Pa moguce je. Ima posebnih slucajeva u nekim drzavama gde imaju neke ekslave ili posebne zone kao bescarinske zone i gde ide carina na nekoj administrativnoj liniji. Npr. ranije u Jugi su free shopovi bili na teritoriji SFRJ, ali dvadesetak metara dalje je bila granicna i carinska kontrola.

ЕУ ЈЕДИНИ ПУТ


АНКОНА, 05. мај 2010. (ФоНет) - Министар иностраних послова Италије Франко Фратини изјавио је данас да Италија и Грчка, као председавајуће Европском унијом (ЕУ) у наредној години, остају при Агенди 2014, прецизирајући да државе Западног Балкана немају друге алтернативе осим чланства у Унији.

Фратини је, на конфренцији за новинаре у Анкони, рекао да Босна и Херцеговина и Албанија морају убрзати реформе како би достигле визну либерализацију и најавио да би ускоро требало да почну разговори о овом питању и са Косовом.

Албанија, Србија и Македонија поднеле су захтев за добијање статуса кандидата, док је Хрватска далеко одмакла у преговорима о чланству у ЕУ, подсетио је Фратини.

Министар иностраних послова Црне Горе, која преузима председавање Јадранско-јонском иницијативом, Милан Роћен најавио је да ће приоритети председавања бити наставак одлучног пута ка ЕУ, тешња сарадња са чланицама Уније и економска сарадња.

Ми нисмо више бивше чланице Југославије, ми смо будуће чланице ЕУ, нагласио је Роћен.

Evo sta o tome misle neki od "nasih komsija iz neposrednog okruzenja" :

"...Vozač kamiona iz Slovenije je negdje na TV-u rekao kako radi dnevno po
16-18 sati za golu plaću, bez plaćenih prekovremenih sati, bez plaćenog toplog obroka. Kad bi se pobunio, kaže, to njegov gazda jedva čeka, jer bi ga poslao na burzu i uzeo Rumunja koji bi mu vozio u pola cijene, ali gazda istovremeno priča kako je u EU super, jer svaki mjesec kupi novi kamion.

Bugarin (poslovni partner) priča kako je Bugarska živjela od izvoza voća i povrća, a sada sve uvoze iz EU, dok se država sve više zadužuje.

Mađari pričaju kako su postali najamni radnici u (do jučer svojim) vinogradima, jer su ih Francuzi najprije uništili s niskim (dampinškim) cijenama, da bi, kada Mađari nisu više mogli vraćati banci kredite, od banaka kupili za sitan novac gotovo sve vinograde. Tako se sada najpoznatiji Mađarski vinogradi (Tokajac) nalaze u vlasništvu Engleza.

U Češkoj je EU prisilila vlasnike šećerana da zatvore tvornice, dok su radnici završili na burzi, a sve zato jer EU ima previše šećera, a previše šećera ima zato jer ga EU uvozi iz Kube i na njemu je puno veća zarada.

Njemačka je zbog prekoraćenja kvote dozvoljenog zagađivanja, prema sporazumu iz Kijota, veliki dio prljave industrije prebacila u Češku.

Jedini čovjek koji je zbrojio dva i dva je češki predsjednik Klaus koji tvrdi da je ulazak Republike Češke u EU čisti promašaj i u znak protesta ne dozvoljava da se zastava EU izvjesi na njegovu rezidenciju.

Prošle godine u veljači sam jedne nedjelje u vijestima na radiju u osam sati čuo u špici krajnje uznemirujuću vijest – U Mađarskoj građani nezadovoljni s EU izišli su na ulice i krenuli prema parlamentu, policija napravila barikade, očekuje se ono najgore. Uključio sam radio da čujem
vijesti, međutim Mađarska se nije više spominjala. Navečer sam s nestrpljenjem čekao dnevnik na TV, o spomenutom događaju ni riječi.

Znači da je saborska komisija za informiranje već reagirala. Nakon par dana stjecajem okolnosti sreo sam se s nekim Mađarima pa sam upitao što je to bilo. Najprije nisu shvaćali na što mislim, a kada sam im objasnio što je bilo na vijestima, odmahnuli su rukom i rekli ‘Ma kod nas su
stalno neke demonstracije protiv EU’. E pa sada se pitam gdje je demokracija, gdje je sloboda štampe, kojom se toliko busamo u prsa.

Tvrdim da je to zato jer bi protiv EU bilo ne 50% građana RH, već 90%da ovakve vijesti prikažu na našoj televiziji. Bojim se da na kraju građani neće niti glasovati o ulasku u EU, već će do tog vremena Sabor promijeniti Ustav, pa će Sabor mjesto nas donijeti najbolje rješenje, a to je ulazak u EU, jer znaju da su im izgledi da narod glasa za EU veoma mali.

Tako je bilo u Nizozemskoj i Sloveniji, kada su kroz ispitivanje javnog mijenja shvatili da će narod biti protiv ulaska u EU. Kada se puk pobunio što se nije izišlo na referendum, odgovor je bio:” Vi
ste glasali za našu stranku, koja je u svom programu imala ulazak u EU i mi sada samo izvršavamo ono što smo vam u predizbornoj kampanji obećavali”.

Nadalje, zašto Ustav EU nije prošao u Francuskoj i Nizozemskoj, zašto su pribjegli Lisabonskom sporazumu, zašto Lisabonski sporazum prihvaćaju parlamenti, zašto ga ne daju na referendum?

