoljnih poslova Holandije, po svemu sudeći, neće biti dosadašnji Maksim Ferhagen.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton rekla je u intervjuu za magazin „Kord” da će Savet ministara EU u bliskoj budućnosti doneti odluku o prosleđivanju kandidature Srbije Evropskoj komisiji.

- Budućnost Srbije je u EU. Dobili smo zahtev za prijem Srbije u EU i sledeći korak je da Savet odluči da taj zahtev prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje. Konsultacije među državama članicama EU su u toku i nedavno su intenzivirane. Verujem da će Savet razmotriti ovo pitanje u bliskoj budućnosti - kaže Eštonova. Govoreći o usvajanju rezolucije Srbije i EU o mišljenju MSP o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, Ešton je ocenila da je time počela nova faza i da dijalog Beograda i Prištine predstavlja mogućnost za otklanjanje prepreka na putu ka EU. Ona smatra da bi dijalog koji ima podršku Beograda, Prištine i EU mogao da predstavlja veliki podstrek regionalnoj saradnji na Balkanu, a to je od suštinskog značaja za evropsku perspektivu regiona.

- Budućnost Srbije i Kosova leži u EU, a približavanje Uniji ima mnogo ekonomskih i socijalnih prednosti. Ono što većina ljudi želi jeste da živi u bezbednom okruženju, da ima stalan posao i nadu u bolju budućnost za svoju decu. Iskustva prethodnih proširenja pokazuju da EU to može da omogući. Proces evropske integracije doprineće i privlačenju stranih investicija, nužnih za razvoj zemlje - zaključila je Eštonova.

Fileova „razmena mišljenja”
Angela Filote, portparol Štefana Filea, komesar za proširenje EU, kazala je za „Blic” da će današnja diskusija u holandskom parlamentu biti i o procesu proširenja Unije uopšte, ali i o kandidaturi Srbije u okviru toga. „Biće to razmena mišljenja, komesar File će izneti svoje stavove u vezi sa Srbijom, a holandski parlamentarci će izneti svoje”, rekla je Filote, koja nije želela da kaže da li će File zatražiti od holandskih poslanika da daju zeleno svetlo za prihvatanje srpskog zahteva za EU kandidaturu.
N. V.

Izvor: Blic

Hoće li nam se sažaliti Holanđani?

Komitet za evopske poslove parlamenta odlučivaće popodne da li da zatraži od vlade da Srbiji dozvoli nastavak procesa kandidature EU.

Holandski parlament će odličivati da li da se priključi ostalim evropskim državama i na predstojećem sastanku Saveta Evropske unije donesu odluku o prosleđivanju srpske kandidature Evropskoj komisiji, potvrđeno je Tanjugu u holandskom parlamentu.

Kako stvari stoje u ovom trenutku, verovatnije je da će parlament ove zemlje ostati pri stavu da Beograd ne može ostvariti nikakav dalji napredak u integracijama bez hapšenja i izručenja Ratka Mladića.

Izvor "Blica" iz ovog odbora, koji se posljednji put sastaje sa odlazećim holanskim ministrom spoljnih poslova Makismom Fergahenom, a kojim rukovodi poslanik holandskih liberala Han ten Bruke, rekao je da očekuje da će većina poslanika tražiti od vlade da se prosleđivanje srpske kandidature na mišljenje Evropskoj komisiji odloži do sledećeg Bramercovog izvještaja.

"Klintonova ne može da utiče na parlament, ali možda može na vladu", rekao je izvor beogradskog dnevnika.

Poslanici demohrišćana svoj stav o Srbiji izneće tek sutra do dva sata po podne, do vremena kada je predviđena inauguracija nove vlade Holandije. Tu vladu će voditi lider liberala Mark Rute, a dosadašnji šef diplomatije Ferhagen biće potpredsednik vlade zadužen za ekonomiju, poljoprivredu i inovacije, dok će novi holandski ministar spoljnih poslova biti Uri Rozental (65).

U novom kabinetu biće sedam liberala i šest demohrišćana, a manjinsku vladu će u parlamentu podržavati Partija za slobodu Gerta Vilders, populiste kojem se pred sudom u Amsterdamu trenutno sudi za širenje mržnje prema islamu.