Zato jer bi prošli kao u Irskoj, a u Irskoj znamo nisu prošli.

Da li su naši političari svjesni toga što čine ovom narodu? Da li su svjesni toga da će ulaskom u EU u vrlo kratkom roku sva dobra prijeći u vlasništvo bjelosvjetske mafije i da će naš narod biti najamna radna snaga, bolje rečeno robovi. Oni nisu svjesni da kada vlasnik plati porez na
dobit, ostatak dobiti završava van granica RH Samo ako je vlasnik Hrvat ta dobit se opet investira u RH.

Znam dobro o čemu pričam, jer sam donedavno radio u stranoj tvrtci i znam koliko novca je svake godine vlasnik odnosio iz RH.

Što je to potaklo sve naše stranke da u svojim programima gotovo svi (osim nekih malih stranaka) imaju ulazak u EU. Kao jedini logični odgovor nameće mi se misao da su kupljeni, jer bogatoj EU (s velikim osjećajem za pronalaženje zlatnog rudnika) nije problem podijeliti našim političarima stotinjak milijuna eura da bi ovi napravili sve što se od njih traži. Njima investirati taj novac je kao meni dati prosjaku 5 kuna.

Zar nitko ne vidi da su vodeće članice EU (Engleska, Francuska, Nizozemska, Portugal, Španjolska i Njemačka), sve od reda bile kolonijalne sile, da su kolonije osvojili ratom, da su u tim ratovima poubijali milijune ljudi iopljačkali sve što se opljačkati moglo. Ali sve što su oružjem
dobili, oružjem su i izgubili. Sada imaju muzeje pune umjetnina, zlata, bjelokosti i dragulja, ali imaju i izdajnike (one koji su za njih ratovali u vlastitoj domovini protiv vlastitog naroda), koji su im sada problem (U Francuskoj: Marokanci, Tunižani, Alžirci, Mauri i.t.d.

London ima preko 50% obojenog stanovništva, a da ne pričamo o tome na što liči Nizozemska) i izvor su kriminala. Sada imaju i jedno veliko iskustvo, pa su poučeni Aljaskom, koju su SAD kupile od Ruskoga cara došle do zaključka: što se otme oružjem, oružjem se može vratiti, ali što se kupi,
može se samo kupnjom vratiti, pa su sada krenuli osvojiti svijet na novi način: globalizacijom.

Pročitajte malu plavu knjižicu EU-a, koja se zove Ustav EU-a, u kojoj sve piše…

I sada su te zemlje lansirale priču o globalizaciji. Što se to krije iza globalizacije? Globalizacija je kolonizacija bez ispaljenog metka.

I mi nasjedamo tim hohštaperima, koji nas uče što je to demokracija, što je dobro, a što je zlo, a do jučer su sijali smrt širom svijeta.

Istrijebili su cijele civilizacije. Najveći demokrati na ovome svijetu, SAD, donedavno su imali robove, a do jučer se nisu vozili u istim autobusima sa crncima, dok je Dubrovačka republika 1642. Godine donijela zakon o ukidanju ropstva, dakle u vrijeme kada je Sjeverna Amerika još bila engleska kolonija i nije postojala kao država (SAD su oformljene kao država 1776. godine).

I sada im je taktika da žrtvu najprije bace na koljena (najčešće kroz financijska zaduženja), a onda dolaze s kovčezima novca, odvjetnicima i ugovorima, pa sve vrijedno kroz kratko vrijeme promijeni
vlasnika, naravno za sitan novac, jer i kralj u pustinji, kada umire od žeđi, daje kraljevstvo za kap vode.

Ja jesam za EU, ali ne EU s ovakvom politikom, politikom koju vode kapitalisti, a ne političari.

Kakva je to politika kada su kapitalisti zbog svoje gramzljivosti, pohlepe i nepresušne želje za što većim bogatstvom svoj kapital radi veće zarade prebacili u Kinu (gdje radnik radi za 1 $ dnevno),
a radnike uz čiju pomoć su stekli taj isti kapital šalju na burzu, da bi robu proizvedenu u njihovim tvornicama u Kini dopremili u EU da je prodaju svojim dojučerašnjim radnicima, koji sada žive od socijalne pomoći.

Tako su do sada uništili tekstilnu industriju u EU, obućarsku industriju, načeli drvno- prerađivačku industriju, automobilsku industriju i.t.d.

Tvrdim da ovakva politika EU nije dobra, da se bazira samo na kapitalu, a za čovjeka više nitko ne brine. Sada više nije dovoljno raditi radnim danom što bi rekli Zagorci od ve do ve, već je potrebno raditi i subotom i nedjeljom, ali to samo kod nas, dok ti isti centri u svojim matičnim državama nedjeljom ne rade (Austrija i Njemačka).

No, ta politika je politika rezanje grane na kojoj se sjedi, jer kada 50% radnika u EU završi na burzi, a druga polovica više ne bude mogla plaćati socijalu radnicima na burzi, ponovo će poteći krv potocima. Da li će se to krvoproliće zvati Oktobarska ili Francuska revolucija nije bitno, ali
to je s ovakvom politikom EU neminovno.

Bogataše u EU kod nas najviše zanima Slavonska ravnica, izvori pitke vode i naša obala zajedno s otocima. Industrija ih ne zanima, to imaju kod sebe u Koreji, Kini, Vijetnamu, Turskoj i Indiji.

Njih naša industrija koja im konkurira smeta. Nju treba uništiti. Pogledajte samo kakav pritisak rade na našu vladu u vezi brodogradilišta. Naša brodogradilišta im smetaju jer konkuriraju Korejskima, koja su u njihovom vlasništvu. To opravdavaju slobodnim tržištem i zaštitom tržišnog natjecanja.

Kad smo već kod slobodnog tržišta, da kažem i to da je njihova teorija da sve što nije profitabilno, dakle što ne može na tržištu opstati, treba propasti.

Ali to pravilo važi samo za neke, iako tvrde da smo svi jednaki (sve svinje su jednake, samo su neke jednakije, Orwell), pa pitam se zašto onda sada u ovoj krizi nisu pustili da propadnu sve banke u EU i SAD-u, jer su po toj logici trebale propasti, zašto su automobilskoj industriji dali financijsku injekciju, zašto je samo Amerika, da spasi svoje gospodarstvo, žrtvovala preko tisućupetsto milijardi USD?

Zar mi dotacijama ne spašavamo svoje gospodarstvo? Zar nije bolje da im pomognemo sa dva tri milijuna USD, nego da ti radnici završe na burzi, gdje će koštati proračun desetak **** više?

Dakle mi sve slijepo vjerujemo tim bjelosvjetskim lažovima. Možda ćete reći da sam pregrub u iznošenju svojih ocjena. Ne nisam pregrub, ja sam očajan, mogu ovo pismo poslati i u novine ali one ga neće objaviti.

Goebbels, Hitlerov šef propagande je za ove današnje managere propagande bio dječji vrtić. Ovi danas su učenici Američkog agresivnog marketinga rođenog u potrošačkom društvu (Marketing, što je to ustvari?

Jedna definicija kaže da je potrošačko društvo izgradilo marketing, koji je sposoban čovjeka uvjeriti da kupi nešto što mu ne treba, za novac koji nema-karticu). To pak znači da čovjeka treba nagovoriti da se što više zaduži, jer je onda s njime lakše vladati.

Ako čovjek nikome ništa ne duguje, tada si može puno toga dopustiti, ali ako duguje, za auto, za kuću ili stan, dovoljno mu je priprijetiti otkazom i čovjek šuti, jer ako ostane bez posla, ostat će bez
svega, a nitko ne želi ostati bez egzistencije i dobara koja je stjecao mukotrpnim radom, pogotovo kada iza sebe ima obitelj, koja je svakom radniku svetinja.

Koliko su lažljivi, sjetit ćete se i sami, kada Vas podsjetim na obećanja stranih banaka. Dok nisu imali pristup u RH, onda su nas uvjeravali da ako im otvorimo vrata, da ćemo imati kamatu istu kao i u njihovim matičnim državama (kod njih je sada kamata 3%, a kod nas 13%). Kada
su ušli obećavali su tvrtkama, koje pređu k njima iz tadašnjeg SDK, da će im platni promet raditi besplatno. No naše tvrtke na to nisu nasjedale, pa su onda dr. Šošić i dr. Đodan javno popljuvali SDK, nazvavši SDK komunističkim mastodontom, koji treba ukinuti (jer takvo što ne postoji
nigdje u svijetu), a poslovne subjekte prebaciti u poslovne banke. Napokon su donijeli zakon koji je tvrtke prisilio da račune i novac prebace u poslovne banke, ali tog časa više nijednoj banci
nije palo na pamet održati obećanje o besplatnom platnom prometu, štoviše cijena platnog prometa je poskupjela otprilike pet ****.

U tim istim bankama danas možete dobiti kredit za auto, kamion ili bilo što drugo proizvedeno na zapadu u roku par sati do par dana, dok za
recimo farmu krava kredit će naš seljak ganjati par godina.

Naša vlast je po meni učinila najveći propust 1992. godine, kada je u pretpristupnim ugovorima s EU potpisala da će otvoriti naše tržište europskim proizvodima i da će prodati banke. Tim potezom smo uništili domaću industriju, poljoprivredu i tržište novca – ili rečeno šahovskom
terminologijom, poklonili smo protivniku kraljicu i topove.

Da nastavim sa šahovskom terminologijom: naša vlada igra šah s EU, a ima znanje početnika, koji zna samo kako se vuku figure, dok protivnik zna desetak poteza unaprijed i unaprijed zna gdje će nas navući na tanki led i matirati, odnosno postići sve ono što su naumili.

Za ulazak u EU najprije su nam uvjetovali suradnju s Haškim sudom. Zatim smo morali izručiti generala Gotovinu, pa smo morali prihvatiti ZERP, sada ćemo morati dati Slovencima 90% onoga što traže i tako malo po malo,najednom ćemo se naći na koljenima bez hlača.

Ako se samo malo suprotstavimo, izvući će asa iz rukava, a to je da će preko noći zatražiti povrat svih dugova, što je ovoga časa oko 50 milijardi USD.

I što mislite što nas onda čeka?

Čeka nas jedino moguće, a to je uvođenje maksimalnih poreza na sve moguće i nemoguće, od poreza na rogatu stoku za seljake, porez na višak stambenog prostora, porez na vikendice, aute (neke od tih poreza već imamo, ali će sada biti nekoliko **** veći), porez na porez – i do čega će to
dovesti?