List navodi da sama činjenica da će dve ključne pozicije u novoj holandskoj vladi držati liberali, koji nisu zagovornici širenja EU, ne obećava mnogo šanse za podršku srpskim EU aspiracijama u narednim mesecima.

Holandija, koja je ponovo izolovana u svom protivljenju nastavku evropskih integracija Srbije bez onoga što smatra "punom saradnjom sa Sudom u Hagu", što se pre svega odnosi na hapšenje i izručenje bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladića Haškom sudu, nije u mogućnosti da bez adekvatne odluke u parlamentu podrži prosleđivanje kandidature Srbije EK, oko čega su se prošlog meseca jednoglasno složile sve ostale države članice Unije.

Da bi parlamentarcima pomogli da steknu sliku o sadašnjoj situaciji vezanoj za integracije Srbije, ali i saradnju sa Hagom, prošle nedelje su se parlamentarnom odboru obratili i evropski komesar za proširenje Štefan File i glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc.

Kao što je i do sada u nekoliko navrata bio slučaj kada se Holandija usamljeno protivila daljim koracima Srbije u evropskim integracijama, veliki broj evropskih država, ali i SAD pokušavaju da Hag uvere da odustane od svog tvrdoglavog stava i načini kompromis.

"Holandija je uvek bila veoma čvrsta po pitanju saradnje Srbije s Tribunalom, ali ovaj put je veoma usamljena u svom stavu", rekao je za Tanjug jedan zvaničnik Saveta EU.

U Direkciji za proširenje EU nadaju se, kako je rečeno Tanjugu, "da će na predstojećem sastanku u Luksemburgu biti doneta odluka o prosleđivanju srpske kandidature Komisiji".

Izvor: MTS-Mondo

Holandija opet koči Srbiju

13. oktobar 2010. 08:21 > 17:40

Holandija će tražiti da Savet ministara EU krajem oktobra u Luksemburgu odloži odlučivanje o kandidaturi Srbije, odlučio je jednoglasno holandski parlament.

Odlučivanje o Srbiji trebalo bi da se odloži do sledećeg izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Savetu bezbednosti UN početkom decembra.

To je danas u Hagu jednoglasno odlučio Parlament Holandije, po preporuci svog Odbora za evropske poslove, uz insistiranje da svaki budući korak u približavanju Srbije Evropskoj uniji mora biti uslovljen punom saradnjom s Tribunalom u Hagu, odnosno hapšenjem preostalih begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Odlazeći ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen rekao je poslanicima da će "učiniti sve" da njihovu odluku sprovede, ali je istovremeno upozorio da su mu "mogućnosti ograničene".

Ferhagen je naznačio da sve druge članice EU, njih 26, podržavaju prosleđivanje kandidature Srbije na razmatranje Evropskoj komisiji i da to smatraju "tehničkim pitanjem" što znači da bi za odluku bila dovoljna većina glasova.

Ukoliko predsedavajuća Belgija to pitanje postavi kao "tehničko" na dnevni red Saveta ministara, Holandija neće moći da blokira odluku većine, sugerisao je Ferhagen.

Poslanici svih holandskih partija složili su se, međutim, da odluka o uzimanju u obzir kandidature Srbije ne može biti "tehnička", već "politička" i da je za nju potreban konsenzus članica.

Ministar Ferhagen nije mogao da kaže na koji će način "srpsko pitanje" biti stavljeno na dnevni red Saveta ministara EU.

Odluka da kandidatura Srbije bude uzeta u razmatranje bila bi prihvatljiva za Holandiju samo ukoliko kao "politička" bude doneta uz saglasnost svih članica, te ukoliko bi zadržala saradnju s Tribunalom kao snažan uslov za svaki budući korak, predočio je Ferhagen.

U slučaju da kandidatura Srbije na zasedanju u Luksemburgu, odlukom većine, bude prosleđena Evropskoj komisiji, Holandija će insistirati da napredak Beograda u proceduri bude "maksimalno uslovljen" okončanjem saradnje sa Sudom u Hagu.