Dovest će do drastičnog pada cijena nekretnina i do općeg kolapsa u zdravstvu, školstvu i trgovini.
I sada je jasno zašto EU inzistira na brzom sređivanju gruntovnice i zemljišnih knjiga.

Prošle godine, naš bivši premijer je rekao da je Hrvatska jedna velika obitelj, s čime se ja u potpunosti slažem, samo se pitam da li je u njegovu malu obitelj dolazila policija i centar za socijalni rad raditi reda ili je taj red radio sam, pa se pitam zašto mu u velikoj obitelji EU treba
raditi reda?

Nadalje, mnogi besplatni programi EU su izmišljeni za to da pripreme teren za dan D. Npr. program po kojem emisari EU uče naše lumene kako gospodariti društvenom imovinom, a za to im trebamo dati popis društvene imovine s procjenom vrijednosti. Da li Vam to što govori?

( tekst hrvatskog stručnjaka za gospodarstvo N.N. odbijen u hrvatskim medijima)

POTPISUJEM ..." .

-Joža Prudeus.."

Muka mi je kad ustase pricaju o dobijanju necega ratom a etnicki su ocistili celu drzavu od Srba. Ostatak teksta je potpuno ispravan.

Uze mi tastaturu iz ruku 

Nema političkih povlastica za članstvo u Uniji
Srbija ne može u EU bez rešenog statusa Kosova
T. Spaić - N. Vlačo | 18. 05. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 82

Srbija će morati da potpuno zadovolji sve uslove koje je EU postavila pred nju da bi postala članica Unije. Političkih popusta za prijem više neće biti ni za koga, pa ni za Beograd. Srbija neće postati članica ove organizacije bez rešenog statusa Kosova, iako će moći da postane kandidat za članstvo i otvori pretpristupne pregovore, stavovi su evropskih zvaničnika.

U krugovima bliskim Evropskoj komisiji, "Blicu" je pojašnjeno da nedavnu izjavu Štefana Filea, komesara za proširenje EU, o pooštravanju uslova za prijem u Uniju, treba tako čitati. Reč je o tome da će postojeći uslovi za prijem "morati da budu ispunjeni 100 odsto".


Najnovija kriza u Grčkoj i ogromni troškovi koje će EU morati da plati na ime pomoći toj zemlji samo su osnažili tu odluku.

Naime, zvaničnik Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman kaže za "Blic" da je odluka o pooštravanju uslova koje komesar File pominje doneta odavno, odmah nakon iskustva sa Bugarskom i Rumunijom i njihovih propusta u kontroli granica i borbi protiv korupcije. Pošto tada nije bilo jednoglasne odluke članica EU o odlaganju prijema te dve članice u Uniju za godinu dana, Bugarska i Rumunija su primljene 2007, naveo je naš izvor, ali je i odlučeno da će sve ostale države koje žele da uđu u EU morati da u potpunosti ispune sve uslove prijema.


- Takav stroži pristup primenjuje se prvi put na primeru Hrvatske, ali pošto njen ulazak u EU štiti Nemačka, Zagreb ne bi trebalo da ima problema. Srbiju u tom smislu štite Italija i Grčka, s tim što je sudbina ove druge sada u rukama ostalih članica evrozone, pa je pitanje koliko može da nameće svoje stavove - kaže naš izvor iz Brisela.


U vezi sa uslovljavanjem rešavanja statusa Kosova pre ulaska Srbije u EU, izvor "Blica" tvrdi da se ono ne odnosi na podnošenje kandidature za članstvo u EU, kao i da bi Beograd mogao da otvori pretpristupne pregovore bez rešenog statusa Kosova, ali bez njega ne bi mogao da ih okonča i uđe u EU.


- Nije reč o meri uperenoj protiv Beograda, već o odluci Unije da ne ponavlja negativno iskustvo sa Kiprom i prima državu koja ima nerešen problem sa zemljom koja je takođe kandidat, u ovom slučaju Turskom. To iskustvo sa Kiprom bilo je posebno teško, a loša su bila i ona sa sporom Slovenije i Hrvatske, kao i Grčke i Makedonije. Zbog toga Brisel sada insistira da se sva granična pitanja reše pre ulaska države u EU, jer ih je potencijalno nemoguće rešiti potom - kaže naš izvor i dodaje da situaciju komplikuje i činjenica da u EU ima zemalja koje nisu priznale Kosovo.


Božidar Đelić, potpredsednik srpske vlade za evropske integracije, potvrđuje za "Blic" da "neće biti novih kriterijuma za Srbiju u procesu pristupanja EU", i objašnjava da će Evropa razraditi dodatne, preciznije mehanizme na osnovu kojih će obavljati procene i nove institucije sa kojima ćemo, u domenu ekonomije, finansija i sektorskih politika, uključujući i socijalnu, pregovarati.
Đelić najavljuje da će Evropa postati ne samo stroža nego i pravednija i da nikome neće omogućiti političke privilegije.


- Evropa neće podržati sve bez obzira na to da li su se reformisali ili ne, kao do sada. Biće manje za one koji se ne reformišu, a više za one koji sprovode reforme. Na Srbiji je da se odredi prema tome i da u dijalogu sa EU bude na pobedničkoj strani - kaže Đelić.


Deblokiranje SSP-a, koje Srbija očekuje u junu, uslovljeno je, kaže potpredsednik Vlade, samo pozitivnim mišljenjem glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, ali već naredna odluka o tome da li će naša kandidatura biti prosleđena Evropskoj komisiji zavisiće od stepena reformi u zemlji i od toga da li one idu dobrim tempom.


- Očekujem da Srbija na jesen ove godine, kada se obelodani novi sklop mehanizama i institucija za EU, bude spremna. Verujem da će postupak pridruživanja već sledeće godine uključivati mnogo preciznije razgovore, pa i kriterijume u domenu ekonomije, finansija i konkurentnosti. To ne treba da brine Srbiju, već da predstavlja ohrabrenje, jer u poređenju sa drugim zemljama, pa i članicama EU, imamo bolje performanse po merilima budžetskog deficita, zaduživanja i solidnosti finansijskog sistema - kaže Đelić.


Da podsetimo, Evropska komisija je prošle nedelje objavila predloge za utemeljenje nove evropske ekonomske politike, a Van Rompej, predsedavajući Evropskog saveta, najavio je da će u oktobru biti obelodanjene nove institucije i mehanizmi da bi ta nova politika postala realnost.


Đelić upozorava na to da će Evropa postati zahtevnija prema svakoj od svojih članica i samim tim će i pristupanje EU postati zahtevnije.


- Verovatno nas čekaju tvrđi zahtevi EU, ali posle krize u Grčkoj teško je misliti da će nemački, danski, švedski poreski obveznici biti spremni da finansiraju socijalne sisteme koji su velikodušniji od onih koje imaju sami. Teško je verovati da ćemo moći da uđemo u EU a da u nekim elementima imamo mnogo povoljnije uslove, recimo za odlazak u penziju, od onih zemalja koje su finansijeri Evrope - kaže Đelić.


On najavljuje da će nas dočekati zahtevi da budemo konkurentniji kao zemlja, ali to je moguće samo pod dva uslova: da Srbija nastavi reforme i odgovorniju politiku, ali i da dobije izdašniju podršku Evrope koja neće ići u tekuću potrošnju, nego u izgradnju infrastrukture, poboljšanje ekološke situacije, u nauku, energetiku i u elemente socijalne politike, naročito u najugroženije grupe. To je pet tema gde se Srbija bori za dodatnu podršku EU.


- Dijalog sa EU će pokazati ono što već dobro znamo, da previše trošimo za tekuće izdatke, plate, penzije, a nedovoljno za prosvetu, nauku i infrastrukturu, a tu je ključ konkurentnosti naše zemlje u budućnosti - kaže Đelić.
 
Eksperti: Balkanu dati jasnu perspektivu
Svim državama zapadnog Balkana do 2014. godine treba pružiti čvrste garancije da će postati članice EU, ocenili su eksperti Savetodavne grupe za razmatranje, koju je formirao Evropski savet.
Članica te grupe Kalipso Nikolaidis, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Oksfordu i savetnica za evropska pitanja grčkog premijera Jorgosa Papuljasa, kaže da su „razmatrali ideju da 2014. godinu postavimo kao neki rok do kada bi sve zemlje regiona zapadnog Balkana trebalo da dobiju apsolutno odlučnu potvrdu da će postati članice i jasnu mapu puta koja će pokazati šta je preostalo da se uradi”. Ona je za Juroaktiv navela da su svi članovi te grupe, kojom predsedava bivši španski premijer Felipe Gonzales, izuzetno posvećeni tome da region zapadnog Balkana postane deo EU.

Uvođenje evra najranije krajem decenije
- Budimo realni, Srbija neće u ovoj deceniji ući u evrozonu. Ne zato što nećemo sprovesti reforme već zato što je iskustvo pokazalo da ulazak u evrozonu samo zato da bismo imali evro može biti štetan. Dokaz za to je ovo što se dogodilo u Grčkoj, a primer su i zemlje koje su uvele evro, a da za to nije znala Evropska centralna banka. Pred nama je decenija kad moramo da jačamo dinar. Redosled je sledeći: prvo se mora ući u EU, zatim bar nekoliko godina biti uspešan unutar EU, pokazati odgovornost, pa zatim uvesti evro. Najranije možemo očekivati uvođenje evra krajem ove decenije - kaže potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Izvor: Blic

`Ajd` da pogledate ovo i to u svih sest delova:



pa ondak u jEUropo zdaj ... , al` puzecke...

Komesar Štefan File za „Blic”
Borba protiv korupcije prvi zadatak Srbije
T. Spaić - T. Trikić | 21. 05. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet | Komentara: 32

Zakoni koji ograničavaju moć političara i mogućnosti bogaćenja srpskih tajkuna ili garantuju ljudska prava etničkim manjinama, ženama ili homoseksualcima donose se isključivo pod pritiskom Evropske unije i pretnje da bi mogli da izgubimo neku obećanu beneficiju. Jedna od najvećih prepreka Srbije na putu za EU, konkretno, za dobijanje statusa kandidata, biće upravo nefunkcionisanje tela zaduženih za borbu protiv korupcije i odbijanje vlasti da primeni zakone iz ove oblasti.


Nijedna komisija ili agencija čiji rad bi trebalo da spreči korupciju u državi ne radi kako bi trebalo, a njihov rad često prate pritisci i afere poput nedavnog pokušaja Vlade da na čelo komisije koja se bavi kontrolom javnih nabavki postavi kompromitovanog debeovca Borislava Galića.