Za svaki dalji korak biće potrebna saglasnost svih zemalja EU, a Holandija će uživati pravo veta, podsetio je šef holandske diplomatije.

Ferhagen je više puta naglasio da će to značiti stavljanje Srbije pod "maksimalan pritisak" da uhapsi Mladića i Hadžića.

"Srbija može i mora učiniti više", podvukao je on.

Poslanici parlamentarnih partija jednoglasno su ukazivali da je po junskom izveštaju tužioca Bramerca saradnja Srbije s Tribunalom lošija nego krajem prošle godine.

Ferhagen je ocenio da je Srbija pozitivno doprinela stabilizovanju situacije na Balkanu otvaranjem dijaloga sa Kosovom, ali je više poslanika naznačilo da to ne bi trebalo povezivati sa saradnjom s Haškim tribunalom kao kriterijumom za napredak Beograda ka EU.

(Beta)

Izvor: Mondo

Delević: Očekivan stav Holandije, čeka se 25.

Direktorka Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU Milica Delević rekla je Tanjugu da današnja odluka holandskog parlamenta predstavlja očekivan stav.

Holandski parlamentarci juče su jednoglasno usvojili odluku da Holandija na predstojećem sastanku Saveta Evropske unije zatraži odlaganje odluke o upućivanju srpske kandidature Evropskoj komisiji do decembra kada će novi izveštaj o saradnji Srbije s Tribunalom podneti glavni tužilac Serž Bramerc.

Delević je sinoć rekla da ukoliko 25. oktobra, kada će Savet ministara EU razgovarati o srpskoj kandidaturi, bude nekog napretka po pitanju prosleđivanja kandidature Srbije, onda to znači da će se raditi na pronalaženju ravnoteže između napretka i daljeg uslovljavanja.

"Tražiće se ravnoteza između toga da se napravi naredni korak - a to je napredak po pitanju srpske kandidature - i toga da saradnja sa Tribunalom bude važan uslov za dalje korake. Videćemo šta će biti 25. oktobra, zakljucila je Delević.

Izvor: MTS-Mondo

Izdrzi Holandijo ! 

Zalim slucaj Delevicka ...  .....   niksicka koza . 

Luksemburg ratifikovao SSP Srbije i EU

Parlament Luksemburga je danas ratifikovao Sporazum Evropske unije (EU) i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju.

Poslanici luksemburškog parlamenta su jednoglasno prihvatili SSP, a formalno taj akt treba da još potpiše šef države i da bude objavljen u državnom službenom listu.

SSP EU-Srbija je potpisan 29. aprila 2008, a šefovi diplomatija evropske dvadesetsedmorice su u junu ove godine odobrili početak ratifikacije tog sporazuma u parlamentima zemalja-članica Unije.

SSP su do sada ratfikovale Španija, Malta, Bugarska, Italija, Estonija, Slovačka i Slovenija.

Ministri inostranih poslova EU bi, iako Holandija ima izvesne ograde, u ponedeljak u Luksemburgu trebalo da nalože Evropskoj komisiji da učini korak dalje ka davanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u Uniji.

To bi bio zahtev Evropskoj komisiji da utvrdi mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata što je Beograd zatražio u decembru 2009. godine.

Izvor: MTS-Mondo

Holandija popustila, Srbiji kandidatura?

Prema nezvaničnim informacijama Tanjuga iz Brisela, ministri bi u ponedaljak u Luksemburgu trebalo da proslede srpsku kandidaturu EK.

Šefovi diplomatije država Evropske unije odlučivaće u ponedeljak, na sastanku Saveta za opšte poslove u Luksemburgu, o prosleđivanju aplikacije Srbije za članstvo u Uniji na razmatranje Evropskoj komisiji, što podržavaju sve članice EU, osim Holandije koja je pokazala određene rezerve.

Kako se u Briselu nezvanično saznaje, kompromis sa Holandijom je postignut, i njega je juče potvrdilo i belgijsko predsedništvo EU čiji je predstavnik novinarima rekao da očekuje da u ponedeljak bude doneta pozitivna odluka o Srbiji.