Primena zakona vezanih za korupciju bila je jedna od glavnih kritika Evropske komisije u prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije. Vlada Srbije je upozorena da će se ove godine meriti upravo primena tih zakona, kao i onih vezanih za ljudska i manjinska prava i reformu pravosuđa. Istovremeno, od najviših zvaničnika EU ovih dana stižu upozorenja da se novim kandidatima neće gledati kroz prste i da svi kriterijumi moraju da se ispune.




- Vlada ne shvata ozbiljno ova upozorenja. Bilo bi dobro da se ne čeka poslednji čas ili čarobni štapić iz Brisela, kao sa reformom pravosuđa, nego da se više osluškuju glasovi iz Srbije i upozorenja ljudi koji znaju o čemu pričaju. Efikasnije ćemo rešavati probleme pre nego što se oni internacionalizuju - kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbije“.


Nenadić navodi neke od brojnih primera koji pokazuju da vlast ne želi iskrenu borbu protiv korupcije.


- Agencija za borbu protiv korupcije još nije objavila imovinske karte funkcionera, niti je prekontrolisala finansijske izveštaje stranaka sa poslednjih lokalnih izbora. Jasno je i da će EU konstatovati pritiske stranaka na Agenciju u slučaju duplih funkcija u Vojvodini i da to neće biti plus za nas. Takođe, Vlada je prekršila zakon kada je imenovala članove Komisije za zaštitu prava ponuđača. To ne sme da se događa i za mnoge propuste ne može biti opravdanje ekonomska kriza - upozorava Nenadić.


Umesto da ostvare obećane reforme, zvaničnici se često pozivaju na nerešen status Kosova i predstavljaju ga kao glavni problem našeg pristupanja EU. Međutim, pitanje statusa Kosova neće još dugo predstavljati prepreku za dalje napredovanje.


- Status Kosova sigurno neće sprečiti dobijanje kandidature Srbije. Na dobijanje statusa kandidata utiču naše reforme i uspešna saradnja sa Haškim tribunalom. Mora još mnogo da se uradi na sprovođenju reformskih zakona i donošenju novih. Ne očekujem da status kandidata dobijemo ove godine, a što se tiče našeg punog članstva u EU, ne verujem da će se to dogoditi pre kraja ove decenije - kaže za „Blic“ Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD.


U oblasti ljudskih prava, što je oblast za koju je EU posebno zainteresovana, stanje je podjednako loše kao i sa borbom protiv korupcije. Saša Gajin, profesor na Univerzitetu „Union“, kaže za „Blic“ da „vlast ne razume ljudska prava na ozbiljan način, nego kao monetu za političke igre“.


- Zakoni se usvajaju usporeno i bez elana i samo kada je država priterana uza zid i pod pritiskom da će izgubiti neku povlasticu. Zakon o zabrani diskriminacije ne bi bio usvojen da nije bila ugrožena vizna liberalizacija - podseća Gajin.


Od najvećih afera koji diskredituju želju države da na moderan način uredi oblast ljudskih prava Gajin ističe da je Skupština prekršila Zakon o zabrani diskriminacije prilikom izbora poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da Ministarstvo za državnu upravu krije da je napravilo nacrt zakona o građanskoj inicijativi, da jedno od najvažniji pitanja vezanih za Rome, o priznavanju pravnog subjektiviteta, nije rešeno.


- Ljudska prava ne mogu biti osigurana ako sudovi ne stanu iza primene, a posle reforme sudstva nikad nije bilo gore stanje, jer se našim advokatima ročišta sada zakazuju tek za jesen. Ustavni sud ćuti na sva pitanja koja su malo osetljivija - iznosi Gajin samo deo problema iz oblasti ljudskih prava.


Na pitanje „Blica“ da li najava uvođenja preciznijih kriterijuma za pristupanje EU znači i da će proces biti duži, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, kaže da „proces neće biti sporiji za zemlje koje budu dovoljno hrabre da sprovedu sve potrebne reforme“.


- Oni koji ispunjavaju kriterijume imaće i veću podršku. Srbija radi više nego što je iko od nje očekivao jer je napravila nacionalni program za integraciju Srbije u EU (NPI), što su druge zemlje uradile tek kad su postale kandidati. Tim programom Vlada Srbije tačno prati svaki napredak u ispunjavanju preuzetih obaveza u reformama - kaže Đelić za „Blic“.


Nevolja je što je NPI pokazao da je ove godine program ispunjen samo 60 odsto. Đelić kaže za „Blic“ da će to biti popravljeno i da će do kraja godine biti nadoknađen ovaj zaostatak.

 
Kako vlast nipodaštava antikorupcijske institucije

 

- Agencija za borbu protiv korupcije bila je pod velikim političkim pritiscima da dopusti duple funkcije vojvođanskih poslanika DS i SPS. Oni koji su uprkos odluci Agencije zadržali funkcije, ne mogu biti kažnjeni. Da o ostanku na nekoliko funkcija odlučuju vladajuće stranke, a ne Agencija, svedoče primeri Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa“, koji na tri funkcije ubira mesečni prihod od 1,345 miliona dinara ili Zorana Drobnjaka koji uprkos sukobu interesa ostaje direktor „Puteva Srbije“.

 

- Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki - Vlada imenovala članove po starom zakonu tako da postoji rizik da sve odluke komisije od septembra prošle godine mogu biti oborene pred sudom. Pored toga, Vlada je u jednom trenutku za predsednika Komisije predložila Borislava Galića, bivšeg šefa kabineta načelnika Državne bezbednosti, koji je svojevremeno nabavio lažne pasoše za Nenada Ilića i Nenada Bujoševića, ubice sa Ibarske magistrale.

 

- Komisija za zaštitu konkurencije podnela je desetak rešenja sudskim instancama u 2009. godini, ali sud nije doneo nijednu presudu protiv monopolista u Srbiji. Neka rešenja Komisije provlače se kroz sudove od 2006. godine, a presuđena su samo ona koja obaraju njena rešenja.

 

- Komisija za kontrolu državne pomoći nije ni formirana, tako da su svi poslovi oko državnih subvencija van nezavisne kontrole.




Štefan File za „Blic“
Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije prvi zadaci
 

Zemlja koja želi u EU moći će u nju da uđe tek kad bude potpuno spremna za to, a reforma pravosuđa i borba protiv korupcije prvi su zadaci u tom procesu, kaže za „Blic“ Štefan File, komesar EU za proširenje. Na dilemu može li Srbija u EU s nerešenim statusom Kosova, komesar odgovara da se od Beograda očekuje dobra saradnja sa susedima.

 

- Dobro je poznat naš stav da ne menjamo pravila usred igre. Isti uslovi važe za sve zemlje kandidate. Istovremeno, učimo iz iskustva u ovom procesu i preduzimamo sve potrebne mere da taj proces sadrži kvalitativnu dimenziju. Jedna od pouka koju smo izvukli jeste da zemlje kandidati treba da se u najranijoj fazi pripreme za kandidata uhvate u koštac s teškim oblastima reformi, kao što je reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i zaštita fundamentalnih prava. Naš je cilj da osiguramo da zemlje pristupe EU tek kad budu potpuno spremne da daju pozitivan doprinos Uniji.
 

Smatrate li da Srbija dovoljno brzo sprovodi reforme i koje su, po vašem mišljenju, kritične tačke?
- Čim od nas države članice EU to zatraže, pripremićemo mišljenje o molbi Srbije. Biće to fer i objektivan izveštaj koji će sagledati i registrovani napredak, i oblasti gde treba učiniti više.
 

Može li Srbija u EU bez rešenog statusa Kosova i kako će to uticati na sposobnost Srbije da sprovodi reforme?
- Proces rešavanja statusa Kosova i evrointegracija Srbije su dva paralelna procesa. Ali naravno, samo se po sebi razume da bilo koja zemlja koja želi da uđe u EU mora da pokaže da sa susedima ima dobre odnose zasnovane na saradnji, toleranciji i obostranom razumevanju.
 

Hoće li grčka kriza promeniti pristup EU proširenju i za izvesno vreme zatvoriti vrata Unije?
- Poslednji talas proširenja povećao je ekonomski dinamizam i u starim, i u novim državama članicama. Ovo je rezultat studije pod nazivom „Pet godina proširene EU“, objavljene prošle godine. Uz pomoć trgovine, zapošljavanja i podataka o rastu studija je pokazala da proširenje nije deo problema, nego pre deo rešenja. Stoga je EU za sve vreme krize nastavila da podržava ekonomsku stabilnost zemalja kandidata i potencijalnih kandidata.

 

Izvor: Blic

Ko su pristalice integracija Srbije
Uz nas samo članice EU koje su u krizi
T. Spaić | 01. 06. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters | Komentara: 81

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić trebalo je juče u Berlinu da svoje domaćine pridobije za ideju proširenja EU na zapadni Balkan, ali u Berlinu su imali vremena samo da se bave sobom, svojom krizom i iznenadnom ostavkom predsednika Horsta Kelera, saznaje „Blic” iz dobro obaveštenih izvora. Bio je to prizeman, ali rečit pokazni primer kako kriza koja je počela u Grčkoj i koja se širi po celoj Evropi utiče na šanse Srbije da održi ubrzan tempo evropskih integracija.

Dobro obavešteni izvori „Blica” u Briselu kažu da upravo Nemačka koči odluku da Savet ministara EU razmotri našu kandidaturu podnetu krajem prošle godine. 

Kako „Blic” saznaje iz diplomatskih izvora u Berlinu, na pola sastanka Jeremića sa ministrom spoljnih poslova Nemačke, Gvidu Vesterveleu je stigla poruka da je predsednik podneo ostavku, što se nije dogodilo nikada u istoriji savezne države. Vestervele je izašao sa sastanka i mada se kasnije nakratko vratio, jasno je da Jeremićeva poseta pala u nezgodnom trenutku. Kako tvrde naši izvori, Jeremić je stigao da izmami obećanje da će Nemačka možda podržati deblokadu SSP u junu, ali o prihvatanju srpskog zahteva za kandidaturu nema ni govora.

Nakon sastanka ministar Jeremić je izjavio da Srbija ima podršku Nemačke na putu ka EU i da će biti nastavljena bliska saradnja na tom planu.

- Srbija i Nemačka sada bolje razumeju i da su im prioriteti isti - rekao je Jeremić i dodao da se Beograd i Berlin ne slažu oko svega i da postoje razlike. On je dodao da danas „ne postoji nijedno pitanje u Evropi koje se može rešiti bez Nemačke, pogotovo kada je reč o strateškim stvarima, poput proširenja EU”.

Nije tajna da su članice EU podeljene i po liniji stara i nova Evropa kad je u pitanju dalje proširenje i da Nemačka, Velika Britanija, Holandija ili Belgija ne gledaju blagonaklono na priključenje zapadnog Balkana, odakle im je prihvatljiva još samo Hrvatska. Zato su naši saveznici iz Italije, Grčke, Španije, Slovačke ili Evropske komisije pojačali apele da proces proširenja treba nastaviti.