"Zašto da još čekamo s prosleđivanjem kandidature, već smo dugo čekali. Srbija se poslednjih meseci pozitivno ponaša u odnosu na kosovski problem, ona je prihvatila dijalog što je veliki korak koji želimo da podržimo", naveo je belgijski zvaničnik.

Da Holandija neće biti problem tvrdi i predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović. On je izjavio danas da je razgovoru sa funkcionerima vodeće stranke u novoj holandskoj vladi Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD), dobio uveravanje da Holandija neće blokirati prosleđivanje kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Da bi kandidatura Srbije konačno trebalo da bude prosleđena na analizu Evropskoj komisiji, koja treba da Savetu EU da mišljenje o tome treba li započeti pregovore sa Beogradom o članstvu, prvi put je javno rečeno na neformalnom sastanku šefova diplomatije EU u Briselu 10. septembra.

Veliki broj ministara jasno je tada ocenio da- nakon što je Srbija usaglašavanjem rezolucije o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije sa EU- treba ubrzati evropske integracije Srbije.

Belgija, koja trenutno predsedavajući EU, najavila je da će ovo pitanje staviti na dnevni red prvog narednog sastanka Saveta za opšte poslove.

Dogovor i praktično konsenzus o ovom pitanju postignut je na samitu šefova država i vlada Unije 16. septembra kada su sve članice- osim Holandije koja je svoju rezervisanost u tom trenutku objasnila "tehničkim problemima" zbog činjenice da je tada njom upravljala vlada u ostavci- izrazile spremnost za prosleđivanje aplikacije Komisiji.

Od tada je počela borba oko ovog pitanja unutar EU u kojoj su Komisija, veliki broj država članica, pa i SAD, vršile pritisak na Holandiju da odustane od svog protivljenja i priključi se ostalim partnerima u Uniji.

Holandski parlament je, da bi formirao stav o ovom pitanju i odlučio o smernicama koje treba da da svojoj vladi u vezi sa nastupom na predstojećem sastanku u Luksemburgu, prvo organizovao razgovor u svom Odboru za evropske poslove na kojem su 6. oktobra glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc i evropski komesar za proširenje Štefan File izneli svoje mišljenje o ovom pitanju.

Dok je Bramerc parlamentarcima rekao da on ne može da ih savetuje u vezi sa jednom ovakvom, političkom odlukom, ali da je mehanizam uslovljavanja veoma važan instrument u ostvarivanju pune saradnje Srbije sa Tribunalom, File se snažno založio za to da parlament omogući svojoj vladi da podrži prosleđivanje aplikacije Srbije Komisiji.

Ovom odboru holandskog parlamenta nedelju dana kasnije obratio se i tadašnji šef diplomatije Holandije Maksim Ferhagen koji je rekao da vlada i dalje smatra da približavanje Srbije EU treba usloviti punom saradnjom s Haškim sudom, ali dozvoljava mogućnost da kandidaturi Srbije bude dato zeleno svetlo.

Nakon ovoga, parlament je usvojio rezoluciju u kojoj je zatraženo da rasprava o prosleđivanju kandidature bude ostavljena za decembar, nakon što‚ Bramerc podnese novi izveštaj UN. Ali tada su, kako su u Briselu procenili neki analitičari, "ostavljena otvorena i vrata za kompromis".

Naime, pošto je postojala mogućnost da se o ovom pitanju odluka donese ne konsenzusom, nego kvalifikovanom većinom i da Holandija ostane usamljena, u rezoluciji je navedena i mogućnost da se Hag prikloni volji većine, ali pod uslovom da u zaključcima sa sastanka bude jasno navedeno da saradnja Srbije sa Hagom mora biti uslov za svaku narednu etapu u evropskim integracijama.

Izvor: MTS-Mondo

Đelić: Za EU pregovore spremni od kraja 2010.

Vlada do kraja godine usvaja akcioni plan za ispunjavanje uslova za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora za članstvo u EU.

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić je, uoči sutrašnje sednice Saveta EU o prosleđivanju srpske kandidature Evropskoj komisiji, u intervjuu za "Politiku" istakao da "veruje u pozitivan ishod", ali da "iskustvo sa EU nam nalaže oprez".