- Nema nikoga ko je izričito protiv Srbije, ali se vidi podela na, uslovno govoreći, sever i jug, koji važi za naše saveznike. Bogate i uticajne države ne žele da uvoze probleme i krizu. Zemlje severa je teže ubediti da na nas gledaju kao na problem kakav vide kod svojih suseda ili kod nekih novih članica EU. Nije to stvar neprijateljstva, a i bez obzira na to ko nas podržava, treba imati na umu da glasaju svi. Takođe, najbolje je da sami sebi budemo preporuka jer kakva je to preporuka ako nas guraju zemlje koje su u krizi, poput Grčke - objašnjava za „Blic” izvor iz vrha Vlade Srbije.

Novi impuls proširenju EU na zapadni Balkan trebalo bi da da i konferencija u Sarajevu „EU- zapadni Balkan”, koja se održava sutra. Međutim, iz Nemačke dolaze sve oštrija upozorenja da svaka nova članica EU mora prethodno da ispuni Kopenhaške kriterijume, uslove koje ni sve članice EU ne ispunjavaju.

Indikativan je jučerašnji odgovor nemačkog ambasadora u Beogradu Volframa Masa na pisanje „Blica” da se Nemačka protivi priključenju Srbije EU.

- Mi podržavamo integraciju zapadnog Balkana u Evropsku uniju i ako postoji neko ko bi stajao na putu članstva Srbije u EU, to bi onda bila sama Srbija. Ne znam nikoga ko se principijelno protivi ovakvom stavu. Jasno je da postoje uslovi za sve države koje žele da postanu članice EU i ti uslovi su objedinjeni u Kopenhaškim kriterijuma - rekao je ambasador Mas i dodao da EU poklanja značajnu pažnju pitanjima borbe protiv organizovanog kriminala i korupciji i ne želi da se pitanja teritorijalnog konflikta uvoze u Uniju.

Poznavaoci nemačke spoljne politike upozoravaju da se jednom zauzeti stavovi teško menjaju i da Berlin, pre svega demohrišćani kancelarke Angele Merkel, već nekoliko meseci lobiraju protiv ulaska Srbije u EU.

Tomas Nord, član parlamentarnog odbora za pitanja Evropske unije i član levice, upozorio je „da sada svi čekaju koju će odluku doneti Međunarodni sud pravde po pitanju proglašenja nezavisnosti Kosova. To je suštinski preduslov i od toga će zavisiti kako će sa Srbijom biti nastavljeni pregovori o pridruživanju”.

Našim, uslovno govoreći, saveznicima u priključenju EU prošle godine priključila se i Amerika, koja rešenje konflikta na zapadnom Balkanu vidi u njegovom uključenju u EU. Juče su američka državna sekretarka Hilari Klinton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos u zajedničkom tekstu za britanski „Gardijan” ocenili „da čitav region zapadnog Balkana na predstojećem skupu, 2. juna u Sarajevu, ima šansu da se uključi u novu dinamiku evroatlantske integracije. U tekstu „Balkan to zaslužuje” autori su ocenili da će se ministri zemalja EU „ponovo obavezati” da je mesto Balkana u Evropi.

Posebno intenzivna ohrabrenja Srbiji poslednjih meseci dolaze iz Evropske komisije, od Italije i Španije, pa i Austrije, koja je životno vezana za region. Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer ocijenio je juče da Srbija može očekivati ulazak u EU u periodu od tri do sedam godina od početka pregovora o članstvu.

- Jednom kada pregovori otpočnu, ulazak Srbije u EU će se desiti između tri i sedam godina, u zavisnosti od brzine pregovora. Već sada možemo dosta toga da pripremimo kako bi se Srbija dovela u što povoljniju poziciju, čime će se dosta vremena uštedeti kada započnemo pregovore - izjavio je Dežer juče za novosadski „Radio 021”.

Ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini izjavio je uoči sastanka u Sarajevu da treba održati opredeljenost za dalje proširenje EU.

- Špansko predsedavanje EU prepoznalo je važnost ove ideje deset godina nakon zagrebačkog samita. Potrebno je u Briselu održati živom opredeljenost za dalje proširenje Unije. Uz to, građani ove regije treba da imaju jasnu percepciju o spremnosti Unije da prihvati nove članice - izjavio je Fratini za sarajevski list.

 
Ko je za, a ko protiv


Protivnici proširenja
Nemačka
Velika Britanija
Holandija
Belgija

 

Zagovornici širenja EU
Italija
Grčka
Španija
Austrija

 

 
Vestervele u avgustu u Beogradu
Nemački šef diplomatije Gvido Vestervele prihvatio je poziv srpskog kolege Vuka Jeremića da dođe u uzvratnu posetu Srbiji. Dogovoreno je da susret bude upriličen poslednje nedelje avgusta u Beogradu.


 
Najoštriji zahtevi za Srbiju
- Normalizacija odnosa sa Prištinom
- Hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića
- Borba protiv korupcije
- Borba protiv organizovanog kriminala
- Normalizacija odnosa sa svim državama u regionu

Izvor: Blic

Zaboravite Evropu,

Vesti od pre dva sata su da je Grcka konacno odlucila da napusti Evropsku Zajednicu.