Đelić je kazao da će srpska delegacija, koju će predvodi sutra u Luksemburgu, boriti „do poslednjeg momenta" kroz seriju bilateralnih susreta.

"Predstavnici Evropske komisije izneli su deset ključnih tačaka u kojima oni očekuju napredak od Srbije. Reč je, simbolično, o 'deset evropskih zapovesti za 2011. godinu', koje treba ispuniti kako bismo dobili status kandidata i, što je mnogo bitnije, počeli pregovore za ulazak u EU", rekao je Đelić, koji je i ministar nauke i tehnološkog razvoja.

Te "zapovesti" će zapravo proizaći iz izveštaja EK o napretku Srbije, koji će biti objavljen 9. novembra, u Briselu.

"Te teme predstavljaju pre svega zdravorazumske reforme za unapređenje funkcionisanje naše države, naših odnosa sa susedima i sa Evropom. I da nema Evrope, trebalo bi baš to da radimo”, rekao je on.

On je kazao da će izveštaj EK biti pretežno pozitivan.

"Imali smo, pre deset dana, sastanak u Briselu s predstavnicima Evropske komisije, na kome smo analizirali nacrt predstojećeg izveštaja. U njemu će se pozdraviti napredak Srbije, naročito hrabre odluke, poput one koju je doneo predsednik Tadić predlažući zajedničku rezoluciju u Generalnoj skupštini UN sa svim zemljama EU", kazao je Đelić.

Prema njegovim rečima, najveći napredak će biti konstatovan u regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, naročito s Hrvatskom.

"Prava evropska strepnja vezana za naš region - više od nužnih budžeta i nelegalnih migracija - jeste rizik povećanja kriminalnih aktivnosti unutar EU.

Pravosudna reforma će biti najviše apostrofirana, ne da bi bila osporena, već da bi bila unapređena. Lično verujem da će hrabra reforma pravosuđa, uz viznu liberalizaciju i dobijanje statusa kandidata, biti jedno od tri ključna dostignuća ove vlade", istakao je potpredsednik vlade.

U izveštaju EK biće naglašeno da smo mi zapravo u mnogo čemu unapredili i budžet i funkcionisanje tih tela. S druge strane, postavljeno je pitanje zašto će parlament usvajati izveštaje tih tela. Svako telo koje nije dobilo direktnu podršku građana mora imati demokratski nadzor parlamenta, te i regulatorna tela, kazao je on za Politiku.


Izvor: MTS-Mondo

Ministri EU raspravljaju o kandidaturi Srbije

Šefovi diplomatije država EU danas odlučuju o prosleđivanju aplikacije Srbije za članstvo u Uniji na razmatranje Evropskoj komisiji. Vuk Jeremić je umereni optimista. Ne zna se kako će glasati Holandija.

Prosleđivanje zahteva Srbije za članstvo u EU podržavaju sve članice EU, osim Holandije koja je pokazala određene rezerve, ali kako se u Briselu nezvanično saznaje, kompromis sa Holandijom je postignut.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je pred današnji sastanak bio "oprezni optimista" jer, kako je izjavio za RTS, nema zvanične potvrde da će Holandija danas dati pristanak za prosleđivanje kandidature.

Jeremić je jutros, u gostovanju na državnoj televiziji rekao da sve informacije kojima raspolažu državni organi ukazuju da bismo mogli da se nadamo prosleđivanju kandidature Evropskoj komisiji.

Dodao je da veliki broj članica EU smatra da je ubrzavanje evropskih integracija Srbije neophodno radi stabilnosti u regionu.

Upitan da li će posebno biti naglašeno da je okončanje saradnje sa Hagom uslov za naredne korake Srbije ka EU, Jeremić je rekao da će Hag ostati uslov, ali u formi u kojoj je bio i do sada.

"I do sada je saradnja bila neophodna i do sada je naredni korak bio moguć tek kada se svih 27 zemalja članica EU slože. Ovo nije pooštravanje uslova - uslov je postojao, postoji i tako će biti i dalje", rekao je šef srpske diplomatije.

Jeremić je ukazao da će posle današnje pozitivne odluke početi period "u kome je lopta u našem dvoristu".

U narednim mesecima očekuju nas reforme, angažovanje u reigonu, da bi 2011. bila godina sledećeg velikog koraka - pitanje statusa kandidata za člana EU, naveo je on.

Na pitanje o dijalogu Beograda i Prištine, Jeremić je rekao da je Beograd spreman, a da Priština treba da se u trenutnoj političkoj situaciji konsoliduje i spremni.

"Mi smo u intenzivnoj komunikaciji sa predstavnicima Brisela koji će imati posebnu ulogu u dijalogu. Što se tiče Beograda, dijalog može da počne koliko sutra. Spremni smo nedeljama unazad", rekao je Jeremić.

Mediji procenjuju da će ministri spoljnjih poslova EU danas doneti pozitivnu odluku o prosleđivanju srpske kandidature sa vrlo direktnom naznakom o neophodnosti dalje saradnje sa Haškim tribunalom.

Očekuje se da ministri EU postignu političku nagodbu da se od EK zatraži "mišljenje" i naglasi "haški politički uslov", mada verovatno bez spominjanja isključivo da za to moraju da budu uhapšena dvojica optuženika.

Moguće je, kako je rečeno, da će staviti do znanja nužnost pomnog praćenja daljih koraka Srbije u saradnji s Haškim sudom u svim daljim koracima ka članstvu Srbije u EU.

Evropskoj komisiji je za izradu "mišljenja", uz slanje upitnika Beogradu i ocenu odgovora srpske vlade o sprovdenim reformama, ionako potrebno oko šest meseci, pa će se jasno videti sveukupni rezultati, uključujući saradnju s tribunalom u Hagu.

Reč je u suštini o tome da se vidi može li novi holandski ministar inostranih poslova da prihvati formulaciju da se uz traženje mišljenja EK uopšteno naglasi nužnost saradnje Srbije sa Haškim sudom.

Jer, kako je objasnio visoki funkcioner belgijskog predsedništva EU, holandski parlament je takvu uslovnu mogućnost dopustio, iako prevashodno traži da se sve odloži za decembar, kad haški tužilac Serž Bramerc podnosi redovni izveštaj Savetu bezbednosti.

"Zašto da još čekamo s prosleđivanjem kandidature, već smo dugo čekali. Srbija se poslednjih meseci pozitivno ponaša u odnosu na kosovski problem, ona je prihvatila dijalog što je veliki korak koji želimo da podržimo", naveo je belgijski zvaničnik.

Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić boravi danas u Luksemburgu na zasedanju Saveta.

Osim toga, Đelić će imati i više bilateralnih sastanaka sa predstavnicima zemalja članica Evropske unije, na temu daljeg rada na procesu evropskih integracija Srbije.

Uoči sednice Saveta EU Đelić je u intervjuu za "Politiku" istakao da "verujemo u pozitivan ishod", ali da nam "iskustvo sa EU nalaže oprez".

Đelić je kazao da će srpska delegacija koju predvodi biti u Luksemburgu i da će se boriti "do poslednjeg momenta" kroz seriju bilateralnih susreta.

Đelić je rekao da će Vlada do kraja godine usvojiti akcioni plan za ispunjavanje uslova za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.

"Predstavnici Evropske komisije izneli su deset ključnih tačaka u kojima oni očekuju napredak od Srbije. Reč je, simbolično, o "deset evropskih zapovesti za 2011. godinu", koje treba ispuniti kako bismo dobili status kandidata i, što je mnogo bitnije, počeli pregovore za ulazak u EU", rekao je Đelić.

Izvor: MTS-Mondo

Srbija može da se kandiduje za EU!

Šefovi diplomatije država EU dozvolili prosleđivanje aplikacije Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji na razmatranje Evropskoj komisiji.

Srbija može da se kadiduje za članstvo u EU, pod naznakom hitno javljaju svetske agencije. Srpska kandidatura prosleđena je Evropskoj komisiji na izradu mišljenja.

Pre početka sastanka prosleđivanje zahteva Srbije za članstvo u EU podržavaju sve članice EU, osim Holandije koja je pokazala određene rezerve, ali je, kako se ispostavilo, kompromis sa Holandijom postignut.

Izvor: MTS-Mondo